Narval (lat. Monodon monoceros) je sisar iz infrareda китова i porodice Monodontidae. Ovaj jednorogi kit, zbog svog izgleda, često se naziva i „morskim jednorogom”. Samo jedan mužjak od 500 narvala ima dva roga.[2]

Narval
Monodon monoceros
Monodon monoceros
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Podred:
Infrared:
Parvred:
Natporodica:
Porodica:
Potporodica:
Rod:
Vrsta:
M. monoceros
Binomno ime
Monodon monoceros
Linnaeus, 1758
Rasprostranjenost narvala

Rasprostranjenje

uredi
 
Grafički prikaz narvala

Vrsta ima stanište u Grenlandu, Kanadi i Rusiji.[1]

Vrsta je povremeno prisutna, ili je migratorna vrsta u Islandu, Nemačkoj, Norveškoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i Holandiji.[1]

FAO ribarska područja (engl. FAO marine fishing areas) na kojima je ova vrsta prisutna su u Arktičkom moru, severozapadnom Atlantiku i severoistočnom Atlantiku.[1]

Ishrana

uredi

Narval (Monodon monoceros) spada u grupu zubatih kitova i hrani se prvenstveno živim organizmima na morskom dnu. Ishrana narvala varira zavisno od godišnjeg doba i dostupnosti hrane u arktičkim vodama.[3]

Tokom leta, kada se led povlači i omogućava lakši pristup raznim oblastima, narvali se hrane u plitkim vodama. Osnovu njihove ishrane čine glavonošci, koji uključuju hobotnice i lignje. Takođe, konzumiraju veliku količinu različitih vrsta riba, poput bakalara i haringi.

Zimi, kada se more pokrije ledom, narvali se spuštaju u dublje i tamnije vode gde je dostupnost hrane ograničena. U ovom periodu oni se uglavnom hrane živim organizmima na morskom dnu, kao što su rakovi, školjke i morski crvi.

Narvali imaju sposobnost da poranjaju u velike dubine u potrazi za hranom, često dostižući dubine od preko 1,500 metara ispod površine mora. Njihove duge, osetljive bradavice na zubu pomažu im u lociranju plena u mračnim i hladnim vodama.

Iako je njihov zub najupadljiviji fizički atribut, narvali ga retko koriste za hvatanje hrane. Umesto toga, hranu usisavaju u usta koristeći snažan usisni refleks.

Parenje i razmnožavanje narvala

uredi

Sezona parenja za narvale nastupa u proleće, obično između aprila i maja. Tokom ovog perioda, mužjaci postaju izuzetno glasni. Oni izvode složene akustične tonove pod vodom koji uključuju različite zvukove poput klikova, zvižduka i dugih tonova. Ovaj vokal je ključan za privlačenje ženki i označavanje teritorija među mužjacima.[4]

Reproduktivna strategija

uredi

Narvali su poligamni, što znači da jedan mužjak može imati više parenja tokom sezone. Ženke odabiraju mužjake na osnovu njihovog vokalnog izvođenja i fizičkog stanja, što je indikator genetskog kvaliteta i sposobnosti preživljavanja.

Trudnoća i rađanje

uredi

Trudnoća kod narvala traje oko 14 meseci, što uključuje period odložene implantacije, gde se oplođeno jaje ne implantira odmah u matericu. Ovaj mehanizam omogućava da se mladunci rode u optimalno vreme, kada je hrana najdostupnija, u rano leto. Ženke obično rađaju jedno mladunče svake 3 do 4 godine, što doprinosi njihovoj sporoj populacionoj reprodukciji.

Stanište

uredi

Staništa vrste su morski ekosistemi. Vrsta je prisutna na području ostrva Grenland.[1]

Ugroženost

uredi

Ova vrsta je na nižem stepenu opasnosti od izumiranja, i smatra se skoro ugroženim taksonom.[1]

Populacioni trend

uredi

Populacioni trend je za ovu vrstu nepoznat.[1]

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d đ e Lowry, L.; Laidre, K. & Reeves, R. (2017). Monodon monoceros. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 15. 10. 2020.  Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
  2. ^ Koju životinju zovu „morski jednorog”. www.zivotinje.rs. [mrtva veza]
  3. ^ „How Do Narwhals Eat? Feeding Behaviors of Unicorn of The Sea”. Ocean Action Hub (na jeziku: engleski). 2024-02-06. Pristupljeno 2024-09-04. 
  4. ^ „Narwhals ~ MarineBio Conservation Society” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-09-07. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi