Hose Manuel Reina Paez (šp. José Manuel Reina Páez; Madrid, 31. avgust 1982) je španski fudbaler koji igra na poziciji golmana i trenutno nastupa za Viljareal.

Pepe Reina
Pepe Reina 2017. godine
Lični podaci
Puno ime Hose Manuel Reina Paez[1]
Nadimak Pepe
Datum rođenja (1982-08-31)31. avgust 1982.(42 god.)[1]
Mesto rođenja Madrid, Španija
Visina 1,88 m[2]
Pozicija golman
Klupske informacije
Trenutni klub
Lacio
Broj 25
Juniorska karijera
1995—1999 Barselona
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1999—2000
2000—2002
2002—2005
2005—2013
2013—2014
2014—2015
2015—2018
2018—2020
2020
2020—2022
2022—
Barselona B
Barselona
Viljareal
Liverpul
Napoli
Bajern Minhen
Napoli
Milan
Aston Vila
Lacio
FK Viljareal
41
30
109
285
30
3
111
5
12
41
0
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
Reprezentativna karijera**
2000—2002
2005—2018
Katalonija
Španija
2
36
(0)
(0)
* Datum aktuelizovanja: 23. decembar 2020.
** Datum aktuelizovanja: 9. oktobar 2017.

Prošao je sve mlađe kategorije Barselone, i na Enflid ga je doveo tadašnji trener Rafa Benitez. Njegova prva sezona u Liverpulu se završila sa trofejom FA kupa u finalu protiv Vest Hema na kom je odbranio tri od četiri penala Vest Hema. Godine 2007 osvojio je zlatne rukavice po treći put u Premijer Ligi za najviše utakmica bez primljenog gola. Za Liverpul je branio na 394 utakmice. Prešao je na pozajmicu u Napoli 2013. godine gde je odigrao 43 utakmice i osvojio Italijanski kup, a po završetku sezone vraća se u Liverpul sa kojim je išao na letnju turneju posle koje prelazi u nemački Bajern iz Minhena.

Klupska karijera

uredi

Pepe je sin Miguela Reine, golmana koji je tokom svoje karijere branio za Barselonu i Atletiko Madrid. Počeo je da brani u mlađim kategorijama Barselone a potom je nastupao i za Barselonu B. U prvi tim je prekomandovan 2000. kada mu je bilo 18 godina na zahtev tadašnjeg trenera Sere Ferera. Na golu je zamenio Rišara Dutruela i Franseska Arnaua, koji su odsustvovali zbog povrede. Nakon smene trenera izgubio je mesto u prvom timu, pa je 2002. prešao u Viljareal. Za taj klub je branio na 109 utakmica.

Na zahtev trenera Liverpula, Rafe Beniteza jula 2005. je prešao u taj klub. Debitovao je u utakmici kvalifikacija za Ligu šampiona protiv TNS-a. Odmah se izborio za mesto u prvom timu. Već u prvoj sezoni u novom klubu je osvojio FA Kup. U finalu su pobedili Vest Hem junajted nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca, a Reina je tada odbranio tri od četiri penala Vest Hema.

U sezoni 2006/07. Liverpul je stigao do finala Lige šampiona u kojem su poraženi od Milana (0-2). Reina je u svoje prve tri sezone u Premijer ligi osvajao Zlatnu rukavicu namenjenu golmanu koji je na najviše utakmica u ligi ostao nesavladan.

Reprezentativna karijera

uredi

Reina je igrao u svim mlađim selekcijama španske reprezentacije. OSvojio je sa selekcijom Španije do 16 godina Evropsko prvenstvo 1999. Za seniorsku reprezentaciju Španije je debitovao 17. avgusta 2005. u Hihonu, na prijateljskoj utakmici sa reprezentacijom Urugvaja.

Tokom svoje reprezentativne karijere bio je rezerva Ikeru Kasiljasu. Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 2006. Bio je u sastavu reprezentacije koja je osvojila Evropsko prvenstvo 2008. ali je odigrao samo jednu utakmicu, protiv Grčke (2-1). Osvojio je i Svetsko prvenstvo 2010. ali na tom prvenstvu nije zabeležio ni jedan nastup.

Sa Ikerom Kasiljasom je oktobra 2008. oborio rekord po broju minuta bez primljenog gola za reprezentaciju. Prethodni rekord su držali Andoni Zubizareta i Fransisko Bujo. Kasiljas i Reina nisu primili gol punih 710 minuta, a taj njihov niz je prekinuo reprezentativac Belgije Vesli Sonk.

Trofeji i priznanja

uredi

Viljareal

Liverpul

Napoli

Bajern Minhen

Španija

Pojedinačni

Državna priznanja

  • Zlatna medalja — Kraljevski orden za sportske zasluge u Španiji: 2011.[3]

Reference

uredi
  1. ^ a b „FIFA World Cup South Africa 2010 List of Players” (PDF). FIFA.com. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 05. 2020. g. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  2. ^ „Pepe Reina”. transfermarkt.com. Pristupljeno 30. 1. 2020. 
  3. ^ „Royal Order of Sporting Merit 2011”. 

Spoljašnje veze

uredi