Nensi Vejk
Nensi Vejk (engl. Nancy Wake; Velington, 30. avgust 1912 — London, 7. avgust 2011) jedna je od najodlikovanijih savezničkih špijunki iz Drugog svetskog rata. Među gestapovcima je bila poznata pod imenom Beli miš. Bila je jedna od najtraženijih osoba na listi Gestapoa, a za njenu glavu ponuđena je nagrada od pet miliona franaka.[1]
Nensi Vejk | |
---|---|
Lični podaci | |
Puno ime | Nancy Grace Augusta Wake |
Nadimak | Beli miš |
Datum rođenja | 30. avgust 1912. |
Mesto rođenja | Velington, Novi Zeland |
Datum smrti | 7. avgust 2011.98 god.) ( |
Mesto smrti | London, Ujedinjeno Kraljevstvo |
Vojna karijera | |
Služba | 1943–1945 |
Čin | kapetan |
Jedinica | samostalni obaveštajac, SOE |
Učešće u ratovima | Drugi svetski rat |
Kasniji rad | političarka |
Odlikovanja | Nacionalni orden Legije časti (Francuska) Ratni krst 1939–1945 (Francuska) Medalja Pokreta otpora (Francuska) Medalja slobode (SAD) Džordžova medalja (Velika Britanija) |
Prema rečima tadašnje australijske premijerke Džulije Gilard, koja je prva izvestila javnost o njenoj smrti, „izuzetna hrabrost i snalažljivost Nensi Vejk i njeni drski podvizi spasli su živote stotina pripadnika savezničkog osoblja i pomogli da se okonča nacistička okupacija Francuske”.[2]
Biografija
urediNensi Vejk rođena je kao Nensi Grejs Augusta Vejk 1912. godine u Velingtonu, glavnom gradu Novog Zelanda. Kada je imala samo dve godine njena porodica preselila se u Sidnej u Australiji. Sa samo 16 godina pobegla je od kuće i zaposlila se kao medicinska sestra, a sa 19 je uspela da ostvari svoj san i da ode u Evropu. Studirala je novinarstvo u Londonu i potom bila izveštač Čikago tribjuna iz Pariza.[2] U Francuskoj se udala za Henrija Edmunda, bogatog francuskog industrijalca, sa kojim je živela u Marseju.[1]
Još 1933. godine, kada je u Beču intervjuisala Adolfa Hitlera, posvetila se borbi protiv rastućeg nacizma i zavetovala se da će da se bori protiv progona Jevreja. Kada je 1939. godine objavljen početak Drugog svetskog rata Nensi je bila u Lonodnu. Prijavila za borbu, ali su je uputili da radi u kantini mornarice i vazdušnih snaga, što je primila s gađenjem.[3] Zato se vartila u Francusku i odmah aktivirala u Pokretu otpora, kao saboterka i špijunka. Skrivala je i krijumčarila muškarce iz Francuske, prenosila namirnice i falsifikovane dokumente, uspostavljala rute za beg i sabotirala nemačku infrastrukturu.[1]
Godine 1943. bila je prinuđena da, preko Španije, pobegne u London, gde se priključila britanskoj obaveštajnoj službi i prošla obuku za špijunažu i sabotažu. Odatle se vratila u Francusku kao službena špijunka.[1] i postala jedna od vođa Pokreta otpora u danima pred iskrcavanja saveznika u Normandiji.[2]
Kada se posle oslobođenja vratila u Marsej, saznala je da joj je suprug mrtav. Ubrzo pošto je ona otišla iz grada, uhvatio ga je Gestapo. Zatvorili su ga, mučili i na kraju ubili, zato jer nije hteo da oda gde se ona nalazi. Sebe je krivila za njegovu smrt. Do kraja rata ostala je verna svom mužu.[3] Kasnije se ponovo udala za britanskog ratnog pilota Džona Forvarda sa kojim je u braku bila 30 godina, sve do njegove smrti 1997. godine.[1] Sa njim je otišla u Australiju, neko vreme se bavila politikom, a onda se vratila u Veliku Britaniju gde se penazionisala 2001.[3] Nije imala dece.[2]
Umrla je u staračkom domu Londonu, 2011. godine. Ovu vest saopštila je tadašnja premijerka Australije Džulija Gilard.[2] Po sopstvenoj želji njen pepeo je rasut u Monlisonu u centralnoj Francuskoj, gde je 1944. godine predvodila napad na lokalni štab Gestapoa.[1]
Ratne aktivnosti
urediPošto su je britanski obaveštajci obučili za špijunažu i sabotažu, Nensi Vejk je obučila i predvodila 7.000 boraca francuskog Pokreta otpora. Glavni cilj njenih dejstava bio je slabljenje nemačke odbrane uoči savezničkog iskrcavanja u Normandiji, 1944. godine. Distribuirala je oružje, novac i šifrarnike po okupiranoj Francuskoj.[2]
Nikada nije bila uhvaćena, zbog čega je dospela na prvo mesto gestapovske liste najtraženijih odmetnika. Njena glava ucenjena je na pet milona francuskih franaka. Delovala je pod različitim pseudonimima, ali je najpoznatija po nadimku Beli miš, koji su joj dali Nemci zbog njene sposobnosti da uvek izbegne njihove zamke. Deo uspeha ove špijunke ležao je u njenom zanosnom izgledu. Njeni nadređeni smatrali su da nije savršeni tajni agent i da neće će potrajati dugo iza neprijateljskih linija, jer je bila strastvena, impulsivna i privlačila pažnju. Ipak, ona ih je demantovala.[3] Prema rečima njenog biografa Pitera Ficsimonsa „Nemci su tragali za nekim ko je poput njih - agresivan, naoružan - a ona se u to nije uklapala”.[2] Iako je bila u stalnom begu i obavljala najteže zadatke, nikada nije zanemarivala svoj izgled. Frizura, šminka, elegantna odeća i visoke potpetice uvek su krasile glamuroznu i lepu Nensi. Kada je pričao o njoj, jedan njen kolega opisao ju je rečima: „Ona je najženstvenija žena koju poznajem, do trenutka kad počne borba. Tada postaje kao pet muškaraca.”[1]
O svom delovanju tokom rata Nensi Vejk je jednom prilikom izjavila:[4]
„ | Sloboda je jedino za šta vredi živeti i boriti se. Dok sam obavljala svoj posao nije mi bilo bitno hoću li umreti, jer bez slobode nema smisla ni živeti. | ” |
Odlikovanja i počasti
urediZa svoje zasluge tokom Drugog svetskog rata dobila je najveće francusko vojno odlikovanje, Nacionalni orden Legije časti, tri ratna krsta i medalju Pokreta otpora.[1] U Sjedinjenim Američkim Državama dobila je Medalju slobode, u Velikoj Britaniji Džordžovu medalju, a odlikovana je i u Australiji.[2]
Njen život je bio inspiracija piscu Sebastijanu Folksu za knjigu Šarlot Grej, po kojoj je snimljen istoimeni film[5] u kom naslovnu ulogu tumači Kejt Blančet.[3]
Odlikovanje | Država | Opis | Datum uručenja | Napomene |
---|---|---|---|---|
Australija | Orden Australije (Order of Australia) | 22. februar 2004 | Priznanje za značajan doprinos i zalaganje tokom rata[6] | |
Ujedinjeno Kraljevstvo | Džordžova medalja (George Medal) | 17. jul 1945 | Za posebne operacije u francuskoj[7][8][9] | |
Ujedinjeno Kraljevstvo | Zvezda 1939—1945 (1939–1945 Star) | [10] | ||
Ujedinjeno Kraljevstvo | Francuska i Nemačka zvezda | [11] | ||
Ujedinjeno Kraljevstvo | Medalja za odbranu | [11] | ||
Ujedinjeno Kraljevstvo | Ratna medalja 1939–1945 | [11] | ||
Republika Francuska | Vitez Legije časti | 1970 | [12] | |
Republika Francuska | Oficir Legije časti | 1988 | [12] | |
Republika Francuska | Francuski Ratni krst | sa dve palme i zvezdom[12][13] | ||
Republika Francuska | Medalja Pokreta otpora | [14] | ||
Sjedinjene Američke Države | Medalja slobode | sa bronzanom palmom (za zasluge tokom Drugog sv. rata dodeljeno je samo 987)[15][16] | ||
Novi Zeland | Zlatna značka | 15. novembar 2006 | [17] |
Reference
uredi- ^ a b v g d đ e ž „Ovo lepo lice je značilo SMRT ZA NACISTE”. Blic. 31. 8. 2016. Pristupljeno 17. 11. 2019.
- ^ a b v g d đ e ž „Umrla neuhvatljiva saveznička špijunka Nensi Vejk”. Glas javnosti. 9. 8. 2011. Pristupljeno 17. 11. 2019.
- ^ a b v g d Stojanov, Ivana. „Seksi partizanka: Naciste je ubijala golim rukama, a glava joj je bila ucenjena na pet miliona”. Noizz news. Noizz. Pristupljeno 17. 11. 2019.
- ^ „Umrla fatalna saveznička špijunka Nensi Vejk”. e-Novine. 8. 8. 2011. Arhivirano iz originala 13. 10. 2019. g. Pristupljeno 17. 11. 2019.
- ^ „Charlotte Gray”. IMDb. Pristupljeno 17. 11. 2019.
- ^ „WAKE, Nancy: Companion of the Order of Australia”. Search Australian Honours. Commonwealth of Australia. 22. 2. 2004. Arhivirano iz originala 04. 06. 2011. g. Pristupljeno 11. 6. 2011. Nepoznati parametar
|arhiviranjeURL=
ignorisan [|arhiviranjeurl=
se preporučuje] (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri:|arhiviranjeURL=
i|archive-url=
(pomoć); Pronađeni su suvišni parametri:|arhiviranjedatum=
i|archive-date=
(pomoć) - ^ „WAKE, Nancy: George Medal”. Search Australian Honours. Commonwealth of Australia. 17. 7. 1945. Arhivirano iz originala 29. 06. 2011. g. Pristupljeno 11. 6. 2011. Nepoznati parametar
|arhiviranjeURL=
ignorisan [|arhiviranjeurl=
se preporučuje] (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri:|arhiviranjeURL=
i|archive-url=
(pomoć); Pronađeni su suvišni parametri:|arhiviranjedatum=
i|archive-date=
(pomoć) - ^ Supplement to the London Gazette, 17 July 1945, p. 3676
- ^ „George Medal : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)”. AWM Collection. Australian War Memorial. Arhivirano iz originala 15. 02. 2015. g. Pristupljeno 16. 2. 2015.
- ^ „1939–45 Star : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)”. AWM Collection. Australian War Memorial. Arhivirano iz originala 15. 02. 2015. g. Pristupljeno 16. 2. 2015.
- ^ a b v „France and Germany Star : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)”. AWM Collection. Australian War Memorial. Arhivirano iz originala 15. 02. 2015. g. Pristupljeno 16. 2. 2015.
- ^ a b v „French Officer of the Legion of Honour : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)”. AWM Collection. Australian War Memorial. Arhivirano iz originala 15. 02. 2015. g. Pristupljeno 16. 2. 2015.
- ^ „French Croix de Guerre : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)”. AWM Collection. Australian War Memorial. Arhivirano iz originala 15. 02. 2015. g. Pristupljeno 16. 2. 2015.
- ^ „French Medaille de la Resistance : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)”. AWM Collection. Australian War Memorial. Arhivirano iz originala 15. 02. 2015. g. Pristupljeno 16. 2. 2015.
- ^ „United States Medal of Freedom : Ensign N G A Wake, First Aid Nursing Yeomanry (Special Operations Executive)”. AWM Collection. Australian War Memorial. Arhivirano iz originala 15. 02. 2015. g. Pristupljeno 16. 2. 2015.
- ^ OMSA Info on Medal of Freedom Arhivirano 2011-07-27 na sajtu Wayback Machine
- ^ „Nancy Wake presented with Badge in Gold”. RSA Review. Royal New Zealand Returned and Services' Association. decembar 2006. Arhivirano iz originala 17. 7. 2011. g. Pristupljeno 11. 6. 2011. Nepoznati parametar
|arhiviranjeURL=
ignorisan [|arhiviranjeurl=
se preporučuje] (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri:|arhiviranjeURL=
i|archiveurl=
(pomoć); Pronađeni su suvišni parametri:|arhiviranjedatum=
i|archivedate=
(pomoć)
Spoljašnje veze
uredi- „10 špijunki koje zaslužuju svoje filmske franšize”. Vox feminae. 22. 3. 2015. Pristupljeno 20. 11. 2019.
- „Žene lavice: Najhrabrije špijunke u Drugom svetskom ratu”. Press - online media. Press Online. Arhivirano iz originala 17. 11. 2019. g. Pristupljeno 17. 11. 2019. Nepoznati parametar
|arhiviranjeURL=
ignorisan [|arhiviranjeurl=
se preporučuje] (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri:|arhiviranjeURL=
i|archive-url=
(pomoć); Pronađeni su suvišni parametri:|arhiviranjedatum=
i|archive-date=
(pomoć) - Čukić, Tamara (29. 5. 2016). „PILOTKINJE, ŠPIJUNKE, OTPORAŠICE One su bile heroine Drugog svetskog rata”. Blic. Pristupljeno 17. 11. 2019.
- „Njih pet su najbolji špijuni među ženama”. Super žena. b92. 29. 5. 2015. Pristupljeno 17. 11. 2019.