Нарвал
Narval (lat. Monodon monoceros) je sisar iz infrareda китова i porodice Monodontidae. Ovaj jednorogi kit, zbog svog izgleda, često se naziva i „morskim jednorogom”. Samo jedan mužjak od 500 narvala ima dva roga.[2]
Narval | |
---|---|
Monodon monoceros | |
Monodon monoceros | |
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | |
Tip: | |
Klasa: | |
Red: | |
Podred: | |
Infrared: | |
Parvred: | |
Natporodica: | |
Porodica: | |
Potporodica: | |
Rod: | |
Vrsta: | M. monoceros
|
Binomno ime | |
Monodon monoceros Linnaeus, 1758
| |
Rasprostranjenost narvala |
Rasprostranjenje
urediVrsta ima stanište u Grenlandu, Kanadi i Rusiji.[1]
Vrsta je povremeno prisutna, ili je migratorna vrsta u Islandu, Nemačkoj, Norveškoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i Holandiji.[1]
FAO ribarska područja (engl. FAO marine fishing areas) na kojima je ova vrsta prisutna su u Arktičkom moru, severozapadnom Atlantiku i severoistočnom Atlantiku.[1]
Ishrana
urediNarval (Monodon monoceros) spada u grupu zubatih kitova i hrani se prvenstveno živim organizmima na morskom dnu. Ishrana narvala varira zavisno od godišnjeg doba i dostupnosti hrane u arktičkim vodama.[3]
Tokom leta, kada se led povlači i omogućava lakši pristup raznim oblastima, narvali se hrane u plitkim vodama. Osnovu njihove ishrane čine glavonošci, koji uključuju hobotnice i lignje. Takođe, konzumiraju veliku količinu različitih vrsta riba, poput bakalara i haringi.
Zimi, kada se more pokrije ledom, narvali se spuštaju u dublje i tamnije vode gde je dostupnost hrane ograničena. U ovom periodu oni se uglavnom hrane živim organizmima na morskom dnu, kao što su rakovi, školjke i morski crvi.
Narvali imaju sposobnost da poranjaju u velike dubine u potrazi za hranom, često dostižući dubine od preko 1,500 metara ispod površine mora. Njihove duge, osetljive bradavice na zubu pomažu im u lociranju plena u mračnim i hladnim vodama.
Iako je njihov zub najupadljiviji fizički atribut, narvali ga retko koriste za hvatanje hrane. Umesto toga, hranu usisavaju u usta koristeći snažan usisni refleks.
Parenje i razmnožavanje narvala
urediSezona parenja za narvale nastupa u proleće, obično između aprila i maja. Tokom ovog perioda, mužjaci postaju izuzetno glasni. Oni izvode složene akustične tonove pod vodom koji uključuju različite zvukove poput klikova, zvižduka i dugih tonova. Ovaj vokal je ključan za privlačenje ženki i označavanje teritorija među mužjacima.[4]
Reproduktivna strategija
urediNarvali su poligamni, što znači da jedan mužjak može imati više parenja tokom sezone. Ženke odabiraju mužjake na osnovu njihovog vokalnog izvođenja i fizičkog stanja, što je indikator genetskog kvaliteta i sposobnosti preživljavanja.
Trudnoća i rađanje
urediTrudnoća kod narvala traje oko 14 meseci, što uključuje period odložene implantacije, gde se oplođeno jaje ne implantira odmah u matericu. Ovaj mehanizam omogućava da se mladunci rode u optimalno vreme, kada je hrana najdostupnija, u rano leto. Ženke obično rađaju jedno mladunče svake 3 do 4 godine, što doprinosi njihovoj sporoj populacionoj reprodukciji.
Stanište
urediStaništa vrste su morski ekosistemi. Vrsta je prisutna na području ostrva Grenland.[1]
Ugroženost
urediOva vrsta je na nižem stepenu opasnosti od izumiranja, i smatra se skoro ugroženim taksonom.[1]
Populacioni trend
urediPopulacioni trend je za ovu vrstu nepoznat.[1]
Reference
uredi- ^ a b v g d đ e Lowry, L.; Laidre, K. & Reeves, R. (2017). „Monodon monoceros”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 15. 10. 2020. Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
- ^ „„Koju životinju zovu „morski jednorog”””. www.zivotinje.rs.[mrtva veza]
- ^ „How Do Narwhals Eat? Feeding Behaviors of Unicorn of The Sea”. Ocean Action Hub (na jeziku: engleski). 2024-02-06. Pristupljeno 2024-09-04.
- ^ „Narwhals ~ MarineBio Conservation Society” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-09-07.
Literatura
uredi- IUCN crvena lista ugroženih vrsta, detaljniji podaci o vrsti (jezik: engleski)