Википедија

Molekul

Molekul (lat. molecula: mala masa, od lat. moles: masa), stabilna celina udruženih atoma. Molekul čine atomi (dva ili više) povezani elektronima u kovalentnoj vezi.[2][3] Molekul se može sastojati od atoma istih elemenata (molekul elementa) na primer kiseonik u vazduhu koji udišemo nalazi se u molekuli O2.[4][5][6][7] Može se sastojati i od atoma različitih elemenata (molekul jedinjenja) na primer vodonik (H) i kiseonik (O) grade vodu H2O.

3D (levo i centar) i 2D reprezentacije terpenoidnog[1] molekula atisana

Molekuli su suviše mali da bi se videli golim okom. Dimenzija su od 0,1 do 100 nanometara (0,0000000001 do 0,00000001 m) mada ima i izuzetaka. Recimo makromolekul DNK[8] a naročito instrumentalne metode.[9][10][11][12][13][14]

Odnos elemenata koji grade jedinjenje,[15][16] izražava se empirijskom formulom.[17] Na primer, vodu grade vodonik i kiseonik u odnosu 2:1, H2O, a etil alkohol, (etanol[18]) ugljenik, vodonik i kiseonik u odnosu 2:6:1, C2H6O. Ovaj odnos ne mora uvek da određuje jedinstveni molekul - dimetil etar[19] ima isti odnos kao etanol, na primer. Molekuli koji se sastoje od istih atoma ali u različitom rasporedu se zovu izomeri.[20]

Hemijska ili molekulska formula određuje tačnije redosled atoma koji grade molekul pa je formula etanola CH3CH2OH a dimetiletra CH3OCH3. Za predstavljanje složenijih molekula gde atomi mogu biti različito raspoređeni u prostoru koriste se strukturne formule. Molekulska masa je zbir masa atoma koji čine molekul, i poput atomske, izražava se u atomskim jedinicama mase (atomska jedinica mase = 1/12 mase izotopa 12C).[21][22]

Dugo se mislilo da su dužine hemijski veza i njihovi uglovi u molekulu konstantni. Međutim, modernim strukturnim metodama nađeno je da se geometrija hemijske veze neznatno menja, naročito kod složenijih molekula.

Nauka o molekulima se naziva molekulskom hemijom ili molekulskom fizikom,[23][24] u zavisnosti od toga da li je fokus na hemiji ili fizici. Molekulska hemija se bavi zakonima koji vladaju nad interakcijama između molekula koje dovode do formiranja i razlaganja hemijskih veza, dok se molekulska fizika bavi zakonima o molekulskim strukturama i njihovim svojstvima. Međutim, u praksi razlika nije jasno definisana. U naukama o molekulima, molekul se sastoji od stabilnog sistema sa dva ili više atoma. Poliatomiski joni se mogu smatrati naelektrisanim molekulima. Termin nestabilni molekul se koristi za veoma reaktivne vrste, tj., kratkotrajne konstrakte (rezonancije) elektrona i jezgara, kao što su radikali,[25][26] molekulski joni,[27] Ridbergovi molekuli,[28][29] prelazna stanja,[30][31] van der Valsovi kompleksi,[32][33][34] ili sistemi kolizirajućih atoma kao u Boze-Ajnštajnovom kondenzatu.[35][36]

Istorija i etimologija

uredi
Glavni članak: Istorija molekulske teorije
 
Džon Dalton[37][38]

U Merriam-Webster rečniku[39] i Onlajn etimološkom rečniku,[40] reč "molekul" je izvedena iz latinske reči "mol" ili mala jedinica mase.

Molekul (1794) – „ekstremno mala čestica“, od fr. molécule (1678), iz modernog latinskog molecula, diminutiva latinke reči moles „masa, barijera“. Ovo naizgled neprecizno značenje reči (korišćeno do kasnog 18. veka samo u latinskoj formi) proističe iz Dekartesove filozofije.[41][42]

Definicija molekula je evoluirala sa povećanjem znanja o strukturi molekula. Rane definicije su bile manje precizne, i definisale su molekule kao najmanje čestice čistih hemijskih supstanci koje zadržavaju svoju kompoziciju i hemijska svojstva.[43] Ta definicija često nije održiva, pošto mnoge supstance, kao što su stene, soli, i metali, sastavljene od velikih kristalnih mreža hemijski vezanih atoma ili jona, i ne sastoje se od zasebnih molekula.

Veličina molekula

uredi

Većina molekula je suviše mala da bi se mogla videti golim okom, mada postoje izuzeci. DNK makromolekul može da dosegne makroskopske veličine,[44][45] kao i molekuli mnogih polimera. Molekuli koji su uobičajeni gradivni blokovi u organskoj sintezi imaju dimenzije od nekoliko angstrema (Å) do nekoliko desetina Å. Pojedinačni molekuli se obično ne mogu uočiti putem običnog svetla (kao što je gore pomenuto), ali se mali molekuli i čak obrisi pojedinačnih atoma mogu nazreti u pojedinim okolnostima upotrebom mikroskopa atomskih sila.[46]

Najmanji molekulski prečnik

uredi

Najmanji molekul je diatomski vodonik (H2), sa dužinom veze od 0,74 Å.[47][48]

Najveći molekulski prečnik

uredi

Mezoporozna silika je proizvedena sa dijametrom od 1000 Å (100 nm)[49][50][51]

Prečnik

uredi

Efektivni molekulski prečnik je veličina koji molekul ima u rastvoru.[52][53] Tabela permselektivnosti za razne supstance sadrži primere.[54]

Formule molekula

uredi

Tipovi hemijskih formula

uredi
Glavni članak: Hemijska formula

Hemijska formula molekula se sastoji od niza simbola hemijskih elemenata, brojeva, a ponekad i drugih simbola, kao što su male, srednje i vitičaste zagrade, crtice, plus (+) i minus (−) znaci. Formule su ograničene na pojedinačne tipografske linije simbola, koje mogu da obuhvate subskripte i superskripte.

Empirijska formula jedinjenja je veoma jednostavni tip hemijske formule. Ona je najjednostavniji celobrojni odnos hemijskih elemenata od kojih se jedinjenje sastoji. Na primer, voda se uvek sastoji od atoma vodonika i kiseonika u odnosu 2:1, a etil alkohol ili etanol se uvek sastoji od ugljenika, vodonika, i kiseonika u odnosu 2:6:1. Međutim, to jedinstveno ne određuje vrstu molekula – na primer dimetil etar ima isti odnos atoma kao etanol. Molekuli sa istim atomima u različitim aranžmanima se nazivaju izomerima. Takođe ugljeni hidrati, na primer, imaju isti odnos (ugljenik:vodonik:kiseonik = 1:2:1) (i stoga istu empirijsku formulu), ali različite totalne brojeve atoma u molekulu.

Molekulska formula odražava precizan broj atoma od kojih se molekul sastoji i tako karakteriše različite molekule. Različiti izomeri mogu da imaju isti atomski sastav, mada su različiti molekuli.

Empirijska formula je obično ista kao i molekulska formula, iako to nije uvek slučaj. Na primer, molekul acetilena ima molekulsku formulu C2H2, dok je najjednostavniji celobrojni odnos elemenata CH.

Molekulska masa se može izračunati iz hemijske formule i izražava se u konvencijalnoj atomskoj jedinici mase jednakoj 1/12 mase neutralnog atoma ugljenika-12 (12C izotopa). Za umrežene čvrste materije se koristi termin formula jedinice u stehiometrijskim proračunima.

Strukturna formula

uredi
Glavni članak: Strukturna formula
 
Skeletalna strukturna formula vitamina B12.[55][56][57] Mnogi organski molekuli su suviše komplikovani da bi se specificirali hemijskom formulom (molekulskom formulom).

Za molekule sa komplikovanom trodimenzionom strukturom, posebno kod molekula koji sadrže atome sa četiri različita supstituenta, jednostavna molekulska formula ili čak polustrukturna hemijska formula, nije dovoljna da potpuno opiše molekul. U tom slučaju se koristi grafički tip formule koji se naziva strukturnom formulom.[58][58] Strukturne formule mogu da se predstave jednodimenzionim hemijskim imenom, mada takva hemijska nomenklatura zahteva znatan broj reči i članova koji nisu deo hemijskih formula.[59][60][61]

Poređenje različitih formula na različitim nivoima apstrakcije.
Strukturne formule Ostali oblici
Luisova struktura Valentna formula Nata projekcija Skeletalna formula Konstituciona formula Molekulska formula Empirijska formula
Metan       ne postoji CH4 CH4 CH4
Propan         CH3–CH2–CH3 C3H8 C3H8
Sirćetna kiselina         CH3–COOH C2H4O2 CH2O
Voda       ne postoji ne postoji H2O H2O

Opšti prostorni molekularni modeli su prostorno-punjavajući i štapićasti model.

Geometrija molekula

uredi
Glavni članak: Geometrija molekula

Molekuli imaju fiksne ravnotežne geometrije — dužine veza i uglova — oko kojih oni neprestano osciluju putem vibracionih i rotacionih kretanja. Čiste supstance se sastoje od molekula sa istim prosečnim geometrijskim strukturama. Hemijska formula i struktura molekula su dva važna faktora koji određuju njegova svojstva, posebno njegovu reaktivnost. Izomeri imaju istu hemijsku formulu ali normalno imaju veoma različite osobine usled njihovih različitih struktura. Stereoizomeri, specifični tip izomera, mogu da imaju veoma slična fizičko-hemijska svojstva, a istovremeno različite biohemijske aktivnosti.[62][63]

Molekulska spektroskopija

uredi
Glavni članak: Spektroskopija

Molekulska spektroskopija se bavi responsom (spektrom) molekula koji interaguju sa testnim signalima poznate energije (ili frekvencije, u skladu sa Plankovom formulom). Molekuli imaju kvantizovane energijske nivoe, koji se mogu analizirati detektovanjem molekulske energije razmene putem apsorbancije ili emisije.[64] Spektroskopija se generalno ne odnosi na difrakcione studije gde čestice poput neutrona, elektrona, ili visoko energetskih X-zraka formiraju interakcije sa regularnim aranžmanom molekula (kao što je to slučaj sa kristalima).

Teoretski aspekti

uredi

Izučavanje molekula u molekulskoj fizici i teoretskoj hemiji je uglavnom bazirano na kvantnoj mehanici i esencijalno je za razumevanje hemijske veze. Najjednostavniji molekul je vodonični molekulski jon, H2+, i najjednostavnija od svih hemijskih veza je jednoelektronska veza. H2+ se sastoji od dva pozitivno naelektrisana protona i jednog negativno naelektrisanog elektrona, što znači da se Šredingerova jednačina sistema može lakše rešiti usled nedostatka elektron–elektron repulzije. Sa razvojem brzih digitalnih računara, približna rešenja za komplikovanije molekule su postala moguća i jedan su od glavnih aspekata računarske hemije.[65][66][67]

U pokušaju da rigorozno definiše aranžman atoma koji je dovoljno stabilan da bi se smatrao molekulom, IUPAC sugeriše da on mora da odgovara „udubljenju na površini potencijalne energije koje je dovoljno duboko da ograniči bar jedno vibraciono stanje“.[4] Ova definicija nije zavisna od prirode interakcije između atoma, nego samo od jačine interakcije. Zapravo, ona obuhvata samo slabo vezane vrste aranžmana koji se tradicionalno ne bi smatrali molekulima, kao što su helijumski dimer, He2, koji ima jedno vibraciono vezano stanje[68] i u toj meri je labavo vezan da se jedino može uočiti na veoma niskim temperaturama.

Da li je ili ne aranžman atoma „dovoljno stabilan“ da bi se smatrao molekulom je inherentno operaciona definicija. Filozofski, stoga, molekul nije fundamentalni entitet (u kontrastu, na primer sa elementarnom česticom[69]); već je koncept molekula hemičarski način pravljenja korisnih izjava o jačini interakcija na atomskoj skali.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Firn 2010
  2. ^ March 1992.
  3. ^ Miessler & Tarr 2004. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFMiesslerTarr2004 (help)
  4. ^ a b IUPAC (1994). „molecule”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
  5. ^ Puling 1970.
  6. ^ Ebbin 1990. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFEbbin1990 (help)
  7. ^ Brown et al. 2003
  8. ^ Mount 1997, str. 1.
  9. ^ Nieman, Skoog & Holler 1998
  10. ^ Wilkins, C. (1983). „Hyphenated techniques for analysis of complex organic mixtures”. Science. 222 (4621): 291—6. Bibcode:1983Sci...222..291W. PMID 6353577. doi:10.1126/science.6353577. 
  11. ^ Holt, R. M.; Newman, M. J.; Pullen, F. S.; Richards, D. S.; Swanson, A. G. (1997). „High-performance Liquid Chromatography/NMR Spectrometry/Mass Spectrometry:Further Advances in Hyphenated Technology”. Journal of Mass Spectrometry. 32 (1): 64—70. Bibcode:1997JMSp...32...64H. PMID 9008869. doi:10.1002/(SICI)1096-9888(199701)32:1<64::AID-JMS450>3.0.CO;2-7. 
  12. ^ Ellis, Lyndon A.; Roberts, David J. (1997). „Chromatographic and hyphenated methods for elemental speciation analysis in environmental media”. Journal of Chromatography A. 774 (1–2): 3—19. PMID 9253184. doi:10.1016/S0021-9673(97)00325-7. 
  13. ^ Guetens, G; De Boeck, G; Wood, M; Maes, R.A.A; Eggermont, A.A.M; Highley, M.S; Van Oosterom, A.T; De Bruijn, E.A; Tjaden, U.R (2002). „Hyphenated techniques in anticancer drug monitoring”. Journal of Chromatography A. 976 (1–2): 229—38. PMID 12462614. doi:10.1016/S0021-9673(02)01228-1. 
  14. ^ Guetens, G; De Boeck, G; Highley, M.S; Wood, M; Maes, R.A.A; Eggermont, A.A.M; Hanauske, A; De Bruijn, E.A; Tjaden, U.R (2002). „Hyphenated techniques in anticancer drug monitoring”. Journal of Chromatography A. 976 (1–2): 239—47. PMID 12462615. doi:10.1016/S0021-9673(02)01227-X. 
  15. ^ Zumdahl, Steven S. Chemical Principles. Houghton Mifflin, New York (2005). pp. 148-150.
  16. ^ Internal Combustion Engine Fundamentals, John B. Heywood
  17. ^ IUPAC. „Empirical formula”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
  18. ^ González, Begoña; Calvar, Noelia; Gómez, Elena; Domínguez, Ángeles (2007). „Density, dynamic viscosity, and derived properties of binary mixtures of methanol or ethanol with water, ethyl acetate, and methyl acetate at T = (293.15, 298.15, and 303.15) K”. The Journal of Chemical Thermodynamics. 39 (12): 1578—1588. doi:10.1016/j.jct.2007.05.004. 
  19. ^ „dimethyl ether - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information.  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć)
  20. ^ Eliel 1994, str. 52–53
  21. ^ Choppin, Liljenzin & Rydberg 1995, str. 3–5
  22. ^ Soddy, Frederick (1913). „The Radio-Elements and the Periodic Law”. Nature. 91 (2264): 57—58. Bibcode:1913Natur..91...57S. S2CID 3975657. doi:10.1038/091057a0. 
  23. ^ A.R. Leach (2001). Molecular Modelling: Principles and Applications. Prentice Hall. ISBN 978-0-582-38210-7. 
  24. ^ Frenkel 1996
  25. ^ Oakley, Richard T. (1988). Progress in Inorganic Chemistry. Cyclic and Heterocyclic Thiazenes (PDF). 36. str. 299—391. ISBN 978-0-470-16637-6. doi:10.1002/9780470166376.ch4. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 09. 2015. g. Pristupljeno 14. 02. 2017. 
  26. ^ Rawson, J; Banister, A; Lavender, I (1995). Advances in Heterocyclic Chemistry Volume 62. The Chemistry of Dithiadiazolylium and Dithiadiazolyl Rings. 62. str. 137—247. ISBN 978-0-12-020762-6. doi:10.1016/S0065-2725(08)60422-5. 
  27. ^ Chemical elements listed by ionization energy. Lenntech.com
  28. ^ Molecular Spectra and Molecular Structure, Vol. I, II and III Gerhard Herzberg, Krieger Pub. Co, revised ed. 1991.
  29. ^ Karplus, Martin; Porter, Richard N. (1970). Atoms and Molecules: An Introduction for Students of Physical Chemistry. Benjamin & Company, Inc. ISBN 9780805352184. 
  30. ^ Solomons 2004
  31. ^ Jensen, Frank (1999). Introduction to Computational Chemistry. England: John Wiley and Sons Ltd. 
  32. ^ Sears, Francis Weston; Young, Hugh D.; Freedman, Roger A.; Ford, A. G. (2004). Sears and Zemansky's university physics with modern physics (11th izd.). San Francisco: Pearson Addison Wesley. ISBN 978-0-8053-8684-4. 
  33. ^ Milton, Kimball A.; Iver Brevik; V. N. Marachevsky (1999). „The Casimir Effect: Physical Manifestations of Zero Point Energy”. Bibcode:1999hep.th....1011M. arXiv:hep-th/9901011  . 
  34. ^ Sears, Francis Weston; Young, Hugh D.; Freedman, Roger A.; Ford, A. G. (2004). Sears and Zemansky's university physics with modern physics (11th izd.). San Francisco: Pearson Addison Wesley. 
  35. ^ L. Landau]] (1941). „Theory of the Superfluidity of Helium II”. Physical Review. 60 (4): 356—358. Bibcode:1941PhRv...60..356L. doi:10.1103/PhysRev.60.356. 
  36. ^ M.H. Anderson; J.R. Ensher; M.R. Matthews; C.E. Wieman; E.A. Cornell (1995). „Observation of Bose–Einstein Condensation in a Dilute Atomic Vapor”. Science. 269 (5221): 198—201. Bibcode:1995Sci...269..198A. JSTOR 2888436. PMID 17789847. S2CID 540834. doi:10.1126/science.269.5221.198. 
  37. ^ „John Dalton”. Chemical Heritage Foundation. Pristupljeno 19. 1. 2014. 
  38. ^ Smith 1856, str. 279.
  39. ^ „About Charles Merriam”. wbrookfieldlibrary.org. Arhivirano iz originala 27. 01. 2010. g. Pristupljeno 4. 2. 2010. 
  40. ^ „Online Etymology Dictionary”. Ohio University. 2003. Arhivirano iz originala 11. 2. 2007. g. Pristupljeno 5. 1. 2007. 
  41. ^ Russell 1946, str. 516
  42. ^ Watson, Richard A. (2012). „René Descartes”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica Inc. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  43. ^ Molecule Definition Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. oktobar 2014) (Frostburg State University)
  44. ^ Reif 1965, str. 2
  45. ^ Jaeger, Gregg (2014). „What in the (quantum) world is macroscopic?”. American Journal of Physics. 82 (9): 896—905. Bibcode:2014AmJPh..82..896J. doi:10.1119/1.4878358. 
  46. ^ Lang, D. P.; Hite; Simmonds; McDermott; Pappas; Martinis, John M. (2004). „Conducting atomic force microscopy for nanoscale tunnel barrier characterization”. Review of Scientific Instruments. 75 (8): 2726—2731. Bibcode:2004RScI...75.2726L. doi:10.1063/1.1777388. Arhivirano iz originala 23. 2. 2013. g. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  47. ^ DeKock 1989, str. 199
  48. ^ Hammond, C.R. (2012). „Section 4: Properties of the Elements and Inorganic Compounds”. Handbook of Chemistry and Physics (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 11. 2011. g. Pristupljeno 14. 02. 2017. 
  49. ^ Mann, Benjamin F.; Amanda, P K.. Mann; Skrabalak, Sara E.; Novotny, Milos V. (2013). „Sub 2-μm Macroporous Silica Particles Derivatized for Enhanced Lectin Affinity Enrichment of Glycoproteins”. Anal. Chem. 85 (3): 1905—1912. PMC 3586544  . PMID 23278114. doi:10.1021/ac303274w. 
  50. ^ Katiyar, Amit; Yadav, Santosh; Panagiotis, G; Neville, Smirniotis; Pinto, G (2006). „Synthesis of ordered large pore SBA-15 spherical particles for adsorption of biomolecules”. Journal of Chromatography. 1122 (1–2): 13—20. PMID 16716334. doi:10.1016/j.chroma.2006.04.055. 
  51. ^ Trewyn, Brian G.; Nieweg, Jennifer A.; Zhao, Yannan; Lin, Victor S.-Y. (2007). „Biocompatible mesoporous silica nanoparticles with different morphologies for animal cell membrane penetration”. Chemical Engineering Journal. 137 (137): 23—29. doi:10.1016/j.cej.2007.09.045. 
  52. ^ Chang, RL; Deen, WM; Robertson, CR; Brenner BM. (1975). „Permselectivity of the glomerular capillary wall: III. Restricted transport of polyanions”. Kidney Int. 8 (4): 212—218. PMID 1202253. doi:10.1038/ki.1975.104. 
  53. ^ Chang, RL; Ueki, IF; Troy, JL; Deen, WM; et al. (1975). „Permselectivity of the glomerular capillary wall to macromolecules. II. Experimental studies in rats using neutral dextran”. Biophys J. 15 (9): 887—906. Bibcode:1975BpJ....15..887C. PMC 1334749  . PMID 1182263. doi:10.1016/S0006-3495(75)85863-2. 
  54. ^ Boron, Walter F.; Boulpaep, Emile L. (2005). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approach. Elsevier/Saunders. str. 761. ISBN 978-1-4160-2328-9. 
  55. ^ Herbert, Victor (1988). „Vitamin B-12: Plant sources, requirements, and assay” (PDF). The American Journal of Clinical Nutrition. 48 (3 Suppl): 852—8. PMID 3046314. doi:10.1093/ajcn/48.3.852. 
  56. ^ Wakayama EJ, Dillwith JW, Howard RW, Blomquist GJ (1984). „Vitamin B12 levels in selected insects”. Insect Biochemistry. 14 (2): 175—179. doi:10.1016/0020-1790(84)90027-1. 
  57. ^ Albert MJ, Mathan VI, Baker SJ (1980). „Vitamin B12 synthesis by human small intestinal bacteria”. INature. 283 (5749): 781—782. Bibcode:1980Natur.283..781A. PMID 7354869. S2CID 4302293. doi:10.1038/283781a0. 
  58. ^ a b Brecher, J. (2006). „Graphical representation of stereochemical configuration (IUPAC Recommendations 2006)” (PDF). Pure and Applied Chemistry. 78 (10): 1897—1970. S2CID 97528124. doi:10.1351/pac200678101897. 
  59. ^ Nomenclature of Organic Chemistry (3rd izd.). London: Butterworths. 1971 [1958 (A: Hydrocarbons, and B: Fundamental Heterocyclic Systems), 1965 (C: Characteristic Groups)]. ISBN 978-0-408-70144-0. 
  60. ^ Rigaudy, J.; Klesney, S. P., ur. (1979). Nomenclature of Organic Chemistry. IUPAC/Pergamon Press. ISBN 0-08022-3699. . IUPAC, A Guide to IUPAC Nomenclature of Organic Compounds (the Blue Book); Oxford: Blackwell Science (1993). ISBN 0-632-03488-2. Online edition: [1]. . IUPAC, Chemical Nomenclature and Structure Representation Division (27. 10. 2004). Nomenclature of Organic Chemistry (Provisional Recommendations). IUPAC. 
  61. ^ Compendium of Terminology and Nomenclature of Properties in Clinical Laboratory Sciences. IMPACT Recommendations 1995. Oxford: Blackwell Science. 1995. ISBN 978-0-86542-612-2. 
  62. ^ Eliel, Ernest L.; Wilen, Samuel H. (1994). Stereochemistry of Organic Compounds (1 izd.). Wiley, John & Sons, Incorporated. ISBN 978-0-471-01670-0. 
  63. ^ Eliel, Ernest L.; Wilen, Samuel H.; Doyle, Michael P. (2001). Basic Organic Stereochemistry (1. izd.). Wiley-Interscience. ISBN 978-0-471-37499-2. 
  64. ^ IUPAC (1997,2006). „spectroscopy”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
  65. ^ Shankar 1994, str. 143–.
  66. ^ P. A. M. Dirac (1958). Principles of Quantum Mechanics (4th izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-851208-0. 
  67. ^ Müller-Kirsten, H. J. W. (2012). Introduction to Quantum Mechanics: Schrödinger Equation and Path Integral (2nd izd.). World Scientific. ISBN 978-981-4397-74-2. 
  68. ^ Anderson, JB (2004). „Comment on "An exact quantum Monte Carlo calculation of the helium-helium intermolecular potential"”. J Chem Phys. 120 (20): 9886—7. Bibcode:2004JChPh.120.9886A. PMID 15268005. doi:10.1063/1.1704638. 
  69. ^ Braibant, Sylvie; Giacomelli, Giorgio; Spurio, Maurizio (2012). Particles and Fundamental Interactions: An Introduction to Particle Physics (2nd izd.). Springer. str. 1—3. ISBN 978-94-007-2463-1. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Молекул&oldid=27680086”