Википедија

Letnje olimpijske igre 2004.

XXVIII Letnje olimpijske igre su održane 2004. godine u Atini, u domovini modernog olimpizma Grčkoj. Nakon što Atina iznenađujuće nije dobila organizaciju igara 1996. godine kada je pala stogodišnjica modernog olimpizma koje su dodeljene Atlanti, MOK je ovaj put ipak izabrao Atinu, između kandidata iz liste užeg izbora na kojoj su bili Rim, Kejptaun, Stokholm i Buenos Ajres. U širem izboru su još bili Istanbul, Lil, Rio de Žaneiro, San Huan, Sevilja i Sankt Peterburg, ali su oni otpali već ranije.

XVIII Letnje olimpijske igre - Atina 2004.
Αγώνες της 28ης Ολυμπιάδας - Αθήνα 2004
Grad domaćinAtina,  Grčka
Broj država202
Broj sportista11.099
Broj sportova28
Broj takmičenja301
Otvaranje igara13. avgust 2004.
Zatvaranje igara29. avgust 2004.
<  Sidnej 2000. Peking 2008.  >
Olimpijski stadion u Atini za vreme ceremonije otvaranja Igara.

Bile su to prve igre u istoriji na kojima su nastupile sve države koje su u tom trenutku imale svoj službeni nacionalni olimpijski savez i bile članice MOK-a, uključujući debitante Istočni Timor i Kiribate, kao i Srbiju i Crnu Goru pod tim imenom. Iako je Atina imala dosta problema prilikom pripreme Igara, sva su borilišta uprkos kašnjenjima u izgradnji ipak bila dovršena na vreme za takmičenja. Posebna je zanimljivost da su neka takmičenja bila održana na drevnom stadionu u Olimpiji, pa je recimo zabeleženo da je prva pobednica na drevnom borilištu u modernoj eri bila Kubanska bacačica kugle Jumileidi Kumba.

Otvaranje je kao što je to i uobičajeno na Olimpijskim igrama bilo spektakularno, uz učestvovanje brojnih međunarodno priznatih umetnika, kao što je islandska pevačica Bjork. Defile 202 nacije učesnice je bio organizovan prema redosledu grčkog alfabeta. S obzirom da je uobičajeno da defile otvaraju sportisti iz Grčke, a zatvaraju sportisti domaćina, ovaj put je odlučeno da defile započne samo grčkom zastavom, a da grčki sportisti uđu na stadion poslednji. Takođe, stara tradicija da Olimpijski plamen putuje iz Grčke prema zemlji domaćinu Igara ovaj put je modifikovana tako da je baklja nakon ceremonije paljenja napravila obilazak po svetu i onda se vratila na početak.

Izbor domaćina

uredi

Atina je izabrana za grad domaćin tokom 106. zasedanja MOK-a održanog u Lozani 5. septembra 1997. godine. Grčka prestonica je skoro sedam godina pre toga, tokom 96. zasedanja MOK-a u Tokiju, u Japanu, izgubila svoju ponudu da organizuje Letnje olimpijske igre 1996. septembra 1990. godine. Pod rukovodstvom Đane Angelopulos-Daskalaki, Atina je dala još jednu ponudu, ovog puta za pravo da bude domaćin Letnjih olimpijskih igara 2004. Uspeh Atine u obezbeđivanju Igara 2004. bio je u velikoj meri zasnovan na privlačnosti ove ponude ljudskim vrednostima, istoriji Igara od antičkog i modernog doba i naglasku da je Atina stavljena na ključnu ulogu koju bi Grčka i Atina mogle da igraju u promovisanju modernog olimpizma i olimpijskog pokreta.[1] Za razliku od ponude iz 1996. koja je viđena kao arogantna kada je grad licitirao, ponuda iz 2004. je hvaljena zbog niskog obima, poniznosti, poštenja i ozbiljnosti, fokusirane poruke i stvarnijeg i detaljnijeg koncepta ponude.[2] Tokom neuspešne ponude 1996. godine, izneta je zabrinutost i kritika – prvenstveno u vezi sa kritičnim temama o infrastrukturnoj spremnosti grada, zagađenju vazduha, budžetu i politizaciji događaja i njihovih priprema.[3] Naknadna uspešna organizacija drugih događaja kao što su Mediteranske igre 1991., Svetsko prvenstvo u odbojci 1994. za muškarce, Svetsko prvenstvo u mačevanju 1994. i uspešno Svetsko prvenstvo u atletici 1997., mesec dana pre izbora za grad domaćin Olimpijskih igara, bila je ključna za ublažavanje straha i zabrinutosti sportske zajednice i nekih članova MOK-a zbog mogućnosti Grčke da bude domaćin međunarodnih sportskih događaja.[4] Još jedan faktor koji je doprineo izboru grčke prestonice bio je rastući osećaj među nekim članovima MOK-a da vrate neke originalne vrednosti Olimpijade na Moderne igre, komponentu za koju su smatrali da je izgubljena tokom Letnjih olimpijskih igara 1996. godine.[5]

Nakon što je vodila u svim krugovima glasanja, Atina je lako pobedila Rim u petom i poslednjem glasanju. Kejptaun, Stokholm i Buenos Ajres (zadnji je dobio pravo da bude domaćin Letnjih olimpijskih igara mladih 2018.), tri ostala grada koja su ušla u uži izbor MOK-a, eliminisana su u prethodnim krugovima glasanja. Šest drugih gradova je podnelo prijave, ali je MOK odbacio njihove ponude 1996. godine. To su bili Istanbul, Lil, Rio de Žaneiro (zadnji je 2009. godine dobio pravo da bude domaćin Letnjih olimpijskih igara 2016 ), San Huan, Sevilja i Sankt Peterburg.[6]

Izbori u gradu domaćinu 2004 – rezultati glasanja
Grad Zemlja Runda
1 Plej of 2 3 4
Atina   32 — 38 52 66
Rim   23 — 28 35 41
Kejptaun   16 62 22 20 —
Stokholm   20 — 19 — —
Buenos Ajres   16 44 — — —

Razvoj i priprema

uredi

Troškovi

uredi

Letnje olimpijske igre 2004. koštale su Vladu Grčke skoro 9 milijardi evra.[7] Organizacioni komitet Atine 2004 (ATHOK), odgovoran za pripremu i organizaciju Igara, završio je svoje poslovanje kao kompanija 2005. godine sa suficitom od 130,6 miliona evra. Doprinos države ukupnom budžetu ATHOK-a iznosio je 8% njegovih rashoda u odnosu na prvobitno predviđenih 14%. Ukupni prihod ATHOK-a, uključujući prihod od ulaznica, sponzora, prava na emitovanje, prodaje robe itd, iznosio je blizu 2,1 milijardu evra. Najveći procenat tog prihoda (38%) dolazi od medijskih prava. Prema proceni troškova i koristi uticaja Olimpijskih igara u Atini 2004. koju je grčkom parlamentu u januaru 2013. predstavio ministar finansija g-din Janis Stournaras, ukupna neto ekonomska korist za Grčku je bila pozitivna.[8]

Ministarstvo finansija Grčke izvestilo je 2013. da su troškovi grčke države za Olimpijske i Paraolimpijske igre u Atini 2004, uključujući i infrastrukturne i organizacione troškove, dostigli iznos od 8,5 milijardi evra. U istom izveštaju se dalje objašnjava da je 2 milijarde evra od ovog iznosa pokriveno prihodima ATHOK-a (od ulaznica, sponzora, prava na emitovanje, prodaje robe itd.) i da je još 2 milijarde evra direktno uloženo u unapređenje bolnica i očuvanje arheoloških lokaliteta. Stoga su neto infrastrukturni troškovi vezani za pripremu Olimpijskih igara u Atini 2004. iznosili 4,5 milijardi evra, što je znatno niže od prijavljenih procena,[9] i uglavnom su uključivali dugotrajne investicije u osnovna sredstva u brojne opštinske i saobraćajne infrastrukture.

Što se tiče prihoda, isti izveštaj procenjuje da su dodatni poreski prihodi od približno 3,5 milijardi evra proizašli iz povećanih aktivnosti izazvanih Olimpijskim igrama u Atini 2004. u periodu od 2000. do 2004. godine. Ovi poreski prihodi su isplaćeni direktno grčkoj državi, posebno u obliku inkrementalnih doprinosa za socijalno osiguranje, poreza na dohodak i PDV-a koje su platile sve kompanije, profesionalci i pružaoci usluga koji su bili direktno uključeni u Olimpijske igre. Štaviše, navodi se da su Olimpijske igre u Atini 2004. imale veliki uticaj na ekonomski rast na grčku ekonomiju, prema rečima grčkog ministra finansija, da „kao rezultat analize troškova i koristi dolazimo do zaključka da je bilo neto ekonomske koristi od Olimpijskih igara“.

Poređenje sa drugim olimpijskim igrama

uredi

Cena po sportskom događaju za Atinu 2004. bila je 9,8 miliona dolara. Ovo se poredi sa 14,9 miliona dolara za Rio 2016, 49,5 miliona dolara za London 2012, i 22,5 miliona dolara za Peking 2008. Prosečna cena po događaju za Letnje igre od 1960. je 19,9 miliona dolara.

Cena po sportisti za Atinu 2004. bila je 0,3 miliona dolara. Ovo se poredi sa 0,4 miliona dolara za Rio 2016, 1,4 miliona dolara za London 2012, i 0,6 miliona dolara za Peking 2008. Prosečna cena po sportisti za Letnje igre od 1960. je 0,6 miliona dolara.

Prekoračenje troškova za Atinu 2004. bilo je 49%, mereno u realnom iznosu od ponude za domaćina Igara. Ovo u poređenju sa 51% za Rio 2016. i 76% za London 2012. Prosečno prekoračenje troškova za Letnje igre od 1960. je 176%.

Izgradnja

uredi

Krajem marta 2004. neki olimpijski projekti su i dalje kasnili, a grčke vlasti su objavile da se krov koji je prvobitno predložen kao opcioni, nebitni dodatak Centru za vodene sportove, više neće graditi. Glavni olimpijski stadion, objekat određen za ceremonije otvaranja i zatvaranja, završen je samo dva meseca pre otvaranja Igara. Ovaj stadion je upotpunjen staklenim krovom na uvlačenje koji je dizajnirao španski arhitekta Santjago Kalatrava. Isti arhitekta je projektovao i Velodrom i druge objekte.

Infrastruktura, kao što je tramvajska linija koja povezuje mesta u južnoj Atini sa centrom grada, i brojna mesta znatno su kasnila samo dva meseca pre početka Igara. Međutim, tempo priprema koji je usledio učinio je žurbu da se završe stadioni u Atini jednim od najtežih u istoriji Olimpijade. Grci su, ne uznemireni, tvrdili da će uspeti da to sve izgrade na vreme. Do jula i avgusta 2004. godine, svi objekti su isporučeni: u avgustu je Olimpijski stadion zvanično završen i otvoren, pridružio se ili je prethodio zvaničnom završetku i otvaranju drugih objekata u okviru Olimpijskog sportskog kompleksa u Atini (OAKA), i sportskih kompleksa u Faliru i Heliniku.

Krajem jula i početkom avgusta, atinski tramvaj je postao operativan, a ovaj sistem je obezbedio dodatne veze sa već postojećim vezama između centra Atine i njenih zajednica na obali duž Saronskog zaliva. Ove zajednice su uključivale lučki grad Pirej, Agios Kosmas (mesto gde su se održavala takmičenja u jedrenju), Heliniko (mesto starog međunarodnog aerodroma koji je sada bio mesto za mačevanje, stazu za kanu/kajak slalom, Olimpijsku košarkašku arenu Heliniko sa 15.000 sedišta i stadion za softbol i bejzbol), i Olimpijski kompleks primorske zone Faliro (mesto terena za tekvondo, rukomet, odbojku u dvorani i odbojku na pesku, kao i novorekonstruisani stadion Karajskakis za fudbal). Nadogradnja Atinskog obilaznog puta je takođe isporučena tačno na vreme, kao i nadogradnja autoputa koji povezuje centralnu Atinu sa perifernim oblastima kao što su Markopulo (mesto streljačkih i konjičkih mesta), novoizgrađeni međunarodni aerodrom, Šinijas (lokacija održavanja veslanja), Marusi (mesto OAKA), Parnita (mesto Olimpijskog sela), Galaci (mesto ritmičke gimnastike i stonog tenisa) i Vulijagmeni (mesto održavanja triatlona). Nadogradnja atinskog metroa je takođe završena, a nove linije su postale operativne sredinom leta.

EMI je objavio Unity, zvanični pop album Olimpijskih igara u Atini, uoči Olimpijade.[10] Sadrži doprinose Stinga, Lenija Kravica, Mobija, Destiny's Child i Avril Lavinj.[10] EMI se obavezao da će donirati 180.000 američkih dolara sa albuma UNICEF -ovom programu za HIV/AIDS u podsaharskoj Africi.[10]

Tokom radova na objektima poginulo je najmanje 14 osoba. Većina ovih ljudi nije bila iz Grčke.[11]

Pre Igara, grčko hotelsko osoblje organizovalo je seriju jednodnevnih štrajkova zbog sporova oko plata. Oni su tražili značajnu povišicu za period koji pokriva događaj koji se održava. Protestovali su i bolničari i vozači hitne pomoći. Tvrdili su da imaju pravo na iste olimpijske bonuse obećane njihovim kolegama iz bezbednosnih snaga.

Štafeta

uredi
 
Ceremonija paljenja plamena upriličena je kao paganski izbor, sa rasplesanim sveštenicama.

Ceremonija paljenja olimpijskog plamena održana je 25. marta 2004. godine u Drevnoj Olimpiji. Po prvi put ikada, plamen je putovao oko sveta u štafeti do raznih gradova domaćina letnjih Olimpijskih igara (prošlosti i budućnosti) i drugih velikih gradova, pre nego što se vratio u Grčku.

Maskote

uredi

Maskote su tradicija na Olimpijskim igrama od Zimskih olimpijskih igara 1968. u Grenoblu u Francuskoj. Olimpijske igre 2004. imale su dve zvanične maskote: Atinu i Apolona. Sestra i brat su dobili ime po Atini, boginji mudrosti, strategije i Apolonu, bogu svetlosti i muzike. Bili su inspirisani drevnim daidalama, koje su bile lutke igračke koje su takođe imale religiozne konotacije.

Emitovanje

uredi

Athens Olympic Broadcasting je služilo kao emiter domaćin za igre, pružajući preko 35.000 sati pokrivenosti za preko 300 televizijskih kanala širom sveta. Lokalna prava na igre držao je ERT koji je svoja tri kanala ( ET1, NET i ET3 ) posvetio više od 24 sata pokrivenosti Olimpijade.[12]

Online pokrivenost

uredi

Po prvi put, velikim emiterima je dozvoljeno da opslužuju video prenos Olimpijskih igara preko interneta, pod uslovom da su geografski ograničili ovu uslugu, kako bi zaštitili ugovore o emitovanju u drugim oblastima.[13] Međunarodni olimpijski komitet zabranio je olimpijskim sportistima, kao i trenerima, pomoćnom osoblju i drugim zvaničnicima da postavljaju specijalizovane blogove ili druge veb-stranice za pokrivanje njihove lične perspektive Igara. Nije im bilo dozvoljeno da postavljaju audio, video ili fotografije koje su snimili. Izuzetak je napravljen ako sportista već ima ličnu veb stranicu koja nije postavljena posebno za Igre.[14] NBC je pokrenuo sopstvenu olimpijsku veb stranicu, NBCOlympics.com. Fokusirajući se na televizijsko praćenje Igara, pružali su video snimke, plasman medalja, rezultate uživo. Njihova glavna svrha, međutim, bila je da obezbede raspored sportova na mnogim stanicama NBC Universal. Igre su se prikazivale na televiziji 24 sata dnevno, na jednoj ili drugoj mreži.

Tehnologija

uredi
 
Pogled na ATHOK tehnološki operativni centar tokom Igara.

Kao i u svakom preduzeću, Organizacioni komitet i svi koji su u njemu bili uključeni uveliko su se oslanjali na tehnologiju kako bi pružili uspešan događaj. ATHOK je održavao dve odvojene mreže podataka, jednu za pripremu Igara (poznatu kao Administrativna mreža) i jednu za same igre (Mreža igara). Tehnička infrastruktura obuhvatala je više od 11.000 računara, preko 600 servera, 2.000 štampača, 23.000 fiksnih telefonskih uređaja, 9.000 mobilnih telefona, 12.000 TETRA uređaja, 16.000 TV i video uređaja i 17 video zidova, međusobno povezanih preko 6.000 kilometara kablova (optičkih vlakana i TP kablova).

Ova infrastruktura je stvorena i održavana da direktno opslužuje više od 150.000 osoblja ATHOK-a, volontera, članova olimpijskih porodica (MOK, NOK, federacije), partnera i sponzora i medija. Takođe je održavao protok informacija za sve gledaoce, TV gledaoce, posetioce veb stranice i čitaoce vesti širom sveta, pre i tokom Igara. Medija centar se nalazio u Zapejonu, grčkom nacionalnom izložbenom centru.

Između juna i avgusta 2004. tehnološko osoblje je radilo u Tehnološkom operativnom centru (TOC) odakle je moglo centralno da nadgleda i upravlja svim uređajima i protokom informacija, kao i da rešava sve probleme koji su se desili tokom Igara. TOC je organizovan u timove (npr. sistemi, telekomunikacije, bezbednost informacija, mreža podataka, osoblje, itd.) pod vođstvom TOC direktora i odgovarajućih vođa timova (menadžeri smena). TOC je radio 24 sata u danu 7 dana u nedelji sa osobljem organizovanim u smene od 12 sati.

Igre

uredi

Ceremonija otvaranja

uredi
 
Olimpijski plamen na ceremoniji otvaranja

Ceremonija otvaranja igara, koju je režirao koreograf Dimitris Papajoanu i producirao Džek Morton Vorldvajd, predvođena direktorom projekta Dejvidom Zolkverom, održana je 13. avgusta 2004. Počelo je odbrojavanjem od dvadeset osam (dotadašnji broj olimpijada) koje se odvijalo uz zvuke pojačanog otkucaja srca.[15] Kako je odbrojavanje završeno, vatromet je tutnjao i obasjavao nebo iznad njih. Nakon što su se bubanj i svirači buzukija pridružili uvodnom maršu, video ekran je pokazao slike leta, prelazeći jugozapadno od Atine preko grčkog sela do drevne Olimpije. Zatim se jedan bubnjar na drevnom stadionu pridružio duetu bubnjeva sa jednim bubnjarom na glavnom stadionu u Atini, spajajući originalne antičke Olimpijske igre sa modernim u simbolizmu. Na kraju dueta bubnjeva, jedna plamena strela je lansirana sa video ekrana (simbolično iz drevne Olimpije) u reflektujući bazen, što je rezultiralo izbijanjem vatre na sredini stadiona stvarajući goruću sliku olimpijskih prstenova koji se dižu iz bazena. Ceremonija otvaranja bila je manifestacija tradicionalne grčke kulture i istorije koja se vraća na njene mitološke početke. Program je počeo tako što je mladi grčki dečak uplovio na stadion na 'brodu od papira' mašući zastavom zemlje domaćina uz eteričnu muziku Manosa Hacidakisa, a zatim se pojavio kentaur, praćen gigantskom glavom figurice od kiklade koja je na kraju se slomila u mnoge komade koji simbolizuju grčka ostrva. Ispod glave ciklade nalazio se helenistički prikaz ljudskog tela, koji odražava koncept i veru u savršenstvo koje se ogleda u grčkoj umetnosti. Videli su čoveka kako balansira na lebdećoj kocki koja simbolizuje čovekov večni 'rascep' između strasti i razuma, praćenog parom mladih ljubavnika koji se razigrano jure dok bog Eros lebdi iznad njih. Usledila je veoma šarena parada plutajućih koja je hroničarila grčku istoriju od drevne minojske civilizacije do modernih vremena.

Iako je NBC u Sjedinjenim Državama predstavio čitavu ceremoniju otvaranja od početka do kraja, minojska sveštenica u toplesu prikazana je samo nakratko, a grudi su bile digitalno pikselizovane kako bi se izbegla kontroverza (pošto je incident sa Super Boula XXXVIII još uvek bio svež u glavama gledalaca u vreme) i potencijalne kazne od strane Federalne komisije za komunikacije. Takođe, donja frontalna golotinja muškaraca obučenih u drevne grčke statue bila je prikazana na način da je područje ispod struka odsečeno donjim delom ekrana. Sve u svemu, izveštavanje o Olimpijskim igrama je pohvaljeno, a kompanija je nagrađena sa 6 Emi nagrada za svoje izveštavanje sa Igara i tehničku produkciju.[16][17] Pored toga, NBC je emitovao svih 28 sportova na Igrama 2004, postavši prvi emiter koji je to uradio.[18]

Nakon umetničkih nastupa, na stadion je ušla parada nacija sa preko 10.500 sportista koji su šetali pod zastavama 201 nacije. Nacije su raspoređene prema grčkom alfabetu tako da su Filipini, Finska, Fidži, Čile i Hong Kong poslednjih pet ušli na stadion pre grčke delegacije. Ovom prilikom, poštujući tradiciju da delegacija Grčke otvara paradu, a zemlja domaćin je zatvara, paradu je otvorio grčki barjaktar, a zatvorila je sva grčka delegacija. Na osnovu reakcije publike, emotivni vrhunac parade bio je ulazak delegacije iz Avganistana koja je bila odsutna sa Olimpijade i koja je prvi put imala takmičarke. Iračka delegacija je takođe izazvala emocije. Takođe je priznat simbolični ujedinjeni marš sportista iz Severne i Južne Koreje pod zastavom ujedinjenja Koreje.[a] Zemlja Kiribati je debitovala na ovim Igrama, a Istočni Timor je debitovao pod svojom zastavom. Posle Parade nacija, tokom koje je muziku obezbedio holandski di-džej Tijesto, islandska pevačica Bjerk izvela je pesmu „Okeanija“, koju su ona i pesnik Sjon specijalno za taj događaj napisali.

Ceremonija otvaranja kulminirala je paljenjem olimpijskog kotla od strane osvajača zlatne medalje iz 1996. godine, jedrenja na dasci Nikolaosa Kaklamanakisa. Mnogi ključni momenti na ceremoniji, uključujući paljenje Olimpijskog kotla, uključivali su muziku koju je komponovao i aranžirao novozelandski kompozitor Džon Psatas.[19] Džinovski kotao, koji je oblikovan prema olimpijskoj baklji u Atini 2004, okrenuo se nadole da bi ga 35-godišnjak zapalio, pre nego što se polako zamahnuo i podigao plamen iznad stadiona. Nakon toga, započeo je vatromet kojim je završena ceremonija.

Nacionalni olimpijski komiteti koji učestvuju

uredi
 
Brojevi timova

Svi nacionalni olimpijski komiteti (NOK) osim Džibutija učestvovali su na igrama u Atini. Dva nova NOK-a su stvorena od 2000. godine i debitovala su na ovim Igrama (Kiribati i Istočni Timor). Dakle, povratkom Avganistana (koji je bio zabranjen na Letnjim olimpijskim igrama 2000.), broj nacija učesnica porastao je sa 199 na 201. Pored toga, Jugoslavija je promenila ime godinu dana pre i učestvovala kao Srbija i Crna Gora uz svoj kod iz JUG u SCG;[20] zemlja će se raspasti dve godine kasnije,[21][22] čime će ovo biti jedini nastup na Olimpijskim igrama pod novim imenom. Nova zastava Gruzije je debitovala na Olimpijskim igrama tako što je razvijena na ceremoniji otvaranja 13. avgusta. Ona zamenjuje postsovjetsku zastavu, koja se koristila od Lilehamera 1994. godine.

U tabeli ispod, broj u zagradi označava broj učesnika koje je doprineo svaki NOK.

Zemlje učesnice na Letnjim olimpijskim igrama 2004.

Četiri takmičara iz  Džibuti je učestvovao na ceremoniji otvaranja, ali se iz nepoznatih razloga nisu takmičili na Igrama.[23]

Sportovi

uredi

(14)

Značajni rezultati

uredi

U takmičarskom programu su se istakli sledeći pojedinci i ekipe:

  • Kajakašica Brigit Fišer je osvojila zlato u disciplini K-4 na 500 m i srebro u disciplini K-2 na 500 m. Time je postavila nekoliko neverovatnih rekorda: postala je prva žena koja je osvojila zlatnu medalju na šest različitih Olimpijskih igara, postavila je rekord u razmaku između osvajanja dveju zlatnih medalja (24 godine) a postala je i prva sportistkinja koja je osvojila dve ili više medalja na pet različitih Olimpijskih igara.
  • Trkač Hišam el Geruž iz Maroka je osvojio zlata u disciplinama 1.500 m i 5.000 m, što je vrlo retka kombinacija koju je pre njega na OI ostvario samo još Pavo Nurmi na Igrama u Parizu 1924.
  • U košarci je došlo do prvog poraza neke ekipe iz SAD od kada su 1992. omogućeni nastupi profesionalcima iz NBA lige. Iznenađujući pobednik olimpijskog turnira je bila ekipa Argentine, predvođena takođe profesionalnim košarkašem iz NBA Emanuelom Đinobilijem.
  • Kina je na ovim Igrama definitivno učvrstila status sportske velesile, osvojivši ukupno drugo mesto po broju medalja.

Demonstracioni sport su bile paraolimpijske trke u atletici.

 
Baloni koji padaju na ceremoniji zatvaranja Olimpijskih igara u Atini 2004

Ceremonija zatvaranja

uredi

Igre su završene 29. avgusta 2004. Ceremonija zatvaranja održana je na Olimpijskom stadionu u Atini, gde su Igre otvorene 16 dana ranije. Oko 70.000 ljudi okupilo se na stadionu da pogleda ceremoniju.

Početni deo ceremonije bio je uzastopan sa nastupima različitih grčkih pevača, a izvođeni su tradicionalni grčki plesni nastupi iz različitih regiona Grčke (Krit, Tesalija, itd.). Događaj je imao za cilj da istakne ponos Grka na njihovu kulturu i zemlju da ih vidi svet.

Značajan deo ceremonije zatvaranja bila je razmena olimpijske zastave Igara u Atini između gradonačelnika Atine i gradonačelnika Pekinga, grada domaćina naredne Olimpijade. Nakon razmene zastava, prezentacija delegacije Pekinga predstavila je uvid u kinesku kulturu za svet da vidi. Studenti Univerziteta u Pekingu (koji su u početku pogrešno navođeni kao Twelve Girls Band) pevali su Mo Li Hua (Cvet Jasmine) u pratnji plesača sa trakom, zatim su neki igrači radili rutinu sa tai chi i akrobacijama, a zatim su usledili igrači iz Pekinške opere i na kraju, mala Kineskinja Čen Tianjia je otpevala reprizu Mo Li Hua i zaključila prezentaciju rečima „Dobro došli u Peking!“

Održana je ceremonija dodele medalja za poslednju Olimpijsku disciplinu, muški maraton, a pobednik je Stefano Baldini iz Italije. Osvajač bronzane medalje, Vanderlej Kordeiro de Lima iz Brazila, istovremeno je proglašen za dobitnika medalje Pjer de Kubertena za svoju hrabrost u završetku trke uprkos napadu nevaljanog gledaoca dok je vodio sa 7 km do kraja.

Zatim su na binu izašli po jedan zastavonoša iz delegacija svake nacije, a za njim su takmičari masovno na parketu. Sve su ih predvodili Piros Dimas (dizač tegova) i Liu Sjang (preponaš).

Kratke govore održali su Đana Angelopulos-Daskalaki, predsednica Organizacionog komiteta, i predsednik MOK-a dr Žak Rog, u kojima je Olimpijske igre u Atini opisao kao "nezaboravne igre iz snova".[24]

Dr Rog je ranije izjavio da će prekinuti tradiciju u svom završnom govoru kao predsednik MOK-a i da nikada neće koristiti reči svog prethodnika Huana Antonija Samarana, koji je uvek govorio „ovo su bile najbolje igre ikada“.[24] Dr Rog je Solt Lejk Siti 2002. opisao kao „sjajne igre” i nastaviće posle Atine 2004. i opisati Torino 2006. kao „zaista veličanstvene igre”.

Državne himne Grčke i Kine odsvirane su na ceremoniji primopredaje kada su podignute zastave obe nacije. Gradonačelnica Atine Dora Bakojani predala je olimpijsku zastavu gradonačelniku Pekinga Vang Ćišanu. Nakon kratkog kulturnog nastupa kineskih glumaca, plesača i muzičara u režiji eminentnog kineskog reditelja Džanga Jimoua, Rog je proglasio Olimpijske igre 2004. zatvorenim. Olimpijska zastava je ponovo podignuta 10. februara 2006. tokom ceremonije otvaranja narednih Zimskih olimpijskih igara u Torinu.

Mlada Grkinja, desetogodišnja Fotini Papaleonidopulu, upalila je simbolični fenjer sa olimpijskim plamenom i prenela ga drugoj deci pre nego što je "ugasila" plamen u kotliću duvanjem vazduha. Ceremonija je završena raznovrsnim muzičkim nastupima grčkih pevača, uključujući Dionisisa Savopulosa, Jorgosa Dalarasa, Harisa Aleksijua, Anu Visi, Sakisa Ruvasa, Elefteriju Arvanitaki, Alkistisa Protopsaltija, Antonisa Remosa, Mihalisa, Hacigijuna, Mariniju, dok su hiljadu sportista izveli simbolične prikaze na podu stadiona.

Bilans medalja

uredi
Glavni članak: Bilans medalja na Letnjim olimpijskim igrama 2004.
Rang Država Zlato Srebro Bronza Ukupno
1   Sjedinjene Države 36 39 27 102
2   Kina 32 17 14 63
3   Rusija 27 27 38 92
4   Australija 17 16 16 49
5   Japan 16 9 12 37
6   Nemačka 13 16 20 49
7   Francuska 11 9 13 33
8   Italija 10 11 11 32
9   Južna Koreja 9 12 9 30
10   Ujedinjeno Kraljevstvo 9 9 12 30
11   Kuba 9 7 11 27
12   Ukrajina 9 5 9 23
13   Mađarska 8 6 3 17
14   Rumunija 8 5 6 19
15   Grčka 6 6 4 16
16   Brazil 5 2 3 10
17   Norveška 5 0 1 6
18   Holandija 4 9 9 22
19   Švedska 4 2 1 7
20   Španija 3 11 5 19

Beleške

uredi
  1. ^ Reprezentacije Severne Koreje i Južne Koreje su se takmičile odvojeno na Olimpijskim igrama, iako su zajedno marširale kao jedinstveni korejski tim na ceremoniji otvaranja. Kasnije, na igrama u Pekinge, dve Koreje su marširale odvojeno. Na igrama u Pjongčanga, ove zemlje su zajedno marširale i takmičile se kao domaćini, pod nazivom „Ujedinjeni korejski“.

Reference

uredi
  1. ^ Weisman, Steven R. (19. 9. 1990). „Atlanta Selected Over Athens for 1996 Olympics”. The New York Times. Pristupljeno 23. 9. 2008. 
  2. ^ Rowbottom, Mike (6. 9. 1997). „Athens wins 2004 Olympics”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 1. 5. 2022. g. Pristupljeno 25. 5. 2010. 
  3. ^ Longman, Jere (6. 9. 1997). „Athens Wins a Vote for Tradition, and the 2004 Olympics”. The New York Times. Pristupljeno 25. 5. 2010. 
  4. ^ Longman, Jere (3. 8. 1997). „Athens Pins Olympic Bid to World Meet”. The New York Times. Pristupljeno 23. 9. 2008. 
  5. ^ Anderson, Dave (7. 9. 1997). „Athens Can Thank Atlanta for 2004 Games”. The New York Times. Pristupljeno 25. 5. 2010. 
  6. ^ „International Olympic Committee – Athens 2004 – Election”. Olympic.org. Pristupljeno 15. 3. 2010. 
  7. ^ „Cost of Athens 2004 Olympics”. Embassy of Greek. greekembassy.org. Arhivirano iz originala 19. 12. 2007. g. Pristupljeno 13. 11. 2004. 
  8. ^ „Στα 8,5 δισ. ευρώ το συνολικό ακαθάριστο κόστος των Ολυμπιακών Αγώνων του 2004date=18 January 2013”. 18. 1. 2013. 
  9. ^ „Olympics 'may cost Greece dear'”. 2. 6. 2004 — preko news.bbc.co.uk. 
  10. ^ a b v „Unity Olympics Album”. The Star Online eCentral. 2004. Arhivirano iz originala 22. 4. 2008. g. Pristupljeno 16. 8. 2008. 
  11. ^ „Workers in peril at Athens sites”. BBC News. 23. 7. 2004. Pristupljeno 16. 8. 2008. 
  12. ^ „Global TV viewing of Athens 2004 Olympic Games breaks records”. International Olympic Committee. 12. 10. 2004. Pristupljeno 13. 8. 2023. 
  13. ^ Pfanner, Eric (30. 8. 2004). „Athens Games beating Sydney in TV race”. International Herald Tribune. Arhivirano iz originala 12. 9. 2007. g. Pristupljeno 18. 8. 2006. 
  14. ^ „You're Athletes, Not Journalists”. Wired News. 20. 8. 2004. Arhivirano iz originala 1. 1. 2007. g. Pristupljeno 18. 8. 2006. 
  15. ^ „Master of Olympic Pageantry Prepares One Final Blowout”. The New York Times. Associated Press. 29. 8. 2004. Pristupljeno 25. 5. 2010. 
  16. ^ „Athens Olympics close, and NBC cashes in - Aug. 30, 2004”. money.cnn.com. 
  17. ^ Grohmann, Karolos (19. 1. 2005). „Olympics chief rebuffs lewd claims”. Reuters. Arhivirano iz originala 28. 11. 2020. g. Pristupljeno 13. 5. 2020. 
  18. ^ „Volleyball Well Represented by NBC's Around-the-Clock Olympic TV Coverage”. Olympic-USA.org. Arhivirano iz originala 2004-12-27. g. Pristupljeno 2008-05-08. 
  19. ^ „SOUNZ – NZ composer – John Psathas”. Arhivirano iz originala 6. 1. 2009. g. Pristupljeno 7. 8. 2009. 
  20. ^ „Yugoslavia consigned to history”. BBC News. 4. 2. 2003. Arhivirano iz originala 8. 11. 2022. g. Pristupljeno 29. 7. 2020. 
  21. ^ „Montenegro declares independence”. BBC News. 4. 6. 2006. Arhivirano iz originala 11. 9. 2017. g. Pristupljeno 29. 7. 2020. 
  22. ^ „Recount call in Montenegro vote”. BBC News. 22. 5. 2006. Arhivirano iz originala 28. 7. 2011. g. Pristupljeno 29. 7. 2020. 
  23. ^ Matthews, Peter (22. 3. 2012). Historical Dictionary of Track and Field. Scarecrow Press. str. xciv. 
  24. ^ a b „Rogge: Athens 'unforgettable, dream Games'”. ESPN. Associated Press. 29. 8. 2004. Pristupljeno 28. 7. 2012. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Летње_олимпијске_игре_2004.&oldid=28954043”