Mihail I Fjodorovič

Mihail I Fjodorovič
Mihail I Fjodorovič
	Mihail I Fjodorovič
Lični podaci
Datum rođenja	12. jul 1596.
Mesto rođenja	Moskva, Rusko carstvo
Datum smrti	13. jul 1645. (48 god.)
Mesto smrti	Moskva, Rusko carstvo
Porodica
Supružnik	Maria Dolgorukova, Eudoxia Streshneva
Potomstvo	Aleksej I Mihajlovič, Tsarevna Irina Mikhailovna of Russia
Roditelji	Patrijarh Filaret; Xenia Shestova
Dinastija	Romanov
Period	1613—1645.
Prethodnik	Dmitrij Požarski
Naslednik	Aleksej I Mihajlovič
Potpis

Mihail I Fjodorovič (rus. Михаил Фёдорович; Moskva, 12/22. jul 1596 — Moskva, 13. jul 1645) bio je prvi ruski car iz dinastije Romanov od 21. februara 1613. godine.

Izbor

Posle pobede Dimitrija Požarskog 1612. godine nad okupacionom poljskom vojskom, prihvaćena je odluka o potrebi okupljanja parlamenta po presedanu iz 1598. godine radi izbora novog cara. Tamo okupljeni predstavnici pre svega boljara i crkve su kao idealnog kandidata izabrali Mihajla Romanova. Razlog za glasanje sveštenstva u njegovu korist se nalazio u činjenici da je mladi budući car tada živeo u manastiru, a njegov otac koji se tada nalazio u poljskom zarobljeništvu bio je veoma uticajan član crkve. Boljari su s druge strane u njemu videli mladića iz uticajne porodice kojim će se lako upravljati. Razlog identičan ovome će imati i austrijsko vrhovništvo za izbor Franca Jozefa I 1848. godine. Činjenica da je veliki knez Moskve Simeon Bekbulatovič još uvek bio živ i da je tokom života bio oženjen s bliskom rođakom Ivana IV za boljare je bila nevažna. On je tada već bio prestar, preiskusan da bi se s njim upravljalo. Dodatni otežavajući faktor pri izboru bilo je njegovo tatarsko poreklo.

Službeno u narodu predstavljeni razlozi za njegov izbor su bili što je on rođak po ženskoj liniji cara Fjodora I i što mu je deda nakratko bio regent carstva zajedno s Borisom Godunovim 1584—1585. godine.^{[traži se izvor]}

Ratovi

Mladi car se po preuzimanju vlasti odmah našao u nezgodnoj situaciji. Te 1613. godine Rusija je bila istovremeno u ratu sa Švedskom i Poljskom koje su takođe međusobno ratovale. Obe te države vodile su rat s ciljem potpune aneksije Ruskog carstva. Švedska koja je počela rat još 1610. godina nakon pada svog carskog prijatelja Vasilija IV Šujskog je tokom 1613. i 1614. godine pobeđivala, ali tada se ratna situacija blokirala uspešnom odbranom Pskova od strana vojske Mihajla I. Po mirovnom ugovoru iz 1617. godine Rusija je izgubila u XVI veku teško stečeni izlaz na Baltičko more i Istočnu Kareliju.

Rat s Poljskom koji je počeo još 1609. godine se u doba stupanja na prestol Mihaila već bio smirio zbog finansijske iscrpljenosti protivnika. Uspesi Poljaka će doći tek 1616. i 1617. kada osvajaju Kursk i Vjazmu, ali tada je rat već bio praktično gotov. Rat je završio 15 godišnjim primirjem 1618. godine. Cena takvog mira je bila potvrda poljskog osvajanja Smolenska. U „zamenu“ za to carev otac je bio pušten iz zarobljeništva i od tada on vrši stvarnu vlast u Ruskom carstvu do svoje smrti 1633. godine. Novi rat između ovih protivnika počeo je 1632. godine s brzim završetkom posle dve godine. Tada se u zamenu za novac poljski kralj Vladislav IV napokon odrekao ruske krune.

Politika

Mihail I je u potpunosti uspeo ispuniti očekivanja boljara koji su ga izabrali. U svim državnim stvarima on radi svog načina razmišljanja nikada nije izdavao naređenja nego je dopuštao drugima da upravljaju preko njega. Zbog takvog načina upravljanja država je napredovala u svim smerovima kada njegov otac patrijarh Filaret nesebično rukovodi državnim poslovima između 1619. i 1633. godine. Stvari su se drastično menjale kada je državno upravljanje padalo u ruke boljara koji su znali da im je to idealno vreme za bogaćenje. To doba između 1634. i 1645. godine je bilo razdoblje korupcije kada država više nije bila ugrožena. Za potpunu sliku njegovih „dobrotvora“ koji su vladali ne sme mu se zaboraviti ni majka čije razdoblje je ono prvo, ratno između 1613. i 1619. godine. Bez obzira na sve to država koju nasleđuje njegov sin Aleksej I Mihajlovič 13. aprila 1645. potpuno je uređena sa međunarodno priznatom nezavisnošću što 1613. godine nije bio slučaj.^{[traži se izvor]}