Premisa
Premisa je iskaz da će tvrdnja argumenta izazvati ili opravdati zaključak.[1] Drugim rečima, premisa je pretpostavka da je nešto istina. U logici, argument zahteva skup (barem) dve deklarativne rečenice (ili "propozicije") poznatih kao premisa zajedno sa drugom deklarativnom rečenicom (ili "propozicijom") poznatom kao zaključak. Ova struktura od dve premise i jednog zaključka formira osnovnu argumentacionu strukturu. Kompleksniji argumenti mogu koristiti niz pravila za povezivanje nekoliko premisa u jedan zaključak, ili izvući niz zaključaka iz prvobitnih premisa koji onda deluju kao premisa za dodatne zaključke. Primer za to je upotreba pravila zaključivanja unutar simboličke logike.
Aristotel je smatrao da se svaki argument može svesti na dve premise i zaključak.[2] Premise su ponekad neutvrđene, u kom slučaju se nazivaju nedostajućim premisama, na primer:
Sokrat je smrtan jer su svi ljudi smrtni.
Očigledno je da je prećutno shvaćena tvrdnja da je Sokrat čovek. Potpuno izraženo mišljenje je:
Pošto su svi ljudi smrtni i Sokrat je čovek, Sokrat je smrtan.
U ovom primeru, nezavisni članovi pre zareza (naime "svi ljudi su smrtni" i "Sokrat je čovek") su premise, dok je "Sokrat je smrtan" zaključak.
Dokaz zaključka zavisi i od istinitosti premisa i od valjanosti argumenta. Takođe, potrebne su dodatne informacije iznad značenja premise da bi se utvrdilo da li se puni smisao zaključka podudara sa onim što jeste.[3]
Za Euklida, premise čine dve od tri propozicije u silogizmu, dok je drugi zaključak.[4] Ove tvrdnje sadrže tri termina: predmet zaključka, predikat zaključka i srednji termin. Predmet zaključka naziva se sporedni termin, dok je predikat glavni termin. Premisa koja sadrži srednji termin i glavni termin naziva se glavna premisa, dok premisa koja sadrži srednji termin i sporedni termin naziva se sporedna premisa.[5]
Premisa takođe može biti indikatorska reč ako su izjave kombinovane u logički argument i takve funkcije reči označavaju ulogu jedne ili više izjava.[6] To ukazuje na to da je izjava, koja je priložena, premisa.[6]
Vidi još
urediLiteratura
uredi- Audi, Robert (1999). The Cambridge Dictionary of Philosophy. Cambridge University Press. (2. izd.). Cambridge:
- Gullberg, Jan (1997). Mathematics : From the Birth of Numbers. New York: W.. W. Norton & Company
- Byrne, Patrick Hugh (1997). Analysis and Science in Aristotle. New York: State University of New York Press.
- Ryan, John (2018). Studies in Philosophy and the History of Philosophy, Volume 1. CUA Press.. Washington D.C.:
- Potts, Robert , Book 1 Euclid's Elements of Geometry Proverite vrednost parametra
|url=
(pomoć). 1864.. London: Longman, Green, Longman, Roberts, & Green - Luckhardt, C. Grant; Bechtel, Wiliam (1994). How to Do Things with Logic. . Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates, Publishers
Spoljašnje veze
urediLažna premisa (vikipedija na engleskom)
Reference
uredi- ^ Audi, Robert (1999). The Cambridge Dictionary of Philosophy (2. izd.). Cambridge: Cambridge University Press. str. 43. ISBN 978-0-521-63136-5. „Argument: a sequence of statements such that some of them (the premises) purport to give reasons to accept another of them, the conclusion.”
- ^ Gullberg, Jan (1997). Mathematics : From the Birth of Numbers. New York: W. W. Norton & Company. str. 216. ISBN 978-0-393-04002-9.
- ^ Byrne, Patrick Hugh (1997). Analysis and Science in Aristotle. New York: State University of New York Press. str. 43. ISBN 9780791433218.
- ^ Ryan, John (2018). Studies in Philosophy and the History of Philosophy, Volume 1. Washington D.C.: CUA Press. str. 178. ISBN 9780813231129.
- ^ Potts, Robert (1864). Euclid's Elements of Geometry, Book 1. London: Longman, Green, Longman, Roberts, & Green. str. 50.
- ^ a b Luckhardt, C. Grant; Bechtel, Wiliam (1994). How to Do Things with Logic. Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates, Publishers. str. 13. ISBN 9780805800753.