Miroslav Trifunović
Miroslav Trifunović (Kragujevac, 14. avgust 1894 — Zelengora, 13. maj 1945) je bio brigadni general u vojsci Kraljevine Jugoslavije i komandant Srbije u Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini u činu divizijskog generala tokom Drugog svetskog rata.
| Miroslav Trifunović | |
|---|---|
 Miroslav Trifunović | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 14. avgust 1894. |
| Mesto rođenja | Kragujevac, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 13. maj 1945. (50 god.) |
| Mesto smrti | Zelengora, DFJ |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1910 — 1941. 1941 — 1945. |
| Vojska | Jugoslovenska vojska Jugoslovenska vojska u otadžbini |
| Čin |   Divizijski general |
| Učešće u ratovima | Prvi balkanski rat Drugi balkanski rat Prvi svetski rat Drugi svetski rat |
Biografija
urediRođen je u Kragujevcu 14. avgusta 1894. godine.
U Prvom svetskom ratu se kao omladinac borio na položajima oko Kajmakčalana i posle rata je odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Vojnu akademiju je završio u Beogradu 1925. U čin brigadnog generala unapređen 1938. godine. Završio je i generalštabnu pripremu. Pre rata radio jedno vreme i na Vojnoj akademiji kao predavač. Držao je predmete „Taktika“ i „Pešadijska obuka“. Napisao nekoliko značajnih knjiga o pašadijskom načinu ratovanja.
Pred početak rata odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima II stepena. U Aprilskom ratu, bio je intendantski komandant u 3. Armiji generala Milana Nedića. Po zauzeću Skoplja, povlači se pravcem Niša, a po kapitulaciji krio se u oblasti Toplice.
U leto 1941. stavlja se pod komandu pukovnika Draže Mihailovića i dobija zadatak da organizuje prostor Srbije. Nakon naimenovanja Draže Mihailovića za armijskog generala, general Trifunović dobija direktivu da uspostavi organizaciji JVuO na prostoru Trstenika i Vrnjačke Banje. Po organizaciji prvih korpusa, general Trifunović je postavljen za delegata Štaba Draže Mihailovića u Srbiji oktobra 1942. i istovremeno je naimenovan za komandanta Srbije sa ovlašćenjem da rešava pitanje svih korpusa.
Za vreme boravka Vrhovne Komande u Crnoj Gori u leto 1942. general Trifunović je uspeo da organizuje 35 korpusa i 4 velike grupe korpusa koje su se tada nalazile u Srbiji. Krajem 1943. dobio je široka ovlašćenja od Draže Mihailovića. Legalizovao se kod generala Milana Nedića još početkom 1942. i ostao je legalizovan sve do partizanskog upada u Srbiju.
Protiv njega su Nemci jula 1943. preduzeli operacije "Heinrich" i“ Trajbjagt", koje su bile usko povezane sa operacijom Švarc u Crnoj Gori. Namera je bila da se general Trifunović i čitav njegov štab zarobe. Ukazom kralja Petra II, od 23. decembra 1943. godine unapređen u čin divizijskog generala, zajedno sa Dragišom Vasićem (unapređen u čin pukovnika) i Stevanom Moljevićem (unapređen u čin poručnika).[1]
Po prodoru partizanskih odreda u Srbiju, general Trifunović je 17. maja 1944. učestvovao na sastanku sa Dimitrijem Ljotićem u blizini Gornjeg Milanovca. Tada je napravljen sporazum za formiranje zajedničkog nacionalnog fronta u Srbiji radi borbe protiv komunista.
Potom je general Trifunović sazvao konferenciju svih viđenijih seoskih domaćina u Takovskom srezu i objašnjavao im vojno-političku situaciju u Srbiji. Kao rezultat pregovora Trifunovića i Ljotića, trebalo je da usledi sastanak između Mihailovića i Ljotića, ali do njega nikad nije došlo. Na završnim pregovorima sa ljotićevcima, Miroslav Trifunović je izdejstvovao da se Srpska državna straža i Srpska granična straža transformišu u Srpski udarni korpus (SUK), koji će se pod njegovom komandom povlačiti preko Sandžaka i Bosne. Krajem decembra 1944. došao je u Mihailovićev Vrhovni Štab i u njemu je ostao do kraja.
Zajedno se povlačio sa četničkim snagama u Bosnu i probijao se prema Srbiji u maju 1945. godine.
Poginuo je na bici na Zelengori 13. maja 1945. kada ja granata pala neposredno blizu samog štaba Vrhovne Komande. Sahranjen je pod kišom metaka i vojnim počastima u šumama Zelengore.
Ratno ime
urediPo stupanju na dužnost komandanta Srbije, leta 1942. godine, general je odabrao svoja konspiratvna imena: Tajfun, Asen, Čika Marko, Blac, Doktor Onja, Ditrih, Titanik i Hans. Ratna imena služila su prilikom slanja radio - šifrovanih poruka.
Reference
uredi- ^ Vojni ukaz, Službene novine (ratno izdanje), Broj 17, 1943.
Literatura
uredi- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.
- Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4.
