Петар Радовић
Петар Ћетков Радовић (Братач, 1829 — Братач, 17. март[а] 1907[1]) био је свештеник Српске православне цркве, један од вођа Невесињске пушке и невесињски војвода.[2] У литератури се помиње као поп или војвода Петар Радовић.
Петар Радовић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1829. |
| Место рођења | Братач |
| Датум смрти | 17. март 1907. (77/78 год.) |
| Место смрти | Братач |
Живот
уреди.jpg)
Рођен је у селу Братач код Невесиња.[2] Владимир Ћоровић за њега наводи сљедеће биографске податке: (Братач, 1832 — Невесиње, 1906).[2] Ђоко Радовић у својој књизи Радовићи из Братача невесињског наводи „Војвода поп Петар умро је у Братачу на Лазарев-дан 14. 4. 1907. у 12 сати. Сахрањен је код цркве у Кифину Селу 15. 4. 1907. уз велико учешће народа...“, док на самом споменику који је фотографијом представљен у истој књизи, стоји уписано да је преминуо „17. марта 1907.“.[1] Свештеник Српске православне цркве је постао 1859.[1] или 1852.[2] године. Током Невесињске пушке се истакао као вођа Срба из Невесиња.[2] Невесињски војвода је постао 1876.[2] Један је од учесника другог српског устанка против Аустроугарске 1882.[2] Умро је у Братачу 1907. а сахрањен је поред цркве у Кифином Селу.[1]
Споменик
уредиЊегов споменик се налази поред цркве у Кифином Селу.[3] На споменику је уписано:[1]
| „ | Вјечно почивалиште тијела покојног попа Петра Ћ. Радовића, војвода Невесињски у рату г.1875,6,7 и усташки г. 1881 и 2, рођен г. 1829, умро 17. марта 1907. - вјечна му памјат.[1] | ” |
На наличју крста:
| „ | Свој је народ љубио, пастирски га чувао, и у борбу водио. Захвални синови Ђоко, Никола и Ћетко.[1] | ” |
Напомене
уреди- ^ У књизи: Радовићи из Братача невесињског је уписано: „Војвода поп Петар умро је у Братачу на Лазарев-дан 14. 4. 1907. у 12 сати. Сахрањен је код цркве у Кифину Селу 15. 4. 1907. уз велико учешће народа...“, док је на самом споменику који је сликом приказан у књизи, за датум смрти наведен 17. март.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д ђ е Радовићи из Братача невесињског, Ђоко Радовић, Бадизајн, Невесиње (2002), стр. 51–53 (језик: српски)
- ^ а б в г д ђ е Историјски лексикон (стр. 146), Владимир Ћоровић, Српска књижевна задруга, Београд (2006) (језик: српски)
- ^ Српска православна црква: Сваки камен једна прича, 18. 9. 2009.[мртва веза] (језик: српски)
Литература
уреди- Радовићи из Братача невесињског, Ђоко Радовић, Бадизајн, Невесиње (2002), стр. 51–53
Спољашње везе
уреди
