Nevesinjska puška (bitka)

Nevesinjska puška je naziv za prvi sukob između Srba i Turaka u Hercegovačkom ustanku (1875–1878), koji se odigrao 9. jula 1875. Završen je lakom pobedom ustanika. Uprkos malim razmerama ove bitke , ova ustanička pobeda bila je signal za opšti ustanak u Hercegovini u leto 1875. Po ovoj, prvoj ustaničkoj pobedi, ceo ustanak u Hercegovini (1875–1878) naziva se Nevesinjska puška.

Nevesinjska puška (bitka)
Deo Hercegovačkog ustanka
Neki od vođa Hercegovačkog ustanka
Vreme 9. jul 1875 Mesto okolina Nevesinja, Stara Hercegovina Ishod Ustanička pobeda
Sukobljene strane
Srpski ustanici	Osmansko carstvo
Komandanti i vođe
Jovan Gutić	nepoznato
Jačina
80 ljudi	30 ljudi
Žrtve i gubici
bez gubitaka	2

Pozadina

Glavni članak: Nevesinjska puška

Od polovine 19. veka, stvaranje nezavisnih srpskih država - kneževina Srbije i Crne Gore - podstaklo je u Bosni i Hercegovini pod turskom vlašću niz narodnih pokreta, buna i ustanaka, čiji su nosioci bili srpski seljaci-kmetovi, koji su, i pored niza turskih reformi, ostali potpuno obespravljena raja, izložena samovolji i ugnjetavanju turskih feudalaca, koji su imali podršku osmanskih vlasti. Nadajući se pomoći iz Crne Gore, hercegovački narodni prvaci Jovan Gutić, Simun Zečević, Petar Radović, Ilija Stevanović, Trivko Grubačić i Prodan Rupar su početkom oktobra 1874. stupili u pregovore sa knezom Nikolom Petrovićem, planirajući da podignu narod na ustanak u proleće 1875. Knez je oklevao, pošto Rusija u tom trenutku nije bila spremna za rat. Saznavši za te pregovore, turske vlasti pokušale su da spreče ustanak hapšenjem viđenijih Srba, ali su se vođe ustanka sklonile u Crnu Goru, gde su proveli zimu 1874/75.

Ti događaji odjeknuli su i van Hercegovine i izazvali diplomatsku intervenciju velikih sila kod Porte: u maju 1875. Austrougarska je zahtevala od Porte da reformama i amnestijom izbeglica umiri raju u Hercegovini. Pod njenim pritiskom, Porta je stupila u pregovore s hercegovačkim vođama, dala im amnestiju i obećala poreske i druge olakšice. Uprkos tome, pripreme za ustanak su nastavljene: posle povratka u Hercegovinu, ustaničke vođe odlučile su da najpre stvore slobodnu teritoriju u nevesinjskom kraju, a zatim prošire ustanak na druge delove Hercegovine.

Bitka

Nevesinje

Krekovi

Bileća

Stolac

Gacko

Bišina

Bitka na mapi BiH.

Tražeći hajdučku četu Pera Tunguza, koja je 5. jula 1875. na Cetnjoj poljani u planini Bišini napala i oplenila turski karavan, turske jedinice i zaptije iz Nevesinja vršile su pretres okolnih šuma. 9. jula 1875, tursko poterno odeljenje iz Nevesinja sukobilo se sa grupom naoružanih kmetova (oko 80 ljudi) pod vođstvom Jovana Gutića na brdu Gradac, severno od sela Krekova, nedaleko od Nevesinja. U sukobu je poginuo jedan turski vojnik, a jedan je ranjen, dok je ostatak posle kratkog otpora uzmakao u grad.

Posledice

Ovaj sukob, nazvan Nevesinjska puška, bio je poziv na početak opšteg ustanka u Hercegovini, a laka pobeda podigla je moral srpskih ustanika. Ustanici su se skupljali u čete (50-300 ljudi) i palili begovske kule i pogranične karaule. Ustanak je uskoro, pored nevesinjskog, zahvatio bilećki i stolački kraj, a početkom avgusta 1875. gatački kraj i granični pojas prema Crnoj Gori.

Literatura

• Gažević, Nikola (1970). Vojna enciklopedija (knjiga 1). Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
• Gažević, Nikola (1973). Vojna enciklopedija (knjiga 6). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 75.