Антоан Вато
Антоан Жан Вато (фр. Antoine Jean Watteau; 10. октобар 1684, Валенсијен—18. јул 1721, Ножан сир Марн)[1] је био француски сликар[2], родоначелник сликарства рококоа у Француској.[3]
| Антоан Вато | |
|---|---|
 Антоан Вато | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Антоан Жан Вато |
| Датум рођења | 10. октобар 1684. |
| Место рођења | Валенсијен, Француска |
| Датум смрти | 18. јул 1721. (36 год.) |
| Место смрти | Ножан сир Марн, Француска |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
| Правац | Рококо |
| Утицаји од | Ђорђона Тицијана Рубенса Ван Дајка |
| Најважнија дела | Ходочашће на Китеру |
Његово дело наговештава промену која ће се догодити у француском друштву након смрти Луја XIV.[3] У периоду од 1704. до 1708. учио код К. Жилоа у Паризу. У уметничким збиркама палате Луксембург и свог мецене Пјера Крозаа дошао је у додир са венецијанским и фламанским сликарством 16. века (нарочито са делима Тицијана, Рубенса и Ван Дајка) који су утицали на стил његових раних дела. Године 1717. постао је члан Академије, на основу слике Ходочашће на Китеру.[3] Током свог боравка у Енглеској (1719/20) тешко је оболео и од те болести се није опоравио. Ватоов стил, којим је увео епоху рококоа, карактерише јаки а ипак нежни колорит, мирисна атмосфера као и лаке и елегантне фигуре.[3] Његове главне теме биле су интимне свечаности дворског друштва (Fêtes galantes) у слободном простору као и сцене из Комедије дел арте (Commedia dell'arte), на пример Пјеро или Жил из 1718/19.[3]
Мада је од француских сликара рококоа код њега учио само Ж. Б. Патер, Ватоов начин сликања и његове теме имале су многе слебденике (као што су Н. Ланкре, Ф. Буше или Ж. О. Фрагонар). Сачувана је отприлике трећина његових дела, али бројни цртежи и бакрорезне репродукције дела сведоче о обиму његовог опуса.
Галерија
уреди-
Ходочашће на Китеру из 1717, Музеј Лувр -
Радости љубави из 1718—1719, Галерија старих мајстора у Дрездену -
Љубавна песма из 1712, Национална галерија у Лондону -
Пјеро или Жил из 1718–1719, Музеј Лувр
Референце
уреди- ^ Wine, Humphrey; Scottez-De Wambrechies, Annie (1996). „Watteau”. Ур.: Turner, Jane. The Dictionary of Art. 32. New York: Grove's Dictionaries. стр. 913—921. ISBN 1-884446-00-0 — преко the Internet Archive. Also available via Oxford Art Online (subscription needed).
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 23. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ а б в г д Janson 1975, стр. 447–448.
Литература
уреди- Janson, H. W. (1975). Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas (Umetnost). Beograd, Jugoslavija: Prosveta.
