Korina
Korina iz Tanagre, u Beotiji, ćerka Aheloodora i Prokratije, učenica Mirtidina. Posle 1906. god. ο njoj se više zna, jer je te godine dospeo u Berlin jedan papirus iz Hermupolisa koji znatno proširuje poznavanje njene poezije. Kao Mirtida, i ona je na lirski način obrađivala epsko-mitološko gradivo ο beotskim junacima i junakinjama. Predmet njene lirizovane epike bili su sedmorica protiv Tebe, Minijine ćerke, štit Atenin, lovac Orion i njegove ćerke, Edip koji ubija teumesijsku lisicu, pevačko nadmetanje Helikona i Kiterona, brdskih ispolina, zatim Beot, eponim zemlje, Euonimija, unuka Kefisova i ćerka vrača Euonima, Jolaj drug Heraklov, pa Asopove ćerke, za koje otac njihov pita Apolonovo proročište u Ptoonu šta je s njima, a prorok Akrefen odgovara saopštavajući njihovu sudbinu.[1]
I za Korinu se pričalo da se nadmetala s Pindarom, ali ga je ona pobedila. Pausanija kazuje da je video njen grob na najuglednijem mestu u Tanagri i statuu koja prikazuje Korinu kako sebi ovija trakom glavu zbog pobede nad Pindarom, i dodaje, „da je ona pobedila zbog svoga dijalekta, jer nije pevala u dorskom narečju, kao Pindar, nego u onom koji su Eoljani morali razumeti, a i zbog toga što je bila najlepša među ondašnjim ženama, ako se sme suditi prema portretu“ (IX 22, 3). Plutarh je ο njoj zabeležio ovu anegdotu. Pindaru, koji se u mladosti služio suviše smelim izrazima, ona je pametno savetovala da ne obraća pažnju samo na reči, melodiju i ritam nego i na motive i sadržinu. Pindar posluša njen savet i ispeva pesmu u kojoj je u prvih pet stihova doneo čitavu masu tebanskih mitova. Kad je pročitao Korini tu pesmu, ona mu s osmejkom primeti da „treba sejati rukom a ne punim džakom“ (De glor. Athen. 4). Pored sve te pouke, njene domaće pesme odnose se prema Pindarovoj visokoj umetnosti „kao male ljupke terakote njena zavičaja Tanagre prema bronzanoj i mramornoj plastici klasičke grčke umetnosti“.
Antipatar iz Tesalonike, jedan od najplodnijih pesnika u Filipovu vencu epigrama, veoma je cenio njenu poeziju: on je sastavio kolo od devet pesnikinja, devet zemaljskih Muza, i u tome kolu, pored Praksile iz Sikiona, Anite iz Tegeje, Sapfe iz Mitilene, Erine s ostrva Tela, Telesile iz Arga, Noside iz Lokra u Donjoj Italiji, Mire iz Bizanta, spomenute Mirtide iz Antedona, nalazi se i Korina (Anth. Pal. IX 26).5.
Ako Korina svojim lirskim stvaralaštvom i nije prelazila kantonalnu uskoću domaćega mita, ona je, ipak, naknadno, kao deseto lice ušla u aleksandrijski kanon devetoro lirskih pesnika, u kome se nalaze šestorica horskih liričara: Alkman, Stesihor, Ibik, Simonid, Bakhilid, Pindar, i troje monodičara: Alkej, Sapfa i Anakreont.
Reference
uredi- ^ „Dictionary of Greek and Roman biography and mythology”. Quod lib umich. Pristupljeno 20. 1. 2019.