Mahatma Gandi

Mohandas Karamčad Gandi (devanagari: मोहनदास करमचन्द गांधी, engl. Mohandas Karamchand Gandhi; Porbandar, 2. oktobar 1869 — Nju Delhi, 30. januar 1948), poznat kao Mahatma Gandi, bio je jedan od osnivača savremene indijske države i uticajan pobornik satjagrahe (nenasilnog protesta) na putu ka ostvarenju revolucije.

Mahatma Gandi
Lični podaci
Puno ime	Mohandas Karamčand Gandi
Datum rođenja	(1869-10-02)2. oktobar 1869.
Mesto rođenja	Porbandar, Britanska Indija
Datum smrti	30. januar 1948.(1948-01-30) (78 god.)
Mesto smrti	Nju Delhi, Indija
Religija	hinduizam
Obrazovanje	Srednja škola Alfred (Radžkot), Inner Temple, Londonski univerzitetski koledž
Porodica
Supružnik	Kasturba Gandi
Deca	Harilal Gandi, Manilal Gandi, Ramdas Gandi, Devdas Gandi
Filozofski rad
Uticaji od	Henri Dejvid Toro, Lav Tolstoj, Sidarta Gautama, G. K. Chesterton, Džon Raskin
Potpis

Rabindranat Tagor ga je prvo nazvao samo mahatma, što na sanskritu znači „velika duša”.

Pomogao je ostvarenju indijske nezavisnosti od britanske vlasti, inspirišući ostale ljude pod kolonijalnom vlašću da rade na sopstvenoj nezavisnosti i potpuno odbace Britansku imperiju i zamene je Komonveltom. Gandijev princip satjagrahe inspirisao je generacije demokratskih i antirasističkih aktivista, uključujući i Martina Lutera Kinga i Nelsona Mandelu. Gandi je često govorio da su njegove vrednosti jednostavne, preuzete iz tradicionalnih hinduističkih verovanja: istina (satja) i nenasilje (ahimsa).

Principi

Na Gandijevu filozofiju i njegovu ideju satje i ahimse uticali su Bagavad Gita i hinduistička verovanja, kao i praksa religije đainizma. Na Gandija je snažno uticao i Henri Dejvid Toro, sa svojim idejama o građanskoj neposlušnosti i neplaćanju poreza, iznetih u eseju „Otpor civilnoj vladi“. Nalazeći sličnosti između robovlasničke Amerike 19. veka i Južne Afrike, Gandi, 1907. godine, objavljuje ovaj esej pod nazivom „Građanska neposlušnost“. Takođe, na Gandija su uticaj imali i nenasilni slobodarski i prosvetiteljski principi Lava Nikolajeviča Tolstoja, sa kojim je imao prepisku dok je bio na studijama u Južnoj Africi. Koncept nenasilja (ahimsa) postoji dugo u indijskoj religijskoj misli i doživeo je mnoga oživljavanja sa hinduističkim, budističkim i đainističkim kontekstom. Gandi objašnjava svoju filozofiju i način života u svojoj autobiografiji Priča o mojim eksperimentima sa istinom.

Gandi je prekinuo sa seksualnim odnosima sa 36 godina i otišao u potpuni celibat iako je još uvek bio venčan. Dubok uticaj na taj Gandijev put imala je hinduistička ideja bramačarje, odnosno duhovnog i praktičkog čistunstva koje je u velikoj meri povezano sa celibatom.

Gandi je provodio jedan dan nedeljno u tišini. Nije govorio i verovao je da mu to donosi unutrašnji mir. To je proisteklo od hinduističkog razumevanja moći moune i šante. Tih dana je komunicirao sa drugima pišući na papiru.

Posle povratka u Indiju iz uspešne advokatske karijere u Južnoj Africi, odbacio je svoje odelo koje označava bogatstvo i uspeh. Njegova je ideja bila da uzme odelo zahvaljujući čemu će ga prihvatiti i najsiromašnija osoba u Indiji. Zalagao se za korišćenje ručno napravljene odeće (kadi). Gandi i njegovi sledbenici sami su sebi pravili odeću. To je bila pretnja britanskom establišmentu — dok su indijski radnici često bili nezaposleni, oni su kupovali svoju odeću od stranih engleskih industrijskih manufaktura — ako Indijci sami prave svoju odeću, to bi učinilo britansku industriju beskorisnom.

Gandi je bio protiv uobičajenog obrazovanja imajući stav da deca najbolje uče od roditelja i društva. Dok je bio u Južnoj Africi, Gandi je sa istomišljenicima napravio grupu učitelja koji su ovu ideju sprovodili u praksu učeći decu van uobičajenog sistema obrazovanja.

Biografija

Indijski vođa nacije koji se izborio za nezavisnost Indije putem nenasilne revolucije, Gandi, znan i kao Mahatma Gandi, rođen je u hinduskoj porodici u mestu Porbandar u današnjoj državi Gujarat dana 2. novembra 1869. godine. Studirao je pravo na univerzitetu u Londonu. Nakon što je 1891. godine završio studije prava (1889—1891) Gandi se vratio u Indiju i pokušao da radi u struci, ali u tome nije imao uspeha. Dve godine kasnije indijsko preduzeće koje je imalo poslovne odnose s Južnom Afrikom zaposlila ga je kao svog pravnog savetnika u uredu u Durbanu.

Kada je došao u Durban Gandi je otkrio da ga tamo smatraju pripadnikom niže rase. Istovremeno je bio zapanjen nepoštovanjem građanskih i političkih sloboda indijskih imigranata u Južnoj Africi. To ga je podstaklo da se pridruži borbi za priznavanje osnovnih ljudskih prava za Indijce. Gandi je ostao u Južnoj Africi 20 godina, često provodeći vreme u zatvoru. Godine 1896. napali su ga i pretukli Južnoafrikanci. Od tada se zalaže za politiku pasivnog otpora i nekooperacije s južnoafričkim vlastima. Delom mu je za takvu vrstu politike uzor bio ruski pisac Lav Tolstoj, koji je na Gandija imao značajan uticaj.

Uzor je takođe pronašao i u delima američkog pisca iz 19. veka Henrija Dejvida Tora. Posebno u delima u kojima on piše o Hristovima učenjima, kao što je delo Građanski neposluh. Gandi je smatrao kako su izrazi pasivni otpor i građanska neposlušnost neadekvatni za njegove svrhe te je on pronašao drugi izraz — Satjagraha. Za vreme Burskoga rata Gandi je organizovao sanitetsku jedinicu unutar britanske vojske i zapovedao istom. Nakon rata vratio se borbi za prava Indijaca. Godine 1910. osnovao je Gandi farmu, blizu Johanezburga, kooperacijsku koloniju za Indijce. Četiri godine kasnije (1914) južnoafrička vlada učinila je bitne ustupke Gandijevim zahtevima, kao npr. priznavanje indijskih brakova. Kada je završio svoje delovanje u Južnoj Africi vratio se u Indiju. Po povratku u domovinu aktivirao se u indijskoj politici 1919. godine i pretvorio pređašnji nedelotvorni Indijski nacionalni kongres u moćnu masovnu organizaciju te postao vođa borbe za samostalnu Indiju.

Kada su 1919. godine u parlamentu izglasani tzv. Roulatov zakon koji su davali indijskim kolonijalnim vlastima zakonska ovlašćenja da oružano deluje protiv tzv. revolucionarnih aktivnosti, Satjagraha se proširila Indijom privlačeći milione sledbenika. Demonstracije protiv Roulatovog zakona rezultirale su masakrom Britanskih vojnika nad Indijcima kod Amritsara. Godine 1920. kada britanska vlada nije uspela da popravi situaciju, Gandi je proklamovao politiku nekooperativnosti.

To je imalo za posledicu da su Indijci koji su radili u javnim ustanovama podneli ostavke, državne institucije kao npr. sudovi bili su bojkotirani, a Indijska deca nisu pohađala vladine škole. U celoj Indiji ulice su bile blokirane Indijcima koji su sedili na njima, a kada su se odbili ustati policija ih je tukla. Gandi je bio uhapšen, ali je uskoro zbog pritiska javnosti bio pušten. U okviru borbe za ekonomsku nezavisnost Indije, uključujući bojkot britanske robe, Gandi je osmislio svaraj (sanskritski: samovladavina) pokret. Ekonomski aspekti pokreta bili su veoma važni jer je iskorištavanje indijskih seljaka od strane britanskih industrijalaca dovodilo do siromašenja sela i destrukcije kućnog zanatstva. Gandi se stoga zalagao za oživljavanje zanata obrade vune te je stoga izabrao točak na kojem se obrađuje vuna kako bi jasnije ukazao na potrebu vraćanja vrednostima seoskog života i oživljavanju tradicionalnih indijskih zanata. Uskoro je Gandi postao simbol borbe za slobodnu Indiju širom sveta.

Živeo je spiritualnim i asketskim životom propovednika često provodeći vreme u meditaciji. Odnosi u njegovom braku između njega i njegove supruge, prema njegovim vlastitim rečima, bili su poput odnosa brata i sestre. Odbijajući bilo kakvo posedovanje materijalnih dobara odevao se u tradicionalnu odeću najsiromašnijih Indijaca i hranio se samo povrćem, voćnim sokovima i mlekom. Indijci su ga proglasili svecem i počeli ga nazivati Mahatma (na sanskritskom: velika duša), nazivom koji je namenjen samo za najveće mudrace. Gandijevo zalaganje za nenasilje, znano još i kao ahimsa (na sanskritskom: nepovređivanje), bilo je izraz životnog puta koje propoveda hinduizam.

Gandi je smatrao kako će nenasilnim metodama pokazati Britancima kako je upotreba nasilja beskorisna te da će oni nakon toga napustiti Indiju. Gandijev politički i duhovni uticaj na Indiju s vremenom je postao toliko velik da se britanske vlasti nisu usudile da prema njemu poduzmu bilo kakve protivmere. Godine 1921. Indijski nacionalni kongres, grupa koja je širila pokret Indijom, dala je Gandiju potpunu izvršnu vlast, uključujući čak i pravo da imenuje svog nasljednika. Međutim, indijsko stanovništvo nije u potpunosti sledilo Gandijevu politiku nenasilja te je došlo do serije oružanih revolta protiv britanskih vlasti dovodeći do toga da je Gandi priznao kako je njegova politika doživjela krah. Godine 1922. britanske vlasti su ga privele i utamničile.

Nakon što je 1924. godine pušten iz zatvora Gandi se povukao iz aktivne politike i posvetio se propagiranju opšteg jedinstva. Međutim opet je bio uvučen u borbu za nezavisnost Indije. Godine 1930. Mahatma je proglasio novi talas građanske neposlušnosti pozivajući Indijce da ne plaćaju porez. Neposluh je počeo maršom ka moru u kojem su hiljade Indijaca pratile Gandija od mesta Ahmadabad do Arapskog mora, gde su pravili so iz morske vode. Gandi je ponovo uhapšen, ali je pušten već 1931. godine nakon što je pristao zaustaviti talas neposlušnosti kad su Britanci učinili neke ustupke njegovim zahtevima. Iste godine Gandi je predstavljao Indijski nacionalni kongres na konferenciji u Londonu. Godine 1932. Gandi je započeo novi talas građanske neposlušnosti protiv Britanaca. Bio je hapšen dva puta kada je pribegao štrajku glađu što je bila veoma uspešna metoda borbe protiv Britanaca.

Gandi i Nehru 1942.

Naime, ako Gandi umre postojala je mogućnost da dođe do revolucije i izvan Indije. Iako je i sam bio pripadnik trgovačke kaste, Gandi se posvetio i ukidanju nepravednih socijalnih i ekonomskih aspekata kastinskog sistema. Godine 1934. Gandi je formalno napustio politiku, a na mestu vođe Indijskog nacionalnog kongresa zamijenio ga je Džavaharlal Nehru. Gandi se posvetio putovanju po Indiji, ali se 1939. godine ponovo vratio aktivnom političkom životu jer su temelji indijske federacije bili uzdrmani. Prvi potez koji je učinio ponovnim izlaskom na političku scenu bio je da još jednim postom tj. štrajkom glađu prisili vladara države Rajkota da modifikuje svoj autokratski način vladavine. Javni nemiri postali su toliko jaki da su kolonijalne vlasti morale intervenirati i prisiliti vladara Rajkota da popusti Gandijevim zahtevima. Mahatma je ponovo postao najznačajnija politička figura Indije.

Nakon što je izbio Drugi svetski rat Kongresna stranka i Gandi nisu se željeli uplitati u konflikt sve dok Britanci ne udovolje njihovom zahtevu za momentalnu nezavisnost Indije. To su Britanci dakako odbili nudeći neke druge kompromise što su opet Indijci odbili. I nakon ulaska Japana u rat i širenja rata na azijskom kontinent Gandi je i dalje odbijao da Indiju uvede u rat. Konačno 1942. godine Indijci su pristali da uđu u ratni sukob na strani Britanaca.

Godine 1944. indijska borba za nezavisnost došla je u svoju završnu fazu, britanska vlada pristala je na nezavisnost Indije pod uslovom da dve suprotstavljene nacionalističke grupe: Muslimanska liga i Kongresna stranka, reše svoje razlike. Gandi se oštro suprotstavio podeli Indije na dve države (što je zahtevala Muslimanska liga), ali je na kraju ipak morao pristati nadajući se da će mir između dve verske grupe biti postignut nakon što muslimani zadovolje svoje separatističke težnje. Indija i Pakistan postale su zasebne države kada su Britanci priznali Indiji njenu nezavisnost 1947. godine. Dana 30. januara, dok je bio na putu ka mestu gdje je vršio večernju molitvu, napao ga je i usmrtio Nathuram Godse, hindu fanatik. Gandijeva smrt je širom sveta doživljena kao katastrofa.

Religija

Gandi je rođen kao hindus i praktikovao je hinduizam celog života. Verovao je u jednakost svih religija i zbog toga je odbijao sve pokušaje da ga preobrate na drugu veru. Bio je i teolog i često je čitao tekstove o najvećim religijama. O hinduizmu je rekao sledeće: "Hinduizam kakvog ga znam potpuno zadovoljava moju dušu, ispunja celo moje biće." Kada bi bio tužan ili zabrinut, govorio je, uzeo bi Bagavad Gitu i našao redove koji bi ga smirili i uneli mu spokoj u dušu.

Gandi je takođe vjerovao da je temelj svih religija istina i ljubav (nenasilje i zlatno pravilo), te je dovodio u pitanje ono što bi video kao hipokrizu ili dogmu u svim religijama, uključujući svoju vlastitu, te se zalagao za socijalnu reformu religija. Druge Gandijeve izjave u vezi religije uključuju:

(...) Što je značila izreka da su Vede inspirisana Božja Reč? Ako su bile inspirisane, zašto onda to nisu bili i Biblija i Kuran? Moji hrišćanski prijatelji pokušavali su me preobratiti, kao i islamski. Abdula Set uvek me je pokušavao navesti da učim o islamu i naravno uvek je imao nešto reći o lepoti islama.

- Gandijeva autobiografija

Kada izgubimo moral, prestajemo biti religiozni. (...) Niko ne može biti lažljiv ili okrutan (...) i istovremeno tvrditi da je Bog na njegovoj strani.

Muhamedove izreke su blago mudrosti, i to ne samo za muslimane već i za čitav svet.

Volim vašeg Hrista, ne volim vaše hrišćane. Vaši su hrišćani tako različiti od vašeg Hrista.

Bog je bez religije.

Kasnije u životu, na pitanje je li hindus, odgovorio je: "Da, jesam. Takođe sam i hrišćanin, musliman, budist i Jevrej."

Kritičari Gandiju pripisuju da je tokom perioda boravka u Africi (1893-1914) imao crte rasizma prema afričkom narodu.

Vegetarijanstvo

Kao dete Gandi je eksperimentisao s konzumiranjem mesa, što je bilo delom zbog njegove znatiželje, a delom zbog uticaja prijatelja Šeika Mehtabe. Ideja vegetarijanstva duboko je ukorenjena u hinduističkoj i džainističkoj tradiciji u Indiji, i u njegovom rodnom Gujaratu većina hindusa su vegetarijanci kao i skoro svi džainisti. Gandijeva porodica nije bila izuzetak. Pre nego što je otišao da studira u Londonu obećao je svojoj majci Putlibai i svom ujaku Beharji Svamiju, da će se uzdržavati od konzumacije alkohola, mesa i od promiskuiteta. Održao je to obećanje i kad je odrastao postao je strogi vegetarijanac. Napisao je knjigu Moral baza vegetarijanizma i nekoliko članaka o vegetarijanizmu, od kojih su neki izdati u publikaciji Londonskog vegetarijanskog društva, The Vegetarian.

Odraz na umetnost

Bista Mahatme Gandija na Savskom keju na Novom Beogradu, u blizini Gandijeve ulice

Najpoznatije umetničko delo o Gandijevom životu je film Gandi, koji je režirao Ričard Atenboro, sa Benom Kingslijem u ulozi Gandija (zanimljivo, i sam sa gudžaratskim korenima). Drugi film koji opisuje Gandijevu 21. godinu života u Južnoj Africi je Stvaranje Mahatme, u režiji Šjama Benegala i sa Radžitom Kapurom u ulozi Gandija.

U SAD postoje statue Gandija pored Zgrade Feri u San Francisku, u parku Trg saveza u Njujorku i blizu Indijske ambasade u Okrugu Dupont u blizini Vašingtona.

Na novobeogradskom Savskom keju na kraju Gandijeve ulice, 2007. godine otkrivena je bista Mahatme Gandija, poklon Indijskog saveta za kulturnu saradnju iz Nju Delhija.

Literatura

• Riggenbach, Jeff (02. 02. 2011). „Does Gandhi Deserve a Place in the Libertarian Tradition?”. Mises Daily. Ludwig von Mises Institute. Arhivirano iz originala 11. 10. 2014. g. Pristupljeno 03. 03. 2017. 

• Gandhi, Rajmohan (2006). Gandhi: The Man, His People, and the Empire. University of California Press. str. 1—3. ISBN 978-0-520-25570-8. 
• Laidlaw, James (1995). Riches and Renunciation. Religion, economy, and society among the Jains. Oxford. str. 166—169. ISBN 978-0-19-828031-6. 
• Bondurant, Joan Valérie (1971). Conquest of Violence: the Gandhian philosophy of conflict. University of California Press. 
• Brown, Judith M. "Gandhi, Mohandas Karamchand [Mahatma Gandhi] (1869–1948)", Oxford Dictionary of National Biography, Oxford University Press, 2004; online edn, January 2011, Pristupljeno 25 February 2012 (potrebna pretplata)
• Brown, Judith M.; Anthony Parel, ur. (2012). The Cambridge Companion to Gandhi. 
• Brown, Judith Margaret (1991). Gandhi: Prisoner of Hope. Yale University Press. ISBN 978-0-300-05125-4. 
• Chadha, Yogesh (1997). Gandhi: a life. John Wiley. ISBN 978-0-471-24378-6. 
• Chakrabarty, Bidyut (2006). Social and Political Thought of Mahatma Gandhi. Routledge. ISBN 978-0-415-36096-8. 
• Easwaran, Eknath (2011). Gandhi the Man: How One Man Changed Himself to Change the orld. Nilgiri Press. ISBN 978-1-586380-55-7. 
• Hook, Sue Vander (2010). Mahatma Gandhi: Proponent of Peace. ABDO. ISBN 978-1-61758-813-6. 
• Gandhi, Rajmohan (2006). Gandhi: The Man, His People, and the Empire. University of California Press. ISBN 978-0-520-25570-8. 
• Gangrade, K.D. (2004). „Role of Shanti Sainiks in the Global Race for Armaments”. Moral Lessons From Gandhi's Autobiography And Other Essays. Concept Publishing Company. ISBN 978-81-8069-084-6. 
• Guha, Ramachandra (2013). Gandhi Before India. Vintage Books. ISBN 978-0-385-53230-3. 
• Hardiman, David (2003). Gandhi in His Time and Ours: the global legacy of his ideas. C. Hurst & Co. ISBN 978-1-85065-711-8. 
• Hatt, Christine (2002). Mahatma Gandhi. Evans Brothers. ISBN 978-0-237-52308-4. 
• Herman, Arthur (2008). Gandhi and Churchill: the epic rivalry that destroyed an empire and forged our age. Random House Digital, Inc. ISBN 978-0-553-80463-8. 
• Jai, Janak Raj (1996). Commissions and Omissions by Indian Prime Ministers: 1947–1980. Regency Publications. ISBN 978-81-86030-23-3. 
• Johnson, Richard L. (2006). Gandhi's Experiments with Truth: Essential Writings by and about Mahatma Gandhi. Lexington Books. ISBN 978-0-7391-1143-7. 
• Jones, Constance; Ryan, James D. (2007). Encyclopedia of Hinduism. Infobase Publishing. str. 160. ISBN 978-0-8160-5458-9. 
• Majmudar, Uma (2005). Gandhi's Pilgrimage of Faith: from darkness to light. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-6405-2. 
• Mathew, Sarah; Afreen, Munnazza (2013). An Introduction to Education. AuthorHouse. ISBN 978-1-4772-0447-4. 
• Miller, Jake C. (2002). Prophets of a just society. Nova Publishers. ISBN 978-1-59033-068-5. 
• Pāṇḍeya, Viśva Mohana (2003). Historiography of India's Partition: an analysis of imperialist writings. Atlantic Publishers & Dist. ISBN 978-81-269-0314-6. 
• Pilisuk, Marc; Nagler, Michael N. (2011). Peace Movements Worldwide: Players and practices in resistance to war. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-36482-2. 
• Rühe, Peter (2004). Gandhi. Phaidon. ISBN 978-0-7148-4459-6. 
• Schouten, Jan Peter (2008). Jesus as Guru: the image of Christ among Hindus and Christians in India. Rodopi. ISBN 978-90-420-2443-4. 
• Sharp, Gene (1979). Gandhi as a Political Strategist: with essays on ethics and politics. P. Sargent Publishers. ISBN 978-0-87558-090-6. 
• Shashi, S. S. (1996). Encyclopaedia Indica: India, Pakistan, Bangladesh. Anmol Publications. ISBN 978-81-7041-859-7. 
• Sofri, Gianni (1999). Gandhi and India: a century in focus. Windrush Press. ISBN 978-1-900624-12-1. 
• Thacker, Dhirubhai (2006). „"Gandhi, Mohandas Karamchand" (entry)”. Ur.: Datta, Amaresh. The Encyclopaedia of Indian Literature (Volume Two) (Devraj To Jyoti). Sahitya Akademi. str. 1345. ISBN 978-81-260-1194-0. 
• Todd, Anne M (2004). Mohandas Gandhi. Infobase Publishing. ISBN 978-0-7910-7864-8. ; short biography for children
• Wolpert, Stanley (2002). Gandhi's Passion: the life and legacy of Mahatma Gandhi. Oxford University Press. ISBN 9780199728725. 
• Abel, M (2005). Glimpses of Indian National Movement. ICFAI Books. ISBN 978-81-7881-420-9. 
• Andrews, C. F. (2008) [1930]. „VII – The Teaching of Ahimsa”. Mahatma Gandhi's Ideas Including Selections from His Writings. Pierides Press. ISBN 978-1-4437-3309-0. 
• Dalton, Dennis, ur. (1996). Mahatma Gandhi: Selected Political Writings. Hackett Publishing. ISBN 978-0-87220-330-3. 
• Duncan, Ronald, ur. (2011). Selected Writings of Mahatma Gandhi. Literary Licensing, LLC. ISBN 978-1-258-00907-6. 
• Gandhi, M. K.; Fischer, Louis (2002). Fischer, Louis, ur. The Essential Gandhi: An Anthology of His Writings on His Life, Work and Ideas. Vintage Books. ISBN 978-1-4000-3050-7. 
• Gandhi, Mohandas Karamchand (1928). Satyagraha in South Africa (na jeziku: Gujarati) (1 izd.). Ahmedabad: Navajivan Publishing House. „Translated by Valji G. Desai” CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza) Free online access at Wikilivres.ca (1/e). Pdfs from Gandhiserve (3/e) & Yann Forget (hosted by Arvind Gupta) (1/e).
• Gandhi, Mohandas Karamchand (1994). The Collected Works of Mahatma Gandhi. Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Govt. of India. ISBN 978-81-230-0239-2.  (100 volumes). Free online access from Gandhiserve.
• Gandhi, Mohandas Karamchand (1928). „Drain Inspector's Report”. The United States of India. 5 (6,7,8): 3—4. 
• Gandhi, Mohandas Karamchand (1990). Desai, Mahadev H., ur. Autobiography: The Story of My Experiments With Truth. Mineola, N.Y.: Dover. ISBN 978-0-486-24593-5. 
• Gandhi, Rajmohan (2007). Mohandas: True Story of a Man, His People. Penguin Books Limited. ISBN 978-81-8475-317-2. 
• Guha, Ramachandra (2013). „1. Middle Cast, Middle Rank”. Gandhi Before India. Penguin Books Limited. ISBN 978-93-5118-322-8. 
• Jack, Homer A., ur. (1994). The Gandhi Reader: A Source Book of His Life and Writings. Grove Press. ISBN 978-0-8021-3161-4. 
• Johnson, Richard L.; Gandhi, M. K. (2006). Gandhi's Experiments With Truth: Essential Writings by and about Mahatma Gandhi. Lexington Books. ISBN 978-0-7391-1143-7. 
• Todd, Anne M. (2009). Mohandas Gandhi. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-0662-5. 
• Parel, Anthony J., ur. (2009). Gandhi: "Hind Swaraj" and Other Writings Centenary Edition. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-14602-9. 

Spoljašnje veze

• Zadužbina GandhiServe – Gandijeva istraživačka i medijska služba
• „Najboljih sto fotografija Mahatme Gandija”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2019. g. 
• Zvanična elektronska arhiva i referentna biblioteka Mahatme Gandija
• Sannuti, Arun (06. 01. 2010). „Mohandas K. Gandhi (1869–1948) – Vegetarianism: The Road to Satyagraha”. International Vegetarian Union (IVU). Pristupljeno 12. 01. 2012. 
• About Mahatma Gandhi
• Gandhi Ashram at Sabarmati
• Mani Bhavan Gandhi Sangrahalaya Gandhi Museum & Library
• Sughosh, India (02. 10. 2010). „Bapu: Complete Life History”. Research Work. bapu.sughosh.in. Arhivirano iz originala 03. 09. 2012. g. Pristupljeno 15. 08. 2012. 
• Gandhi Research Foundation – One-Stop info on Gandhi
• Mohandas K. Gandhi materials in the South Asian American Digital Archive (SAADA)
• Mahatma Gandhi na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)

.org mkgandhi.org]

• Mani Bavan Gandi Sangrahalaja Gandi muzej i biblioteka Mani Bavan je mesto gde je Gandi ostajao kad kod je bio u Mumbaiju između 1917. i 1934. To je mesto gde je Gandi započeo pokrete Građanska neposlušnost, Svadeši, Kadi i Kilafat.
• Niko ne zna Gandija Kritički pregled filma Gandi, koji može biti i biografija indijskog vođe.
• Hej Ram: Politika Gandijevih poslednjih reči: Kritički pregled Her Rama – da li je Gandi stvarno rekao te reči ili ne.
• Mahatma Gandi na sajtu Curlie (jezik: engleski)