Modernizam

Moderna preusmerava ovde. Za druga značenja pogledajte stranicu Moderna (višeznačna odrednica).

Modernizam, odnosno moderna (nem. Moderne), dinamičan i relativan pojam koji se koristi kao oznaka za savremene pojave u književnosti i umetnosti, odnosno ono što je novo, inovativno u odnosu na tradiciju, i u tom značenju je preuzet iz francuskog jezika. U nemačkoj literaturi se koristio izraz „moderna” koji je ušao u većinu slovenskih jezika pa i u srpski.

Frenk Lojd Rajt, Solomon Gugenhajmov muzej 1946–1959

Ludvig Mis van der Roe — zgrada u Čikagu

U svom najopštijem smislu, moderna nije pokret, već prosto „maska” za sukob i ustanak protiv tradicije, kao i bezbroj suprotstavljenih shvatanja kako bi trebalo da izgleda moderno društvo s kraja 19. i do polovine 20. veka, njegova kultura i umetnost.

Homogenizacija različitih praksi tokom „moderne” i njenog konačnog razumevanja kao pokreta i kritičke kategorije desila se 1950-ih, zahvaljujući onome što je Rejmond Vilijams nazvao „posleratnim sporazumom uz prateće akademsko saučestvovanje i odobrenje”. Pretpostavke koje su bile u osnovi ove konstrukcije bile su najpre da je prvi nalet „moderne” završen, a da je u svom selektivnom kanonizovanom obliku ona već prerasla u „visoku modernu”; zatim, da je suština modernističkog impulsa bio duh formalističkog eksperimentisanja. Ova druga pretpostavka je, u stvari, takođe bila ključna u uticajnoj definiciji „moderne” u umetnosti koju je dao Klement Grinberg. Prema Grinbergu, kritički, samorefleksivni, kantovski duh pokretao je modernističko eksperimentisanje — čiji je organski razvoj i vrhunac otelotvorio američki apstraktni ekspresionizam. Ove ideje su postale dominantne i u formulacijama koje se tiču moderne u književnosti.

Izraz „moderna” se koristio kao oznaka za različite pokrete u književnosti, umetnosti, društvenim naukama i filozofiji, naime, naturalizam, dekadencu, impresionizam, simbolizam, futurizam, dadaizam, ekspresionizam, neoromantizam, nadrealizam, egzistencijalizam.

Modernost i modernizam: društveno-ekonomski kontekst

Industrijalizacijom u Evropi i Severnoj Americi došla je i modernost: gradovi su rasli jer je sve manje poljoprivrednih poslova podstaklo radnike da traže zaposlenje u industrijskoj proizvodnji. Nagli porast stanovnika u gradovima kao što su Pariz i London doveo je do ekspanzije preduzeća koja su imala za cilj da opslužuju potrebe ovih novih građana: restorani, barovi, pozorišta, muzičke sale, pansioni i gostionice, množili su se velikom brzinom. Ova preduzeća su otvorila mnogo radnih mesta, a istovremeno su uvela nove društvene navike i očekivanja. Ukorenjena u urbanoj kulturi, gde su slobodne aktivnosti kao i dnevne potrepštine dostupne u trgovinama, modernost se odnosi na stanje postindustrijskog, kapitalističkog društva. Modernizam je jednostavno kulturni izraz ovog oblika društvene organizacije. Povezan sa idejama napretka i novina, modernizam odražava dominantni etos društva u kojem potrošnja – novih oblika zabave zajedno sa životnim potrepštinama – ima središnju ulogu u svakodnevnim aktivnostima čoveka. Jedan od signalnih markera uspona modernizma na Zapadu bila je pojava robne kuće i ideja kupovine kao aktivnosti u slobodno vreme. Kao što je indikativno za celi modernizam, sveprisutna je određena ambivalentnost prema samoj modernosti. Mnogi su pozdravili tehnološki napredak i ekonomski prosperitet koji je modernost, naizgled, podsticala. Drugi su, međutim, bili oprezni prema njegovom naglasku na promenama i stalnoj reviziji proizvodnih procesa, primećujući tendenciju kapitalizma da krvnički eksploatiše radnike i doprinosi žalosnim uslovima života siromašnih. U takvim okolnostima moderna umetnost, kao i svi oblici modernizma, može se smatrati odgovorom na različite političke, sociološke, ekonomske i kulturne pritiske modernosti.

Karakteristike

Termin „moderna” se počeo upotrebljavati u doba renesanse kao obeležavanje umetnosti za razliku od antičke umetnosti u Italiji „arte moderna” za razliku od „arte antica” i kako je u srednjem veku srednjovekovna umetnost shvatana kao doba nazadovanja u umetnosti ovaj pojam je obeležavao pozitivne tendencije i napredak. U 19. veku se ovaj izraz upotrebljava za obeležavanje umetnosti koja ima napredne kvalitete. U širem smislu reči se danas ovim pojmom obeležava umetnost s kraja 19. i do polovine 20. veka. Izraz „moderno” se ne mora jednoznačno razumeti, jer se takođe ponekad koristi za obeležavanje savremenosti odnosno savremene umetnosti.

Modernizam je pokret u kulturi. Javio se kao intelektualni bunt. Obuhvata celokupni čovekov duhovni i stvaralački korpus. On je otpor protiv klišea, kulta autoriteta i pravila, protiv akademske tradicije kasnog 19. veka ali i svih prethodnih vekova. On legalizuje avangardu kao neminovnost i normalnost u novom vremenu. Ozakonjuje promenu. Modernizam je nova naučna misao, nova ekonomska i politička misao dolazećeg modernog doba. Modernizam je pokret koji generalno uključuje progresivnu umetnost i arhitekturu, muziku, književnost, likovnu umetnost i grafički dizajn i javio se u decenijama koje su prethodile 1914.

Uzroci

Umetnost deli sudbinu kulture. Tako umetnost i sve najličnije njeno, promene, pravci, stilovi i svi drugi njeni ukusi, imaju s multikulturalnom supstancom neraskidivu povezanost.

Moderna se kao misao i ideja javlja ko zna kada, gde i od koga. Ona je proces. Moderna je kulturni nivo – dostignuće. Ona nije smišljana, niti je proizvedena, još manje slučajnost, ona nije dokolica i kraćenje vremena, ona nije improvizacija. Ona je zakonitost, ona je zakonomernost. Ona je, jednostavno rečeno, morala nastati.

U nastajanju moderne u umetnosti presudnu ulogu ima opšti nivo kulture u vremenu kada ona nastaje i narastao čovek. Korelat, čovek- jedini i sveobuhvatni njen uzrok, i narastao čovek, njen najrafiniraniji i najsofisticiraniji sled, delaju neraskidivo. Zato je fatalna mogućnost uticaja, posebno, filozofije, kao i prirodnih nauka.

Ona i nastaje u prirodnim naukama, filozofiji, psihologiji. One je porađaju.

Evoluiraloj evropskoj i svetskoj misli ka Moderni, nemerljiv i presudan doprinos daje fundamentalna nauka.

Albert Ajnštajn relativizuje važnost euklidske geometrije i Njutnove klasične fizike proglašavajući ih samo posebnim slučajem jedne drugačije istine. Prostor i vreme nisu apsolutni — višedimenzionalnost — zakrivljenost prostora i vremena — Opšta i Specijalna teorija relativiteta... Tvrdi se «nemoguće», da o jednom događaju, postoje dve potpuno oprečne i mada isključive, ipak istine (da je neko kretanje istovremeno i pravolinijsko i krivolinijsko). Ajnštajn ne relativizuje utisak o istini već samu istinu.

Tu su i Ernest Raderford i Nils Bor. Ruši se mit o kultu nedeljivosti atoma. Ušavši u njegovu strukturu, velikani upozoravaju da nema večno važećih istina, niti apsolutne nevinosti, kao i Plankova Kvantna teorija fizike, koja kao «najzanesenija fantazija», tvrdi da nešto može istovremeno da postoji i ne postoji — kvant, da je ta čestica na prelazu iz nepostojanja u postojanje ; viši stepen u hijerarhiju nemogućeg je prelazak energije u materiju i obratno.

U filozofiji: ... Niče, Hajdeger, Špengler ... U psihologiji: Frojd, Jung, Vajninger, From, Kaneti...

Psihoanaliza sondira najtajanstvenije i najmračnije prostore podsvesnog, tvrdeći da on, ma kako nedostupan i nevidljiv, u potpunosti određuje vidljivi univerzum svesnog. Frojd, na dalje, primerava i legalizuje san čoveku, dajući mu važnost jave.

Gogen kaže da mu ne pada na pamet da satima crta nečiji portret jer je izmišljena fotografija i foto-aparat koji sa mnogo većom tačnošću u deliću vremena portretišu. To je tlo na kome se rađa misao da tačnost i nije istina. Tu se otvara prostor za sve ono što zovemo modernom u umetnosti. Moderna je najdemokratskiji nivo u umetnosti. Ona je to u svim aspektima svoje pojavnosti. Mišljenja i estetike su dozvoljeni do različitosti, što predstavlja bogatstvo i definiciju njenog demokratskog kvaliteta.

Ova znanja i ovakva svetska misao, ohrabruju i ubrzavaju misao. Uspostavljaju nov kvalitet. Posledica je preporod ne samo u nauci već i u umetnosti.

Umetnost, ka svojoj autonomiji, hoće dalje od utiska, od uzroka. Ispituje, koliko daleko se može otići zanemarujući dotadašnja pravila i navike, i ima li granice promenama, do kojih nešto opstaje kao umetnost. «Drsko i bezbožno» se traži potvrda da umetnost postoji po sebi. Ovo je tlo koje porađa Modernu. Moderna je duhovni akt nastao određenim nivoom kulture.

Neki teoretičari prave podelu 20. vek na modernizam i postmodernizam, dok ih drugi smatraju samo segmentima istog perioda.

Vidi još

• Moderna umetnost
• Moderna arhitektura
• Bauhaus
• Arhitektura funkcionalizma
• Arhitektura racionalizma
• Arhitektura ekspresionizma
• Konstruktivistička arhitektura
• Internacionalni stil u arhitekturi
• Arhitektura brutalizma
• Organska arhitektura

Literatura

• Klajn, Ivan; Šipka, Milan, ur. (2006). „moderna”. Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej. 
• Kolocotroni, Vassiliki, Goldman, Jane, and Taxidou, Olga (Edited by), 'Modernism: An Ontology of Sources and Documents'. The University of Chicago Press. 1998.  :::
• Stangos, Nikos (edit. by; rev. and enl. edit.), Concepts of Modern Art, Thames and Hudson, London, 1981 primerak : archive.org
• Rotzel, Willy (1989). Constructive Concepts : A History of Constructive Art from Cubism to the Present. New York: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-1024-6. CS1 održavanje: Datum i godina (veza)
• H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
• Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd 1972.
• Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
• Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
• Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
• John Barth (1979). The Literature of Replenishment. , later republished in The Friday Book (1984).
• Eco, Umberto (1990) Interpreting Serials in The limits of interpretation, pp. 83–100, excerpt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jul 2011)
• Everdell, William R. (1997) The First Moderns: Profiles in the Origins of Twentieth Century Thought (Chicago: University of Chicago Press).
• The Myth of the Postmodernist Breakthrough. TriQuarterly. Darmstadt: Thesen Verlag, 1984. 1973. , 26 (Winter, 1973) 383–417; rept in The Novel Today: Contemporary Writers on Modern Fiction Malcolm Bradbury, ed. (London: Fontana, 1977); reprinted in Proza Nowa Amerykanska, ed., Szice Krytyczne (Warsaw, Poland, 1984); reprinted in Postmodernism in American Literature: A Critical Anthology, Manfred Putz and Peter Freese, eds., 58–81.
• Gerald Graff (proleće 1975). „Babbitt at the abyss: The social context of postmodern American fiction”. TriQuarterly. 33: 307—337. CS1 održavanje: Format datuma (veza); reprinted in Putz and Freese, eds., Postmodernism and American Literature.
• Orton, Fred and Pollock, Griselda (1996). Avant-Gardes and Partisans Reviewed. Manchester University. ISBN 978-0-7190-4399-4. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• Steiner, George (1998) After Babel, ch.6 Topologies of culture, 3rd revised edition
• Art Berman (1994). Preface to Modernism. University of Illinois Press. .
• Robert Archambeau (jesen 2008). „The Avant-Garde in Babel. Two or Three Notes on Four or Five Words”. Action-Yes. 1 (8). CS1 održavanje: Format datuma (veza).]
• Armstrong, Carol and de Zegher, Catherine, ur. (2006). Women Artists as the Millennium. Cambridge: MA. ISBN 978-0-262-01226-3. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza): October Books, MIT Press,
• Aspray, William & Philip Kitcher, eds., History and Philosophy of Modern Mathematics, Minnesota Studies in the Philosophy of Science vol. XI, Minneapolis: University of Minnesota Press, 1988
• Bäckström, Per (ed.), Centre-Periphery. The Avant-Garde and the Other, Nordlit. University of Tromsø, no. 21, 2007.
• Bäckström, Per. „”One Earth, Four or Five Words. The Peripheral Concept of ’Avant-Garde’””. Action-Yes. 1 (12). zima 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Bäckström, Per & Bodil Børset (eds.), Norsk avantgarde (Norwegian Avant-Garde), Oslo: Novus, 2011.
• Bäckström, Per & Benedikt Hjartarson (eds.), Decentring the Avant-Garde, Amsterdam & New York: Rodopi, Avantgarde Critical Studies, 2014.
• Bäckström, Per and Benedikt Hjartarson. “Rethinking the Topography of the International Avant-Garde”, in Decentring the Avant-Garde, Per Bäckström & Benedikt Hjartarson (eds.), Amsterdam & New York: Rodopi, Avantgarde Critical Studies, 2014.
• Baker, Houston A., Jr., Modernism and the Harlem Renaissance, Chicago: University of Chicago Press, 1987
• Berman, Marshall (1982). All That Is Solid Melts Into Air: The Experience of Modernity. Second ed. London: Penguin. ISBN 0-14-010962-5. 
• Bradbury, Malcolm, & James McFarlane, ur. (1978). Modernism: A Guide to European Literature 1890–1930. Penguin "Penguin Literary Criticism" series. ISBN 0-14-013832-3. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza).
• Brush, Stephen G., The History of Modern Science: A Guide to the Second Scientific Revolution, 1800–1950, Ames, IA: Iowa State University Press, 1988
• Centre Georges Pompidou (1996). Face a l'Histoire, 1933–1996. Flammarion. ISBN 2-85850-898-4. 
• Crouch, Christopher (2000). Modernism in art design and architecture. New York: St. Martin's Press. 
• Eysteinsson, Astradur (1992). The Concept of Modernism,. Ithaca, NY: Cornell University Press. 
• Friedman, Julia. (2010). Beyond Symbolism and Surrealism: Alexei Remizov's Synthetic Art. Northwestern University Press. ISBN 0-8101-2617-6.  (Trade Cloth)
• Frascina, Francis, and Charles Harrison (eds.). Modern Art and Modernism: A Critical Anthology. Published in association with The Open University. London: Harper and Row, Ltd. Reprinted, London: Paul Chapman Publishing, Ltd., 1982.
• Gates, Henry Louis. The Norton Anthology of African American Literature. W.W. Norton & Company, Inc., 2004.
• Hughes, Robert (1991). The Shock of the New: Art and the Century of Change. Gardners Books. ISBN 0-500-27582-3. .
• Kenner, Hugh, (1971). The Pound Era. Berkeley, CA: University of California Press. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza), 1973
• Kern, Stephen (1983). The Culture of Time and Space,. Cambridge, MA: Harvard University Press. 
• Kolocotroni, Vassiliki et al., ed.,Modernism: An Anthology of Sources and Documents (Edinburgh: Edinburgh University Press, 1998).
• Levenson, Michael,, ur. (1999). The Cambridge Companion to Modernism. Cambridge University Press: "Cambridge Companions to Literature" series. ISBN 0-521-49866-X. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza).
• Lewis, Pericles (2007). The Cambridge Introduction to Modernism. Cambridge: Cambridge University Press. .
• Nicholls, Peter, (1995). Modernisms: A Literary Guide. Hampshire and London: Macmillan. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• Pevsner, Nikolaus (2005). Pioneers of Modern Design: From William Morris to Walter Gropius. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 0-300-10571-1. .
• The Sources of Modern Architecture and Design. Thames & Hudson: "World of Art" series. 1985. ISBN 0-500-20072-6. .
• Pollock, Griselda (1996). Generations and Geographies in the Visual Arts. Routledge: London. ISBN 0-415-14128-1. .
• Pollock, Griselda, and Florence, Penny (2001). Looking Back to the Future: Essays by Griselda Pollock from the 1990s. New York: G&B New Arts Press. ISBN 90-5701-132-8. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• Potter, Rachael. „Obscene Modernism and the Trade in Salacious Books”. Modernism/Modernity. 16 (1). ISSN 1071-6068. 
• Sass, Louis A (1992). Madness and Modernism: Insanity in the Light of Modern Art, Literature, and Thought. New York: Basic Books. ISBN 1-58046-143-3. . Cited in Bauer, Amy (2004). "Cognition, Constraints, and Conceptual Blends in Modernist Music", in The Pleasure of Modernist Music.
• Schorske, Carl (1980). Fin-de-Siècle Vienna: Politics and Culture. Vintage. ISBN 978-0-394-74478-0. 
• Schwartz, Sanford (1985). The Matrix of Modernism: Pound, Eliot, and Early Twentieth Century Thought,.  Princeton, NJ: Princeton University Press
• Tyler, William J., ed. Modanizumu: Modernist Fiction from Japan, 1913–1938. University of Hawai'i Press, 2008.
• Van Loo, Sofie, ur. (2006). Gorge(l). ISBN 978-90-76979-35-9. . Royal Museum of Fine Arts, Antwerp,
• Decadence and the Making of Modernism. University of Massachusetts Press. 1995. ISBN 978-0-87023-992-2. .
• Weston, Richard (2001). Modernism. Phaidon Press. ISBN 0-7148-4099-8. .
• de Zegher, Catherine (1996). Inside the Visible. Cambridge, MA: MIT Press. .

Spoljašnje veze

• Jovan Deretić: Kratka istorija srpske književnosti, Moderna
• Novica Petković: Književnost 20. veka, Moderna
• Masters of Modernism
• J.G. Ballard on Modernism
• Modernism: back when it meant something by John Haber
• Modernism/Modernity Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jun 2010), official publication of the Modernist Studies Association
• Pope St. Pius X's encyclical Pascendi, in which he defines Modernism as "the synthesis of all heresies".
• Modernism vs. Postmodernism
• Hoppé, E. O., photographer, Edwardian Modernists.
• Malady of Writing. Modernism you can dance to An online radio show that presents a humorous version of Modernism
• Modernism Lab @ Yale University
• Modernism vs. Postmodernism