Централноевропски уговор о слободној трговини (енгл. Central European Free Trade Agreement), познат по свом акрониму ЦЕФТА (од енгл. CEFTA), је трговински споразум између Албаније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Молдавије, Србије, Црне Горе и Републике Косово.[а][1]

Централноевропски уговор о слободној трговини
Native names
  • Central European Free Trade Agreement  (енглески)
    Marrëveshja e Tregtisë së Lirë të Evropës Qendrore  (албански)
    Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini  (бошњачки)
    Централноевропски договор за слободна трговија  (македонски)
    Acordul Central European al Comerțului Liber  (румунски)
    Централноевропски договор о слободној трговини  (српски)
Застава Цефте
Чланице Цефте
СкраћеницаЦЕФТА
Основана21. децембар 1992. Краков,
 Пољска
Датум оснивања21. децембар 1992. Краков,
 Пољска
Типтрговински споразум
Чланови
Службени језициалбански, хрватски, бошњачки, црногорски, румунски, македонски, српски
Председавајућа држава Северна Македонија
Генерални секретарДанијела Гачевић
 Србија
Веб-сајтwww.cefta.int

Бивше чланице су Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Мађарска и Хрватска које су постале чланице Европске уније.

Цефту су основали Пољска, Чехословачка и Мађарска 21. децембра 1992. у Кракову. Касније чланице су постале Словенија (1996), Румунија (1997), Бугарска (1998), Хрватска (2002) и Република Македонија (2006).

ЦЕФТА је споразум који данас дефинише јединствену зону слободне трговине у југоисточној Европи, иако име споразума описује споразум држава средње Европе.

Историја

уреди

Првобитни споразум

уреди

Првобитни споразум су потписале земље Вишеградске групе[2][3][4] тј. Пољска, Мађарска и Чехословачка 21. децембра 1992. у Кракову, у Пољској. Споразум је ступио на снагу јула 1994.

Словенија се придружила 1996, Румунија 1997, Бугарска 1998, Хрватска 2003. и Македонија 2006.

Споразум из 2006.

уреди

Све земље првобитног споразума, осим Македоније, су ушле у Европску унију и тиме напустиле Цефту. Стога је одлучено да се Споразум прошири тако да покрије и остале балканске државе, које су већ створиле матрицу билатералних споразума о слободној трговини у оквиру Пакта за стабилност Југоисточне Европе. На Самиту премијера Југоисточне Европе, у Букурешту 6. априла 2006, усвојена је декларација о проширењу које ће обухватити Албанију, Босну и Херцеговину, Молдавију, Србију, Црну Гору и УНМИК (у име Косова*).[5] Било је речи и о могућем приступању Украјине[6].

Нови Споразум је потписан 19. децембра 2006. на Самиту премијера Југоисточне Европе, у Букурешту.[7] До ратификације је дошло до 31. марта 2007. и нови споразум је ступио на снагу 1. маја 2007.[8]

Након декларације независности Косова* 17. фебруара 2008. УНМИК је наставио да представља Косово на свим ЦЕФТА састанцима. На крају 2008. Косово је променило своје царинске печате замењујући УНМИК са Косово. То је довело до трговинске блокаде из Србије и Босне и Херцеговине, које не признају Републику Косово. Влада у Приштини се осветила наметањем своје властите блокаде на увоз из Србије. То је довело до сукоба на граничним прелазима у јулу 2011. године.[9]

Односи са Европском унијом

уреди

Све бивше земље учеснице претходно су потписале споразуме о придруживању са ЕУ, тако да је ЦЕФТА заправо била припрема за пуно чланство Европске уније. Пољска, Чешка, Мађарска, Словачка, Словенија су се придружиле ЕУ 1. маја 2004. године, након чега су Бугарска и Румунија 1. јануара 2007. године постале чланице ЕУ.

Црна Гора и Србија су у преговорима о приступању ЕУ од 2012. и 2013. године, док су Албанија и Македонија званичне земље кандидати ЕУ.

По препоруци ЕУ, будуће чланице се припремају за чланство успостављањем подручја слободне трговине. Велики део спољашње трговине ЦЕФТА је са земљама ЕУ.

Садашње и бивше чланице Цефте

уреди
Држава Приступање Напуштање
  Пољска 1992. 2004.
  Мађарска 1992. 2004.
  Чехословачка   Чешка 1992. 2004.
  Словачка
  Словенија 1996. 2004.
  Румунија 1997. 2007.
  Бугарска 1998. 2007.
  Хрватска 2003. 2013.
  Република Македонија 2006.
  Молдавија 2007.
  Србија 2007.
  Босна и Херцеговина 2007.
  Црна Гора 2007.
  Албанија 2007.
  УНМИК[10] 2007. Замењен Републиком Косово
  Косово 2024.

Галерија

уреди
  Земље чланице Цефте
  Земље чланице ЕУ

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

уреди
  1. ^ „About Central European Free Trade Agreement (CEFTA)”. CEFTA (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-08. 
  2. ^ „The Visegrad Group: Czech Republic, Hungary, Poland and Slovakia | About the Visegrad Group”. 15. 8. 2006. 
  3. ^ „The Bratislava Declaration of the Prime Ministers of the Czech Republic, the Republic of Hungary, the Republic of Poland and the Slovak Republic on the occasion of the 20th anniversary of the Visegrád Group”. Official web portal of the Visegrád Group. 17. 2. 2011. Архивирано из оригинала 24. 8. 2014. г. 
  4. ^ Engelberg, Stephen (17. 2. 1991). „Three Eastern European Leaders Confer, Gingerly”. The New York Times. Приступљено 11. 4. 2009. 
  5. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2007), Приступљено 30. 4. 2013.
  6. ^ Ukraine, Croatia broaden ties, Приступљено 30. 4. 2013.
  7. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2008), Приступљено 30. 4. 2013.
  8. ^ [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2007), Приступљено 30. 4. 2013.
  9. ^ „Kosovo Serbs block disputed border crossings”. The Australian. 16. 9. 2011. Приступљено 1. 11. 2013. 
  10. ^ Busek: CEFTA preduslov ulaska u EU, Приступљено 30. 4. 2013.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди