Конструктивистичка архитектура
Конструктивизам је правац у савременој уметности који се развија после Првог светског рата у архитектури се ставља акценат на функционализам конструкције и нагласак на изражању конструктивних елемената и естетско уобличавање нових материјала ; стакла, армираног бетона и челичних конструкција и савремене технике градње. Прво конструктивистичко дело сматра се нереализовани пројекат Владимира Татљина за споменик III интернационали из 1919. – 1920. године.[1]
Карактеристике и развој конструктивизма
уредиКако немачку тако и холандску архитектуру после 1910. године карактериче образовање група које се могу сматрати експресионистичке и конструктивистичке и које су се позивале на Френк Лојд Рајта. Конструктивизам као покрет прво се развија у Европи у првом реду у Совјетском Савезу, Холандији, Немачкој, Француској у Великој Британији се развијао око 1930. године а у САД од половине 20.- тих година (Рихард Неутра , Френк Лојд Рајт и други). У Холандији је настала група Де Стијл од 1917. године у коју спадају Тео ван Дусбрих чије су теоретске поставке биле веома плодне и Лудвиг Мис ван дер Рое и други.
Руски конструктивизам је имао утицај на архитектуру целога света и спада у авангардну уметност. Руске архитекте су се трудили да избришу границе између градова и села и пројактовали су зграде са многим комуналним службама, које би ослободиле жене од кућног рада, образовале и васпитавале омладину, градили комуне са многим службама, групном исхраном, културним животом и друго.[1]
Ове представе конструктивиста нису у потпуности биле реализоване. Обнова Совјетског Савеза спроводила се са конструктивистичког становишта а не са позиција које су биле преживљене и креативни уметници су се окупили на водећим местима која су утицала на развој архитектонске мисли. На кључним местима су били Казимир Маљевич, Владимир Татљин, Ел Лисицки и вршили су плодан утицај на општу ситуацију. У Русију су стизали и светски познати архитекти те је и Ле Корбизије учествовао на једном конкурсу на који је био позван од руске владе 1928. године.[2]
Но његов пројекат иако је био напредан није био одабран на конкурсу. Већ тада се појављује тежња да се ради у духу националних традиција што доводи да све стране архитектие напуштају Русију а домаће архитекте приморане су да раду у стилу националних традиција у архитектури што доводи касније до стварања социјалистичког реализма који је дуго трајао у Русији и све до савремених архитектонских стремљења у свету.[2]
Изабрани представници у конструктивизму
уреди- Пол Артариа („Paul Artaria“)
- Иван Леонидов („Iwan Leonidow“)
- Ел Лисицки („El Lissitzky“)
- Ханс Мајер („Hannes Meyer“)
- Константин Мелњиков („Konstantin Mielnikow“)
- Вернер Мосер („Werner Max Moser“)
- Пресентс група („Praesens“)
- Март Стам („Mart Stam“)
- Владимир Татљин („Władimir Tatlin“)
- Макс Берг („Max Berg“)
- Рихард Фулер („Richard Buckminster Fuller“)
- Ханс Ислер („Heinz Isler“)
- Пјер Луиђи Нерви („Pier Luigi Nervi“)
- Фраи Ото („Frei Otto“)
Галерија
уреди-
Зграда „Моселпром“ 1923.-24.
-
Гаража, Мијелњиков 1926.
-
“Госторг“ зграда у Москви 1926.
-
зграда Известие Москва 1926.
-
Слобода клуб Москва Мелњиков 1927.
-
Каухук клуб Мелњиков Москва 1927
-
Конструктивистички објекат у Москви 1920
-
Раднички клуб Мјелњиков 1927.
-
Објекат Иван Фомина из 1929.
-
MPS зграда Москва Иван Фомин 1930.
-
Интертурист гаража Мелнјиков 1934.
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уредиСпољашње везе
уреди- Heritage at Risk: Preservation of 20th Century Architecture and World Heritage - April 2006 Conference by the Moscow Architectural Preservation Society (MAPS)
- Archive Constructivist Photos and Designs at polito.it
- The Moscow Times' Guide to Constructivist buildings
- Guardian article on preserving Constructivist buildings
- Constructivism in Architecture at Kmtspace
- Campaign for the Preservation of the Narkomfin Building
- Constructivist designs at the Russian Utopia Depository
- Constructivism and Postconstructivism at St Petersburg's Wandering Camera