Kureš

Kureš je tradicionalni oblik sportskog rvanja kod turskih naroda.

Naziv potiče od rusifikacije odgovarajućih naziva rvanja na nacionalnim jezicima (u kojima je ova reč potpuni sinonim ruske reči "rvanje").

Baškiri, Tatari i Čuvaši se bore na zahvatima za pojas protivnika, a važan je element nacionalnih praznika - Sabantua, Džena i Akatua. Unesko je 2016. godine, pozitivno utičući na jačanje odnosa među zajednicama zasnovanih na principima tolerancije, dobre volje i solidarnosti, dodao Kureš na reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva^[1].

Istorija

Tačno vreme pojavljivanja ove vreste borbe nije poznato. Takmičenja su se održavala na praznike, za vreme venčanja i velikih praznika. Rvanje je samostalan sport i metoda fizičkog treninga.

Od 1948. godine održava se prvenstvo u rvanju Baškirska SSR. Od 1960. godine održava se prvenstvo Tatarske SSR u rvanju i republičko prvenstvo, a kasnije je formiran Savez nacionalnog sportskog rvanja „Tatarka Kurjaš“ TASSR.

Godine 1970. Komitet za fizičku kulturu i sport pri Savetu ministara RSFSR odobrio je titulu "Majstor sporta u nacionalnom sportu RSFSR".

Rvanje na festivalu Derviza na Krimu, 1920-te

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, Komil Jusupov, poznati rvač, džudo i sambo, i jedan od najrevnosnijih aktivista oživljavanja rvanja, pokrenuo je istraživanje o nasleđu uzbekistanskog rvanja, čija je svrha bila da se razviju nova univerzalna pravila za ovo rvanje. sport, koji bi zadovoljio međunarodne standarde Početkom 1990-ih u Uzbekistanu je počelo aktivno oživljavanje ove borbe. Različiti regioni Uzbekistana imaju svoja pravila.

6. septembra 1998. godine u Taškentu je stvorena Međunarodna rvačka asocijacija uz učešće predstavnika 28 zemalja Azije, Afrike i Evrope^[2].

U maju 1999. u Taškentu je održano prvo Svetsko prvenstvo u rvanju^[3].

24. januar 2003. postao je istorijski datum za rvanje. Na 22. Generalnoj skupštini Olimpijskog saveta Azije, rvanje je priznato kao zvanični sport od strane ove kontinentalne divizije Međunarodnog olimpijskog komiteta i postalo je moguće da se uvrsti u program Azijskih igara - kontinentalni model Olimpijade^[4]. U decembru 2006. godine održane su 15. Letnje azijske igre u Dohi (Katar). Tamo su se prvi put u istoriji održala takmičenja u demonstrativnom rvanju. U 2009. godini održana su zvanična takmičenja u rvanju u programima dve Azijske igre – 1. Azijskih igara borilačkih veština (Bangkok, Tajland) i 3. Azijskih igara u dvorani (Hanoj, Vijetnam).

Udruženje je 2002. godine ustanovilo svoje najviše priznanje - „Zlatni orden MAK“. Dodeljuje se liderima zemalja, istaknutim političkim i javnim ličnostima, poznatim ličnostima za doprinos međunarodnom razvoju Kuraša. Odluku o dodeli nagrada donosi Izvršni komitet IAC-a. Prvi orden je 2002. godine dobio predsednik Uzbekistana Islam Karimov. 2004. drugi orden je dodeljen lideru Indijskog nacionalnog kongresa Sonji Gandi.

Godine 2007. u glavnom gradu Baškortostana - u Ufi je održano 6. Svetsko prvenstvo u rvanju^[5].

Početkom 2008. godine članovi Međunarodne rvačke asocijacije uključivali su nacionalne federacije iz 102 zemlje Azije, Afrike, Evrope, Pan Amerike i Okeanije. Na 9. sednici Kongresa IKA održanoj uoči Petog svetskog prvenstva u rvanju mladih od 12. do 17. novembra u Istanbulu, Turska, još 12 zemalja pridružilo se svetskom pokretu IKA. Na kraju 2008. godine broj zemalja članica IKA bio je 114 zemalja.

U 2010. godini U Kazanskoj Republici Tatarstan održano je Svetsko prvenstvo u rvanju. Rvanje je uključeno u program Letnje Univerzijade 2013. održane u Kazanju.

Izvori

^ „Šilova O.E. Rolь ЮNESKO v ohrane nematerialьnogo kulьturnogo naslediя”. Kulьtura i iskusstvo. 6 (6): 611—617. 2014. ISSN 2222-1956. doi:10.7256/2222-1956.2014.6.13516.
^ Kobzeva, O; Vaisova, N (2022-10-18). „Voprosы cifrovizacii istorii velikogo šelkovogo puti na primere sozdaniя odnoimennoй onlaйn-platformы”. Značenie cifrovыh tehnologiй v izučenii istorii Uzbekistana. 1 (01): 57—60. ISSN 2277-2979. doi:10.47689/.v1i01.13314.
^ „Grigorьeva N.A., Simonova M.A. Meždunarodnый opыt razvitiя instituta upolnomočennogo po pravam rebenka: iz istorii ohranы prav i interesov deteй”. Meždunarodnoe pravo. 4 (4): 44—49. 2018. ISSN 2306-9899. doi:10.25136/2306-9899.2018.4.27574.
^ „IKA”. web.archive.org. 2012-10-14. Arhivirano iz originala 14. 10. 2012. g. Pristupljeno 2024-08-02. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
^ Ustюhova, Natalья Nikolaevna (2018-12-01). „Čempionat mira po futbolu – 2018 kak эffektivnый instrument «mяgkoй silы»”. Vlastь. 26 (9): 77. ISSN 2071-5358. doi:10.31171/vlast.v26i9.6155.

[1] „Šilova O.E. Rolь ЮNESKO v ohrane nematerialьnogo kulьturnogo naslediя”. Kulьtura i iskusstvo. 6 (6): 611—617. 2014. ISSN 2222-1956. doi:10.7256/2222-1956.2014.6.13516.

[2] Kobzeva, O; Vaisova, N (2022-10-18). „Voprosы cifrovizacii istorii velikogo šelkovogo puti na primere sozdaniя odnoimennoй onlaйn-platformы”. Značenie cifrovыh tehnologiй v izučenii istorii Uzbekistana. 1 (01): 57—60. ISSN 2277-2979. doi:10.47689/.v1i01.13314.

[3] „Grigorьeva N.A., Simonova M.A. Meždunarodnый opыt razvitiя instituta upolnomočennogo po pravam rebenka: iz istorii ohranы prav i interesov deteй”. Meždunarodnoe pravo. 4 (4): 44—49. 2018. ISSN 2306-9899. doi:10.25136/2306-9899.2018.4.27574.

[4] „IKA”. web.archive.org. 2012-10-14. Arhivirano iz originala 14. 10. 2012. g. Pristupljeno 2024-08-02. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)

[5] Ustюhova, Natalья Nikolaevna (2018-12-01). „Čempionat mira po futbolu – 2018 kak эffektivnый instrument «mяgkoй silы»”. Vlastь. 26 (9): 77. ISSN 2071-5358. doi:10.31171/vlast.v26i9.6155.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]