ФК Наполи
ФК Наполи (итал. Società Sportiva Calcio Napoli) је италијански професионални фудбалски клуб са седиштем у Напуљу, Кампанија који је основан 1904. године.[1] Клуб је током највећег дела своје историје био у врху италијанског фудбала[1] и тренутно игра у Серији А.
| Наполи | ||||
|---|---|---|---|---|
.svg) | ||||
| Пуно име | Società Sportiva Calcio Napoli | |||
| Надимак | „Azzurri (плави) Partenopei (Наполитанци) | |||
| Основан | 1926. | |||
| Стадион | Стадион Дијего Армандо Марадона, Напуљ | |||
| Капацитет | 60.240 | |||
| Директор |  Аурелио Де Лаурентис | |||
| Менаџер | Антонио Конте | |||
| Лига | Серија А | |||
| 2023/24. | Серија А, 10. | |||
| ||||
Наполи је био победник Серије А три пута, први пут у сезони 1986/87, други пут у сезони 1989/90, а трећи пута у сезони 2022/23. Осим тога, шест пута је освојио Куп Италије. Од међународних трофеја Наполи је у сезони 1988/89. освојио Куп УЕФА и Интертото куп 2008. Наполи је девети клуб по успешности у историји италијанског фудбала и најуспешнији клуб у јужној Италији.[2]
Клуб је од првог појављивања 1904. имао неколико промена имена; једна од њих догодила се после спајања с клубом Internazionale Napoli. Најновија се промена догодила 2004, када је клуб отишао у стечај. Филмски продуцент Аурелио Де Лаурентис оснива нови клуб под именом Napoli Soccer. Почетком 2006. Де Лаурентис је вратио старо име клубу под називом Società Sportiva Calcio Napoli.
Историја
уреди
Клуб је основан као Naples Foot-Ball & Cricket Club 1904. године. Основали су га енглески морнар Вилијам Потс и његов сарадник М. Бејон. У његово оснивање били су укључени и Наполитанци, као што су Конфорти, Катерина и Салси Амадео.[3]. Изворна верзија дреса се састојала од небеско плавих дресова са тамноплавим пругама, те црним шортсевима.[1]. Године 1906. управа клуба је сматрала да је његово име предугачко па су га скратили у Naples Foot-Ball Club.
У почетним годинама Фудбалско првенство Италије је било ограничено само на клубове са севера, тако да су се јужни клубови такмичили против морнара или су играли у куповима као што је Липтон куп. У купу су се такмичили Наполи и U.S. Cittá di Palermo, а Наполи је освојио три трофеја. Године 1912. клуб се раздвојио на два дела. Један је био Naples Foot-Ball Club, а други Internazionale Napoli . У то време оба клуба су забележила прва учешћа у италијанском првенству, 1912/13. Иако су обе стране биле одушевљене такмичењем у региону Кампаније, клубови нису били успешни у такмичењима ван овог региона неколико година након Првог светског рата. Тада су одлучили да се уједине под именом Foot-Ball Club Internazionale-Napoli, познат и као FBC Internaples.[4]
Associazione Calcio Napoli
уредиЗа време председника клуба Ђорђа Аскарелија, клуб 23. августа 1926. мења име у Associazione Calcio Napoli. Након лошег почетка, Наполи почиње да остварује боље резултате захваљујући парагвајцу Атили Салустру који је био први прави херој навијача.[5] Био је одличан голгетер а и данас је најбољи стрелац у историји Наполија. Наполи је ушао у Серију А под вођством енглеског тренера Вилијама Гарбата[6], током наредних шест сезона клуб је остваривао добре резултате и на крају првенства је био у врху табеле. У сезонама 1932/33. и 1933/34. Наполи је био међу прва три клуба, а уз то су довели неколико одличних играча као што су Антонио Војак, Арналдо Сентименти и Карло Бускаља.[7] Са почетком Другог светског рата, Наполи почиње да назадује али ипак није испао из лиге 1939/40. због боље гол-разлике у односу на Лигурију.
Наполи је водио тешку битку за испадање свих ових година до краја 1942. и после испадања у Серију Б. Те исте године Наполи се сели са Стадиона Ђорђо Аскарели на Стадион Артуро Колана и остаје на њему и у Серији Б до краја рата. Касније се Наполи такмичи у Серији А, али је након две сезоне испао.[1] Клубу је био потребан подстицај за повратак у врх италијанског фудбала почетком 1950-их.[8] Упркос томе што је остваривао променљиве резулате, Наполи је остварио велике успехе у купу кад је победио Спал и освојио Куп Италије 1962. погоцима Корелија и Ронсона.[9]
Наполи у успону - средина шездесетих
уредиКлуб 25. јуна 1964. мења име у Società Sportiva Calcio Napoli.[1] Током сезоне 1964/65. почиње успон и добрим резултатима осигурава повратак у Серију А. Под вођством бившег играча Бруна Пезаоле клуб осваја трофеј Куп Алпа и у тој повратничкој сезони завршава такмичење на трећем месту у Серији А.[1] Наполи је у сезони 1967/68. скоро дошао до титуле првака, али је на крају освојио друго место иза Милана. Тада су у њиховој екипи играли неки од најпопуларнијих играча свих времена ,Дино Зоф, Жозе Алтафини, Омар Сивори и домаћи играч Антонио Јулијано.[7] Јулијано је поставио до сада необорен рекорд по броју наступа за SSC Napoli.[7]
Добра игра Наполија, и током 70-их, одвела их је до трећих места у сезонама 1970/71. и 1973/74. Предвођени бившим играчем, Луизом Винисиом, Наполи је осигурао улазак у Куп УЕФА; у сезони 1974/75. стигао је до трећег кола где је испао од Порта резултатом 2-0. Исте сезоне, Наполи је освојио друго место у Серији А, само два бода иза тадашњег првака Јувентуса. Солидне игре домаћих локалних играча, као што су Ђузепе Брусколети, Антонио Јулијано и Салваторе Еспозито уз голове Ђузепеа Саволдија довеле су до успона у том периоду.[7]
Победом против Саутхемптона са 4-1 освојен је Англо-Италијански Лига куп[10]. Наполи је ушао у такмичење Куп победника купова у сезони 1976/77, и стигао је до полуфинала. Тада је клуб освојио свој други Куп Италије у сезони 1975/76. На путу до финала избацили су Милан и Фиорентину, а у финалу су са лакоћом свладали Верону са 4-0.[1] У односу на италијанску лигу, Наполи је био врло константна екипа која је увек била при врху, тачније међу првих шест током касних 70-их. Такође су почетком 1980-их, тачније прве две сезоне били у врху, где су у сезони 1980/81 завршили на трећем месту, међутим сезоне 1983/84 борили су се за опстанак у Серији А.
Марадонина ера
уредиНаполи је уздрмао свет рекордним трансфером, када је у лето 1984. довео Дијега Марадону за 6,9 милиона енглеских фунти из Барселоне. Екипа је постепено поновно изграђена, са људима попут Ћире Фераре, Салватореа Бањија и Фернанда Де Наполија.[11]
Ова екипа је била спремна да победи свакога, и у сезони 1985/86. су освојили треће место у Серији А, али то их није задовољило. Током следеће сезоне 1986/87. освајају све што су могли а то је била најбоља сезона у историји Наполија. Освојили су „дуплу круну“, победивши у Серији А, а затим су у финалу Купа Италије победили Аталанту из Бергама са 4-0.[1] Будући да то није успело ниједној екипи из јужне Италије, Наполитанци су се окренули Дијегу Марадони који је за њих постао фудбалска икона.
Међутим, клуб те сезоне није остварио запажен резултат у Купу УЕФА. У следећој сезони завршили су на другом месту Серије А. Поново се такмичи у Купу УЕФА 1988/89, и осваја свој први европски трофеј.[1] На путу до финала поражени су Јувентус и Бајерн Минхен. Наполи је у током финална два сусрета био бољи од Штутгарта са 5-4. Голове за Наполи су постигли Карека, два гола, а Дијего Марадона, Ћиро Ферара и Аламео по један.[12]
Наполи је освојио своју другу титулу у Серији А у сезони 1989/90, након што су у трци за титулу били бољи од Милана са два бода предности.[1]
На Светском првенству у Италији 1990, Аргентина је играла у полуфиналу са Италијом. Будући да је утакмица завршена нерешеним резултатом, изводили су се једанаестерци а победнички једанаестерац за пролаз Аргентине постигао је управо Дијего Марадона. Италијани му то никада нису опростили, а Фудбалски савез Италије је наредио допинг контролу, на којој је Марадона пао и добио је забрану играња од 15 месеци.
Наполи је без Марадоне освојио Суперкуп Италије, победом против Јувентуса од 5-1, који је уједно и његов последњи трофеј.
Пропаст и успон
уредиИако је клуб у сезони 1991/92. завршио на четвртом месту, Наполи је постепено након те сезоне почео пропадати, у финансијском смислу и на терену. Играчи као што су Ђанфранко Цола, Данијел Фонсека и Карека су напустили клуб до 1994. Упркос томе, Наполи се квалификовао за Куп УЕФА 1994/95, где је стигао до трећег кола, а у сезони 1996/97. играо је у финалу Купа Италије где је изгубио са 3-1 против Виченце. Наполијева форма у лиги је значајно пала, и испали су у Серију Б, са свега две победе у целој сезони. Клуб се већ у року од годину дана вратио у Серију А. Након тога у сезони 1999/2000 водио је тешку борбу након које поново испада у Серију Б. Следеће сезоне није се поново вратио, што се одразило и на финансијско стање клуба. У августу 2004. Наполи је прогласио стечај због дугова од 70 милиона евра.[13] Филмски продуцент Аурелио Де Лаурентис се побринуо да Напуљ не остане без фудбала. Обнавља клуб под именом 'Napoli Soccer', будући да није могао да користи старо име. Фудбалски савез Италије је избацио Наполи у Серију Ц1, где није искоришћена шанса за пласман у Серију Б поразом у плеј-офу са 2-1 од локалног конкурента Авелина.[1]
Упркос чињеници да је Наполи морао играти у тако ниском фудбалском рангу, имао је већу посећеност на стадионима него већина клубова из Серије А. Промоцији првака из Серије Ц присуствовало је више од 51.000 гледалац, што је за данашњи фудбал необорив рекорд који ће се тешко срушити. Следеће сезоне, као другопласирани у Серији Б клуб се враћа у Серију А, а Аурелио Де Лаурентис откупио права за Наполијево старо име, те је клуб у мају 2006. преименован у Società Sportiva Calcio Napoli. Након само једне сезоне у Серији Б, Наполи се пласирао у Серију А, иза Јувентуса, али испред Ђенове која се такође пласирала у виши ранг такмичења.[14] Наполи је у сезони 2007/08, први пут наступио у Серији А од испадања 2001.[1] Клуб је сезону завршио на високом 8. месту, што му је било довољно да осигура квалификације у трећем колу Интертото купа.
Наполи је у Интертото купу играо против Паниониса којег је два пута победио резултатом 1-0, у гостима и код куће за свој први европски трофеј након 20 година, и свој први трофеј након уласка у Серију А, 2006. године. Тај успех му је омогућио играње у 2. коло квалификација за Купа УЕФА, где је играо са албанским прваком Влазнијом, ког је у гостима победио са 3-0,[15][16]. Наполи је на домаћем терену на Стадиону Сан Паолу, победио албанског првака са 5:0. Два гола је постигао Ринаудо, по један Пие, Лавезија и Хамшик. Том победом осигурао је такмичење у 1. колу Купа УЕФА, где је играо са португалском Бенфиком.[17]. У првој утакмици Наполи је као домаћин победио је са 3:2,[1], али је у реваншу играо 0:2,[2] што га је избацило из овогодишњег такмичења укупним резултатом 4:3 за Бенфику.
Након отпуштања Карла Анчелотија, клуб је у децембру 2019. године поставио Ђенара Гатуза за новог тренера.[18] Сезону 2019/20. Наполи је завршио на 7. месту, али је дошао до трофеја у Купу.[18] У финалу Наполи је победио Јувентус након једанаестераца (4:2), пошто је регуларни део утакмице завршен без голова и тако је шести пут у историји постао освајач купа.[19]
Следеће сезоне Наполи се борио током читаве сезоне за место у Лиги шампиона, али без њега остао због ремија са Вероном у задњем колу, чиме је омогућио Јувентусу, који је победио Болоњом да заузме четврто место, последње које води у Лигу шампиона.[18] У купу Наполи је испао у полуфиналу од Аталанте, када је након прве утакмице без голова, поражен у реваншу са 3:1.[20] Клуб није продужио уговор са Гатузом, који је на крају сезоне напустио клуб.[18] Као његову замену клуб је именовао Лучана Спалетија.[21]
Хронологија Наполија по сезонама
уреди| Историја по сезонама ФК Наполија | ||
|---|---|---|
| ||
Тренутни састав
уреди31. август 2024.[22]
|
|
Остали играчи под уговором
уреди
|
Повучени бројеви
уреди- 10 -
Дијего Марадона, везни играч, 1984–1991
Председници
уреди
|
|
|
Тренери
уредиХронолошки списак тренера клуба од 1926. године:[23]
|
|
|
Познати играчи
уреди|
|
|
|
Играчи са највише утакмица и голова
уреди| Играч | Држава | Лига | Куп | УЕФА | Друга | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Ђузепе Брусколоти |
|
387 | 96 | 26 | 2 | 511 |
| 2 | Антонио Јулијано |
|
394 | 72 | 20 | 19 | 505 |
| 3 | Марек Хамшик | 
|
365 | 31 | 68 | 0 | 464 |
| 4 | Морено Ферарио |
|
310 | 70 | 16 | 0 | 396 |
| 5 | Чиро Ферара |
|
247 | 47 | 28 | 0 | 322 |
| 6 | Кристијан Мађо |
|
223 | 21 | 47 | 0 | 291 |
| 7 | Паоло Канаваро |
|
238 | 17 | 22 | 0 | 278 |
| 8 | Бруно Грамаља |
|
273 | 2 | 0 | 0 | 275 |
| 9 | Карло Бускаља |
|
261 | 9 | 0 | 0 | 270 |
| 10 | Атила Салустро | / 
|
258 | 5 | 0 | 3 | 266 |
| Играч | Држава | Лига | Куп | УЕФА | Друга | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Марек Хамшик |
|
97 | 5 | 15 | 0 | 117 |
| 2 | Дијего Марадона | 
|
81 | 29 | 5 | 0 | 115 |
| 3 | Атила Салустро | /
|
106 | 1 | 0 | 1 | 108 |
| 4 | Единсон Кавани | 
|
78 | 7 | 19 | 0 | 104 |
| 5 | Антонио Војак | / 
|
102 | 0 | 0 | 1 | 103 |
| 6 | Жозе Алтафини | / 
|
71 | 11 | 0 | 15 | 97 |
| 7 | Карека |
|
73 | 15 | 8 | 0 | 96 |
| 8 | Гонзало Игуаин |
|
71 | 3 | 15 | 2 | 91 |
| 9 | Дрис Мертенс | 
|
63 | 5 | 17 | 0 | 85 |
| 10 | Ђузепе Саволди |
|
55 | 19 | 3 | 0 | 77 |
Боје, ознаке и надимци
уредиКако је Напуљ приморски град, боје клуба увек су биле повезане са плавом бојом, које обележавају Напуљски залив.[24] У почетку свог настајања, када је Наполи, носио име Наполи ФБЦ, боје клуба чиниле су две нијансе плаве боје. Од 1920-их, Фудбалска репрезентација Италије је, по узору на њих, преузела плаву боју на своје дресове, и тако је Наполи делио свој надимак азури са Фудбалском репрезентацијом Италије.[25]
Један од надимака Наполија, био је I ciucciarelli, (малени магарци), тај надимак су добили након врло, врло лоших игара, током сезоне 1926/27. Тај назив је значио изузетно нешто погрдно, но како је Наполијев знак у то вријеме био необуздани црни коњ,[26] клупска је управа магараца ипак усвојила као маскоту клуба, те су је прозвали O Ciuccio, а приказивали су је с поносом.[27]
Ознака клуба на дресовима и на грбу је била велико слово N, смештеним унутар круга, око којег пише Internazionale Napoli,[28] а сличан се дизајн налази и на њиховом дресовима. Клуб је усвојио слово N, као ознаку, за њихов клуб, али га је Наполи с временом мало изменио, како се иторија клуба мењала. Главна разлика је била та да је слово N било беле боје, а око круга и унутар круга су биле две нијансе плаве боје.
Partenopei је био популаран надимак клуба, као и за људе из околине града.[29] Тај назив је изведен из грчке митологије, где је сирена Партенопеа покушала да очара једног од јунака приче, Одисеја на броду, крај острва Капри. У причи Одисеј, је рекао својим људима да га привежу за брод, тако да се може одупрети песмама сирена. Како Партенопе није могла живети без љубави, она потопи себе, те је њено тело, како прича каже, испливало на обали града Напуља.[30]
Успеси
уредиНационални
уреди
Серија А :
Куп Италије :
- Освајач (6) : 1961/62, 1975/76, 1986/87, 2011/12, 2013/14, 2019/20.
- Финалиста (4) : 1971/72, 1977/78, 1988/89, 1996/97.
Суперкуп Италије :
- Освајач (2) : 1990, 2014.
- Финалиста (3) : 2012, 2020, 2023.
Серија Б :
- Првак (2) : 1945/46 (заједно са Баријем), 1949/50.
- Другопласирани (4) : 1961/62, 1964/65, 1999/00, 2006/07.
- Прва дивизија професионалне лиге (Серија Ц1) :
- Првак (1) : 2005/06.
Липтон куп :
- Освајач (2) : 1909, 1911.
- Финалиста (3) : 1910, 1912, 1914.
Европски
уреди
Куп победника купова :
- Полуфинале (1) : 1976/77.
- УЕФА куп :
- Освајач (1) : 1988/89.
Интертото куп :
- Освајач (1) : 2008.
Англо-италијански Лига куп :
- Освајач (1) : 1976.
Куп Алпа :
- Освајач (1) : 1966.
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Историја Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2007), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Вечна табела, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Napoli Football Club Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2019), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Napoli Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2009), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Први идол Партенопеиа Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2011), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Почетком 30-их Архивирано на сајту Wayback Machine (4. мај 2007), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ а б в г Наполијеви играчи-статистике Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2016), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Историја Наполија- od (1904-1960), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Историја Купа Италије, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Победници Англо-Италијанског Лига купа, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Статистика играча Наполија Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2016), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Победници Купа УЕФА, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Наполи је прогласио банкрот Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Серија Б- нема доигравања, има пласман, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ UEFA-Kup Vllaznia Архивирано на сајту Wayback Machine (5. септембар 2008), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ „Vllaznia 0 - 3 Napoli - Match Report & Highlights”. Skysports. Приступљено 22. 12. 2018.
- ^ Italian Football | Footballitaliano.org Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2008), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ а б в г „Napoli part ways with Gattuso after missing out on UCL place”. AS.com (на језику: енглески). 2021-05-24. Архивирано из оригинала 02. 06. 2021. г. Приступљено 2021-05-30.
- ^ „Napoli win Coppa Italia via penalty shootout”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-30.
- ^ „Atalanta set up cup final with Juventus”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-30.
- ^ „Napoli appoint Spalletti as manager”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-30.
- ^ „Team”. SSCNapoli.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 10. 2018. г. Приступљено 1. 9. 2015.
- ^ „Omaggio al Napoli di Giovanni Armillotta” (на језику: Italian). Gloria Eterna Al Napoli. 24. 6. 2007. Архивирано из оригинала 26. 10. 2009. г. Приступљено 26. 12. 2008.
- ^ Напуљ фудбал Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2009), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Који је твој надимак? Надимци фудбалских клубова, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Грб провинције Напуља, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Кратка историја Наполијевих раних коријена, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Наполијева историја, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Историја Партенопеа Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Центар Напуља, Италија Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2007), Приступљено 27. 4. 2013.
Спољашње везе
уреди- Званична страница (језик: енглески)
- Званична страница Серије А
- Наполи магазин- спортске вести (језик: енглески)
