Privreda Crne Gore
Privreda Crne Gore je mahom zasnovana na uslužnim delatnostima, trenutno u procesu tranzicije. Ekonomija ove male države se trenutno oporavlja od posledica raspada Jugoslavije i pada industrijske proizvodnje.
| Privreda Crne Gore | |
|---|---|
 Centralna banka Crne Gore | |
| Valuta | evro |
| Fiskalna godina | kalendarska godina |
| Članstvo u organizacijama | CEFTA STO |
| Statistika | |
| BDP (nominalna) | 8,85 milijardi (nominalno 2025) 21,31 milijardi (PKM 2025) |
| BDP rast | 3,7% (2024) 3,7% (2025) |
| BDP po stanovniku | 33.620 odnosno 13.960 nominalno (2025) |
| BDP po sektoru | poljoprivreda (7,9%), industrija (17,1%), usluge (75%) (2017)[1]) |
| Inflacija (IPC) | 0.7% (2020) |
| Stanovništvo ispod linije siromaštva | 8.6% (2013) |
| Džini indeks | 36.7 (2017) |
| Radna snaga | 257,387 (2019) |
| Radna snaga po zanimanjima | poljoprivreda: 7,5% industrija: 15,9% usluge: 76,6% (2016.) |
| Glavne industrije | proizvodnja čelika, aluminijum, turizam, finalni proizvodi, prehrambena industrija. |
| Razmena | |
| Izvoz | $422,2 miliona (2017) |
| Izvozna dobra | hrana, proizvodi od petroleja, prirodni gas, odeća, industrijski proizvodi |
| Glavni izvozni partneri | Hrvatska (22,7%), Srbija (22,7%), Slovenija (7,8%) |
| Uvoz | $2,6 milijardi (2017) |
| Uvozna dobra | hrana, nafta, električna energijadž prirodni gas, odeća, industrijski proizvodi |
| Glavni uvozni partneri | Srbija (29,3%), Mađarska (10,9%), Grčka (8,7%) |
| Bruto spoljni dug | $2,5 milijardi (2017) |
| Javne finansije | |
| Prihodi | $1,78 milijardi (2017) |
| Rashodi | $2,05 milijardi (2017) |
| Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima | |
Istorija
urediZačeci industrije u Crnoj Gori se javljaju se javljaju na prelazu iz XIX u XX vek. Razlozi relativno kasnog industrijskog razvoja su mala populacija, nedostatak sirovina i loša putna mreža. Prve fabrike su podignute početkom XX veka (pilane, pivara, rafinerija i elektrane). Između dva svetska rata, dominirala je poljoprivreda.
Privreda za vreme SFRJ
urediGlavni napredak je usledio posle Drugog vetskog rata. Bio je praćen brzom urbanizacijom i industrijalizacijom. Razvila se industrija zasnovana na dobijanju električne energije, čelika, aluminijuma, vađenju uglja, šumarstvu i preradi duvana. Turizam dobija na značaju osamdesetih godina XX veka.
Privreda posle raspada SFRJ
urediRaspad jugoslovenskog tržišta i međunarodne sankcije 1992. godine su dovele do najvećeg pada industrijske proizvodnje u Crnoj Gori. Tokom naredne dve godine, 2/3 stanovništva Crne Gore je živelo ispod granice siromaštva. Zbog izlaza na Jadransko more, devedesetih godina se razvio šverc nafte i cigareta, prouzrokovan kolapsom industrijske proizvodnje. Milo Đukanović, koji je došao na čelo DPS-a 1997. godine, počeo je da kida veze sa Srbijom, optužujući predsednika Miloševića za slom crnogorske ekonomije. Vlada Crne Gore je potom uvela nemačku marku. Posle toga je usledila ubrzana privatizacija i prelazak na evro. Uprkos tome, životni standard stanovništva nije značajno porastao. Zatim je usledio referendum, održan 21. maja 2006. godine, posle koga je Crna Gora postala nezavisna država.
Ciljevi Crne Gore postaju jačanje turizma i pridruživanje Evropskoj uniji. Usled stranih investicija i kupovine imovine na crnogorskom primorju, ekonomija je beležila veliki privredni rast. Međutim, svetska ekonomska kriza usporava ovaj rast i najviše pogađa aluminijumski kombinat u Podgorici.
Spoljašnje veze
uredi- Vesti iz ekonomije
- [2] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. septembar 2009)