Konstantin Somov

Konstantin Andrejevič Somov (rus. Константин Андреевич Сомов; Sankt Peterburg, 30. novembar – Pariz, 6. maj 1939) bio je ruski umetnik. Njegov rad je povezan sa pokretom Mir iskustva („Svet umetnosti“). Nakon ruske revolucije, na kraju je emigrirao u Pariz, zajedno sa drugim istaknutim ličnostima u ruskoj umetnosti. U privatnom životu imao je dugogodišnjeg, mlađeg muškog saputnika, Metodija Lukjanova, i dvosmislen umetnički i lični odnos sa mladim bokserom Borisom Snežkovskim, kojeg je više puta slikao. U 21. veku, njegove slike su prodate u milionima dolara. Njegova slika Duga je 2007. prodata na aukciji u Londonu za 7,33 miliona dolara, što je bio rekord na aukciji za rusko umetničko delo.

Konstantin Somov
Autoportret (1921)
Lični podaci
Datum rođenja	(1869-11-30)30. novembar 1869.
Mesto rođenja	Sankt Peterburg, Ruska Imperija
Datum smrti	6. maj 1939.(1939-05-06) (69 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska

Biografija

Porodica i obrazovanje

Somov 1895. godine, rad Filipa Maljavina.

Konstantin Somov je rođen 30. novembra 1869. godine u Sankt Peterburgu. Bio je drugi sin Andreja Somova, istoričara umetnosti i višeg kustosa u Muzeju Ermitaž. Njegova majka, Nadežda Konstantinovna, poticala je iz plemićke porodice Lobanovih. Bila je muzičara sa dobrim širim obrazovanjem. Svojoj deci je usadila ljubav prema pozorištu, muzici i slikarstvu. Somovi su imali veliku privatnu kolekciju starih grafika, slika i crteža. Mladi Konstantin je od malih nogu sanjao da postane umetnik.

Dok je bio pohađao školu Karl Maj u Sankt Peterburgu, Somov je postao blizak prijatelj sa Dmitrijem Filosofovim. Aleksandar Benoa, takođe student, kasnije je napisao da ih je „neka vrsta magijskog kruga odvojila od ostalih“. Kasnije je Filosofov zbog bolesti poslat u Italiju, a Somova, koji je teško proučavao nauku, otac je povukao iz škole. Sa 20 godina, Somov je primljen na Carsku akademiju umetnosti, gde je studirao kod Ilje Rjepina, od 1888. do 1897. godine. Dok je bio na akademiji, upoznao je Sergeja Djagiljeva i Leona Baksta.

Somov je putovao u Italiju 1890. i 1894. godine, a dve zime koje je proveo u Parizu, 1897. i 1898. godine, kasnije se prisećao kao najsrećnijeg perioda u svom životu.

Prvi veliki uspeh Somov je došao godinu dana pre diplomiranja na akademiji. Somov i Benoa proveli su leto 1896. godine na dači u blizini Oranijenbauma, u selu Martiškino. Kritičari i kolege su visoko hvalili pejzaže i skice koje je tamo stvorio. Te godine je radio i ilustracije za Hofmanova dela.

Uspešno je završio studije na akademiji 1897. i otišao u Pariz da nastavi školovanje na Académie Colarossi.

Svet umetnosti, karijerni uspeh

Portret Djagiljeva, rad Konstantina Somova

Godine 1898. i 1899. Somov je bio jedan od osnivača Mir iskusstva (Svet umetnosti), ruskog umetničkog pokreta i časopisa (koji je uređivao Djagiljev) a koji je izvršio veliki uticaj na Ruse koji su napravili revoluciju u evropskoj umetnosti tokom prve decenije 20. veka. Bio je član uređivačkog odbora i učestvovao je u ilustrovanju i dizajnu magazina.

Tri godine, od 1897. do 1900., radio je na svom ranom remek-delu Dama u plavom (portret Elizavete Martinove), naslikanom u maniru portretista 18. veka.

Pored pejzažnog i portretnog slikarstva, akvarela, gvaša i grafike, Somov je radio u oblasti male plastike, stvarajući izuzetne porcelanske kompozicije.

Prvu samostalnu izložbu imao je u Sankt Peterburgu 1903. (162 slike, skice i crteža). Takođe 1903. 95 njegovih radova je bilo izloženo u Hamburgu i Berlinu. Godine 1906, na grupnoj izložbi ruskih umetnika koju je organizovao Djagiljev, izložio je 32 dela na Jesenji salon u Parizu. Njegov rad je bio posebno cenjen u Nemačkoj, gde je 1907. objavljena prva monografija o njemu, Oskara Bija.

Tokom 1910-ih, Somov je slikao rokoko prikaze arlekina, kao i ilustracije za knjige, uključujući pesme Aleksandra Bloka.

Moderni idoli Somova bili su engleski prerafaeliti, Obri Berdsli i Džejms Visler. Njegovi omiljeni majstori prošlosti bili su francuski umetnici rokokoa kao što su Vato, Largilijer, Fragonar i Buše. Njegov omiljeni pesnik bio je Pol Verlen.

Do 1910. godine Somov je bio poznat i prihvaćen slikar, i svako domaćinstvo sa ukusom imalo Benoaov pejzaž i haljinu koju je dizajnirao Bakst.

Aleksandar Benoa nazvao je Somova „jednim od najdelikatnijih pesnika i jednim od najprefinjenijih majstora modernog slikarstva“, iako je Somovljev rad klasifikovao kao dekadentan i napisao da se „tek sa opadanjem kulture pojavljuju takve figure kao Somov... Zbog svih svojih zasluga i promašaja Somov može računati... na jedno od najistaknutijih mesta u istoriji ruskog slikarstva... nijedan drugi umetnik početka dvadesetog veka nije sa većom vernošću odslikao osoben šarm našeg super- refinjene epohe, u kojoj se toliko zna a tako malo veruje“.

• 
  Duga, 1897.
• 
  Dame ôtant son masque, do 1906.
• 
  Korice, Žar-ptica Konstantina Balmonta, 1907.
• 
  Ismevani poljubac, 1908.
• 
  Naslovna strana, Pozorište Aleksandra Bloka, 1909.
• 
  Pjero i dama, 1910.
• 
  Ljubavno pismo, 1911
• 
  La Petite Langue de Colombine, 1915.

Le Livre de la Marquise

Naslovnica za nemačko izdanje.

Od 1907. do 1919. Somov je nacrtao preko 120 crteža tušem, neke samo sugestivne, neke sasvim eksplicitne, za više izdanja Le Livre de la Marquise. Knjiga je „antologija erotske francuske poezije i proze osamnaestog veka i sadrži 56 dela oko 50 autora, uključujući odlomke iz dela Voltera, Parnija, fragmente iz Les Liaisons dangereuses Šoderla de Lakloa i pojedinačne epizode iz Kazanovinih Memoara."

Među poznavaocima, Somov je dobio nadimak Sodomov, na šta je umetnik odgovorio: Suština svega je erotika. Stoga je umetnost nezamisliva bez erotske osnove. Komentarišući jedno izdanje, ruski akademik A. A. Sidorov je rekao da je Somov „naizgled dozvolio sebi sve ono od čega se ruska umetnost uzdržavala....najbolji od današnjih grafičara istinski je nadmašio samog sebe“.

Najeksplicitnije izdanje objavljeno je nakon što je Ruska revolucija ukinula cenzuru 1917. godine, što je „Somovu dalo priliku da objavi luksuzno izdanje knjige sa smelijim ilustracijama... Jedna od najboljih štamparija u Sankt Peterburgu, R. Golike & A. Vilborg & Company, štampala je 800 primeraka. „Pored toga, deo serije je odštampan u specijalnoj kolekcionarskoj verziji sa dodatnim ilustracijama koje bi se čak mogle opisati kao pornografske.

Ruska revolucija, preseljenje se u Pariz

Somov je negativno reagovao na revoluciju. Njegove kolege su emigrirale, klijentela je preko noći nestala, a njegove slike su postale malo vredne po novom shvatanju umetnosti. Ipak, postao je profesor u Petrogradskom slobodnom umetničkom obrazovnom studiju (preimenovanom u Imperijalnu akademiju umetnosti) 1918. godine, a 1919. godine proslavio je jubilej 50. rođendana samostalnom izložbom u Tretjakovskoj galeriji.

Uslovi života u Rusiji su se pogoršali. Stan mu je nacionalizovan, a kasnije je iseljen. Borio se da zadrži prava na svoja umetnička dela.

Somov je napustio Rusiju 1923. da bi pratio glavnu izložbu ruske umetnosti koja je održana u Njujorku 1924. U SAD se zbližio sa porodicom Sergeja Rahmanjinova i slikao je portrete kompozitora i njegove ćerke. Nikada se nije vratio u svoju domovinu, proglašavajući Sovjetsku Rusiju „apsolutno stranom njegovoj umetnosti“. Umesto toga, odlučio je da se nastani u Parizu 1925, pridruživši se zajednici ruskih emigrantskih umetnika, pisaca, plesača i muzičara.

Lični život

Somov 1910. godine.

Somov se kao dete najradije igrao lutkama i pravio im kostime, a sa devojčicama mu je bilo najlakše da se druži.

Uprkos društvenim vezama, putovanjima u inostranstvo i aktivnom učešću na umetničkoj sceni Rusije sa početka veka, Somov je kao mladić bio usamljen, o čemu svedoči pismo od 14. februara 1899. godine, kada je Somov imao 29 godina., svojoj prijateljici i koleginici Elizaveti Zvancevoj.

Somovljev portret Metodija Lukjanova, 1918, Ruski muzej, Sankt Peterburg.

Kada je Somov imao četrdeset godina (1910, upoznao je 18-godišnjeg Metodija Lukjanova, koji je postao najbliži prijatelj Konstantina Somova i deo porodice Somov. Takođe je pomogao Somovu da vodi svoje domaćinstvo i organizuje izložbe, a služio je i kao Somovljev pouzdani savetnik i kritičar.

Tokom Prvog svetskog rata, britanski gej romanopisac Hju Volpol radio je kao britanski dopisnik u Rusiji. Dok je 1915. bio u Sankt Peterburgu, Volpol je uspostavio blisko prijateljstvo sa Somovom i u februaru 1916. uselio se kod njega u stan. Volpol je napustio Rusiju 7. novembra 1917, na dan kada je počela boljševička revolucija.

Somov je 1918. naslikao veliki portret Metodija Lukjanova koji sedi na sofi u pidžami i kućnom ogrtaču, koji se danas nalazi u Državnom ruskom muzeju u Sankt Peterburgu. Nakon jednogodišnje patnje koju je prouzrokovala tuberkoloza, Lukjanov je umro 14. aprila 1932. U pismu svojoj sestri, Somov je napisao: „Metodije je sahranjen juče...nema reči, kako mi je bilo da se sam vratim kući... Danas sam počeo da živim novim životom – bez Metodija.

• 
  Ilustracija za Daphnis and Chloe (Snežkovski kao model), 1930.
• 
  Bokser (portret Snežkovskog), 1933.
• 
  Somov i Snežkovski 1934. godine.
• 
  Boris Snežkovski, 1934.
• 
  Goli mladić (Snežkovski), 1937.

Somov je bio poznat po svom ironičnom i samozatajnom humoru. „Želeo bih da postanem Engr“, rekao je jednom prilikom. „Ili ako ne Engre, onda barem njegov mali prst na nozi.

Preminuo je 1939. godine u 69. godini. Sahranjen je na ruskom groblju južno od Pariza.

Nasleđe

Četrnaestog juna 2007. Somovljev pejzaž Duga (1927) prodat je u Londonu za tadašnjih 7,33 miliona dolara, što je rekord za prodaju ruskih umetnina na aukcijama.

Ruski istoričar umetnosti Pavel Golubev je 2016. godine osnovao društvo Somov za očuvanje, proučavanje i popularizaciju nasleđa Konstantina Somova.

Somovljev dnevnik (Dnevik) za period 1917–1927 je priredio Pavel Golubev a objavio ga je Dmitrij Sečin, Moskva, 2017, 2018. i 2019. godine; tri toma ukupno imaju preko 2100 stranica.

Ruski muzej u Sankt Peterburgu je 2019. godine, povodom obeležavanja 150 godina od njegovog rođenja, postavio izložbu Konstantin Somov, koja je predstavila preko 100 umetnikovih radova. Takođe 2019. godine, Pavel Golubev je bio kustos izložbe Konstantin Somov, bez cenzure u Muzeju likovnih umetnosti u Odesi u Ukrajini.

Golubev je 2022. godine održao kolokvijum „Dama sa maskom: Homoseksualnost u umetnosti Konstantina Somova“ na Univerzitetu u Pensilvaniji. U svom izlaganju on navodi:

Istopolna erotska tema predstavljena na mnogim njegovim slikama i crtežima, gotovo otvoreni homoseksualni način života i antiboljševički politički stavovi učinili su Somova uznemirujućom osobom za ruske istoričare umetnosti. Kao rezultat toga, njegova umetnička dela i biografija bili su oštro cenzurisani u sovjetsko vreme, a pitanje umetnikove homoseksualnosti do danas ostaje bolno pitanje za njegovu reprezentaciju u Rusiji.

Galerija

• 
  Ana Karlovna Benoa, 1896.
• 
  Autoportret, 1898.
• 
  Aleksandar Blok, 1907.
• 
  Mihail Kuzmin, 1909.
• 
  Efimija Pavlovna Nosova, 1911.
• 
  Sergej Rahmanjinov 1925.

Slike

• 
  Dve seljanke i duga
• 
  Odmor u blizini Venecije
• 
  Dve dame u parku, 1919.
• 
  Pogled kroz prozor, 1934.

Ilustracije za Le Livre de la Marquise

• 
• 
• 
• 
• 

Reference

Literatura

• Anonymous (1918). "Modern Russian Painters Who Inspired the Russian Ballet", The Touchstone, vol. 1, no. 1, April, 1918, pp. 36-42.
• Aronian, Sona, guest editor. "Remizov, Part I", Russian Literature Triquarterly, no. 18, 1985; Somov is mentioned numerous times in this English translation of a memoir by Russian writer Aleksey Remizov. "Remizov, Part II" in RLT no. 19 is not available online.
• Benois, Alexander (1916). The Russian School of Painting, translated from Russian by Abraham Yarmolinsky, New York: A.A. Knopf, 1916.
• Bie, Oskar (1907). Constantin Somoff, Berlin: Verlag von Julius Bard, 1907.
• Bowlt, John E. (1970). "Konstantin Somov", Art Journal, Vol. 30, No. 1 (Autumn, 1970), pp. 31-36.
• Diaghilev, Sergei (1906). Exposition de l'Art Russe, catalogue of the Russian exhibition at the Salon d'Automne, Paris: Moreau frères, 1906.
• Green, Michael. Book review of Mir khudozhnika: Konstatin Andreevich Somov: Pis'ma, dnevniki, suzhdenkia sovremennikov, The Slavic and East European Journal, Vol. 24, No. 2 (Summer, 1980), pp. 179-180.
• Hart-Davis, Rupert. Hugh Walpole, London: Macmillan, 1952; references to Somov (here spelled Somoff), pp. 132, 135–139, 143, 145, 149, and 152.
• Nazyrova, Djamilia (2018). Book review of Dnevnik: 1917-1923 by Konstantin Andreevich Somov, translated by Pavel Golubev, The Slavic and East European Journal, Vol. 62, No. 1 (Spring 2018), pp. 210-211.
• Ryan, Judith, and Thomas, Alfred (2003). Cultures of Forgery: Making Nations, Making Selves, Routledge, 2003, pp. 151-152.
• Shcherbatov, Sergei, and Von Meck, W., editors (1903). Konstantin Somov/Constantin Somoff, exhibition catalogue, Saint Peterburg: Sovremennoe iskusstvo, 1903, 23 numbered pages, 60 plates, in Russian and French.
• Sidorov, A.A. (1923). Russian Graphic Art during the Years of the Revolution 1917-1922, Moscow: Dom Pechati, 1923.
• Williams, Harold Whitmore. Russia of the Russians, New York: C. Scribner's sons, 1915, p. 316.
• Winestein, Anna (2005). Dreamer and Showman: The Magical Reality of Alexandre Benois, Boston Public Library, 2005.