Кајмакчалан
Кајмакчалан је највиши врх планине Ниџе са 2.521 m надморске висине, на граници Северне Македоније према Грчкој (Мариово). Сачињен је од гнајса и гранита, а познат је као поприште најжешћих борби на Солунском фронту током Првог свјетског рата 1916. године. На њему је подигнута спомен капела где се налази и урна, у којој је (било)[1] сахрањено срце доктора Арчибалда Рајса. Јужно од капеле стоји и костурница српских војника, освећена 12. јула 1935,[2] у којој се налазе остаци палих бораца, доста костију је лежало на брду и годинама након битке.[3]
Кајмакчалан | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 55′ 52″ С; 21° 47′ 21″ И / 40.9311° С; 21.7892° И 40° 55′ 52″ С; 21° 47′ 21″ И / 40.9311° С; 21.7892° И |
Географија | |
Државе | Северна Македонија Грчка |
Делегација Републике Србије први пут је посетила Кајмакчалан 2014. године.[4]
Обнова
уредиНа стогодишњицу (2016) Србија је обновила капелу и костурницу. Капела је добила нови кров, крст је поново исправљен. Фасада и костурница су префарбани.
Галерија
уреди-
Кајмакчалан 1930. године
-
Звоно код капеле
-
Урна Арчибалда Рајса
-
Бугарско митраљеско гнездо
-
Костурница српских војника који су пронађени касније
-
Костурница
-
Костурница
-
Капела 2008. године
Види још
уреди- Освајање Кајмакчалана
- Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану
- Српско војно гробље у Битољу (Северна Македонија)
- Српско војничко гробље у Скочивиру (Северна Македонија)
- Кајмакчалану у походе
- Маријово
- Старков Зуб
Референце
уреди- ^ Срце је нестало током бугарске окупације територија Краљевине Југославије у Другом светском рату.
- ^ „Политика”, 12. јул 1935
- ^ „Политика”, 17. јул 1940
- ^ Кајмакчалан: Срби не умеју и неће да живе без слободе („Вечерње новости“, 1. октобар 2014)
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.