Википедија

Konstantin Afrički

Konstantin Afrički, Konstantin Afrikanac (lat. Constantinus Africanus; oko 1010. ili 1020 — oko 1087), monah i lekar, koji je službovao u manastiru Monte Kasino, u blizini Kasina u Vojvodstvu Benevento (danas u Italiji), pasionirani ljubitelj literature i orijentalnih jezika, najveći prevodilac medicinskih dela sa arapskog i grčkog na latinski jezik, čiji su prevodi omogućili dalji razvoj medicine u Medicinskoj školi u Salernu a nešto kasnije i u Evropi. Njegovi prevodi se i danas nalaze u bibliotekama u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji i Engleskoj gde su korišćeni kao udžbenici medicine u srednjem veku, sve do 16. veka.[1][2]

Konstantin Afrički
Bolesnici pokazuju svoju mokraću Konstantinu Afričkom
Lični podaci
Datum rođenjaoko 1010. ili 1020.
Mesto rođenjaKartagina, Egipat
Datum smrtioko 1087.
Mesto smrtiMonte Kasino, Kneževina Benvento (danas Italija)
Prebivalište Italija
NacionalnostItalija
ObrazovanjeMedicinska škola u Salernu
Naučni rad
PoljeReligija, Medicina
InstitucijaManastir Monte Kasino Italija
Poznat poPrevodima medicinskih knjiga
Uveo klasičnu arapsku i grčku medicinu u Evropu

Istoričari o Konstantinu

uredi

O njegovom životnom putu postoje dve verzije. Prva verzija je „Legenda o Konstantinu Afričkom“ iz biografija Petra Đakona, monaha iz Monte Kasina, koji je prvi posle Konstantinove smrti napisao njegovu biografiju, Konstantinov život pre njegovog dolaska u Salerno oko 1070. je nejasan. Prema monahu Pietru Đakonu, Konstantin je rođena u Kartagini, putovao je intenzivno po severnoj Africi i raznim delovimaa Azije, oko četiri decenije, i na ovom putu skupljao rukopise iz medicini i drugih nauka. Kada je izbačen iz Kartagine kao „vrač“, on je pobegao u Salerno, gde je ostao nekoliko godina pre nego što se penzionisao i zamonašio 1076. u manastiru Monte Kasino.[3] (nastavak u tekstu Legenda o Konstantinu Afričkom)...

Druga vrezija je verzija Daremberga Renzija, kustosa Nacionalne biblioteke u Parizu i Leklerka autora „Istorije arapske medicine“, koji su napisali knjigu posvećenu Konstantinu Afričkom, štampanu u Berlinu 1865, i orijentaliste Karla Sudhofa koji je otkrio nova i važna dokumente (1922) koja zadiru u život Konstantina, on je rođen u Tunisu gde je živao i radio kao trgovac koji je često putovao u Italiju, i koji je jedno vreme boravio u Kartagini, gde je radio kao lekar. Konstantin je kao trgovac bio obrazovan čovek, što nije ništa iznenađujuće, jer se obrazovao u velikoj džamiji Zaituna u Tunisu i obrazovnoj ustanovi otvorenoj za sve i gde je imao pristup delima arapskih pisaca. Tako da je posedovao kako tradicionalna tako i racionalna znanja. Trgovina između Tunisa i Italije je u to doba „cvetala“, i nije prestajala i tokom teških vremena. Tunis je imao kancelarije (predstavništva) na raznim lokacijama hrišćanske Sicilije i južne Italije. Ovo uključuje Bari, Taranto, Agripolis i Gaglione. Tunis je izvozio maslinovo ulje, vosak, kožu, vunu i druge proizvod, a uvozio pšenicu u gladim godinama. Kako bi se lakše bavio trgovinom Konstantin prelazi u hrišćanstvo i nastanjuje se u Salernu, gde kasnije nastavlja život u manastiru Monte Kasinu. Sa sobom je poneo i brojne prevode vrednih dela arapske medicine, za koje je trvrdio da su njegova.

Legenda o Konstantinu Afričkom

uredi

Konstantin Afrički rođen je oko 1010. ili 1020. u Kartagini[4] u drevnom Tunisu koji je tada bio pod vlašću arapa. Još kao mladić imao je veliku želju da uči i zato je otišao u Vavilon, gde je naučio gramatiku, logiku, fiziku, geometriju, aritmetiku, matematiku, astronomiju (medicinu), „prizivanje duhova“, i muziku. Posle školovanja, dobro potkovan znanjem iz raznih oblasti, odlazi u Indiju i neke arapske zemlje da bi se sa tog puta vratio u Egipat da konačno završi medicinu. Konstantin je dobar deo života (oko 40 godina) proveo na putovanjima kroz Siriju, Indiju, Etiopiju i Persiju, što mu je omogućilo da stekne znanje i nauči jezik ovih zemalja. Vraća se u svoj rodni grad ali tu je postao trn u oku mnogim njegovim zemljacima koji su ga proglasili za vrača, pa je Konstantin osetio da mu je život ugrožen i oko 1065. napustio je Afriku i došao u Italiju u grad Salerno u okolini Napulja, gde se jedno vreme skrivao od osvete, zemljaka, preobučen u prosjaka. Brat kralja Vavilona, koji je prolazio kroz ovaj grad prepoznao je Konstantina i predstavio ga čuvenom Robertu Gviskaru vojvodi od Salerna, koji ga je postavio na dužnost prvog sekretara.[5]

Posle promene vere i prihvatanje hrišćanstva Konstantin postaje monah. Nastanjuje se u mansatiru Monte Kasino osnovanom od strane Svetog Benedikta iz Nursa 529, gde živi i radi kao monah sve do smrti. Konstantin završava studije medicine u tada jedinoj Medicinsdkoj školi u Evropi poznatoj pod nazivom „Salernitana“. Zahvalljujući njegovim brojnim prevodima medicinskih dela staroegipatskih lekara, on stiče izuzetna znanja iz medicine i ujedno omogućava dalji razvoj i procvat medicine u Medicinskoj školi Salernitana, koja je njegovim prevodima značajno obogatila svoju biblioteku.[6][7]

Umro je oko 1087. u Manastiru Monte Kasino, gde je i sahranjen.

Delo

uredi
 
Kralj Vavilona predstavlja Robertu Gviskaru Konstantina Afričkog.
 
Liber pantegni rukopisna verzija iz jedanaestog veka, napravljena u Monte Kasinu pod nadzorom Konstantina Afričkog

Konstantin je bio odličan poznavala orijentalnih jezika grčkog i latinski jezik i pasionirani ljubitelj literature, što je doprinelo tome da on postane i najveći prevodilac onog doba sa arapskog na latinski jezik Preveo je više stotina dela (zbirka - Articela)[a] ranijih kultura, što je omogućilo dalji razvoj medicine u Salernu i dalo formu Medicinskoj školi u Salernu koja je početkom 10. veka postala pravi fakultet u Evropi.[8]

Konstanti je najpoznatiji posrednik medicinakog znanja između istoka i zapada, nazivan je „magistrem orijenta“. On je preveo Hipokratove aforizme, Galenovu Mikrotehnu, hirurški deo Ali Abasovog dela „Kitab al Maliki“ (pod naslovom „Pantegni") i mnoga druga dela.

Nije preveo dela Avicene, Razesija i Abul Kasima a zamera mu se i što je dela arapskih autora izdao pod svojim imenom, našta se on pravdao objašnjenjem da, zbog poznatih predrasuda prema arapima, ne bi ona bila prihvaćena u Evropi.[9]

Konstantin je takođe napisao i neke originalne radove, ali je i stručnjacima veoma teško razlikovati ono što je nesumnjivo originalano delo od onoga što treba pripisati njemu i vremenu u kome je on radio, ...„tako da je do danas nedovoljno razjašnjeno koliki je njegov stvarni doprinos medicini.“[10]

Prevodi

uredi
  • Njegov prvi prevod sa arapskog na latinski je bio Liber Pantegni, prvobitno pod nazivom Maleki Ćitab (Khitaab el Maleki) iz desetog veka, persijskog lekara Alija ibn al Abasa (Ali ibn al-'Abbas.) je pregled grčko-arapski medicinska znanja, podeljenih u teoriju i praksu.
  • Viaticus peregrinantis : priručnik za putovanje lekara
  • Megatechne: dokument o terapijskoj metodologiji Galena
  • De oculo: očne bolesti
  • De stomacho: bolesti želuca
  • De melancholia: melanholija
  • De coitu: seksualni život

Konstantinova naučna dela

uredi

Nakon dolaska u Monte Kasino, Konstantin je sa sobom doneo i medicinske rukopise koje je poneo iz Tunisa.[11] Nažalost u toku plovidbe brodom, zbog jakog nevremena deo rukopisa je nestao u morskim talasima, a veći sačuvan. Među sačuvanimd delima su i dela Kairouanese El Baghdadi:

  • Knjiga „Kairouanese“
  • Knjiga melanholiji Isak ibn Imrana (Ishaq Ibn Imran).
  • Knjiga o pulsu, mokraću i režimu ishrane Ibn Ishaq Suleiman..
  • Knjiga „Zad Al Mussāfir“ (Viaticum) (Ahmed Ibn Al Jazzar-а).
  • Bagdadske knjige
  • Knjiga „Al Hawi“ od Abu Bakr Al Razi-а
  • Knjiga „Al Kamil“ od Ali Ibn Al Abbas Al Majoussi-а, kojoj je Konstantin izgubio prva tri dela na moru.

Ova knjige koje su bile prevodi sa arapskog, Konstantin je prikazao kao sopstvena dela, a čak je prevode Zad Al Musafira (Zad Al Mussāfir) i Ahmed Ibn al Jazara (Ahmed Ibn Al Jazzar), i potpisao svojim imenom što je bila zloupotreba bez premca.

Napomene

uredi
  1. ^ Articela je kompilacija prevedenih arapskih dela.

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ Encyclopedia britannica; Constantine-the-African, 2010. Encyclopedia britannica on line, Pristupljeno 14. decembar 2010.
  2. ^ M. McVaugh, Constantine the African. C. C. Gillispie, ed., Dictionary of Scientific Biography, Vol. 3 (New York: Charles Scribner's Sons, 1970): pp. 393-5.
  3. ^ Constantinus Africanus na TheFreeDictionary, Pristupljeno 14. decembar 2010.
  4. ^ Encyclopedia Britannica; Carthage, Pristupljeno 14. decembar 2010.
  5. ^ John H. Lienhard Constantine the African. University of Houston, Pristupljeno 14. decembar 2010.
  6. ^ P.O. Kristeller (1945). „`The School of Salerno: Its development and its contribution to the History of learning,”. Bulletin of the History of Medicine. 17: 151—7. , at p. 155.
  7. ^ C. Burnett: The Introduction, op cit., P. 23. See also: Constantine the African and `Ali ibn al-Magusti: The Pantegni; op cit.
  8. ^ M. Green, The Trotula: An English Translation of the Medieval Compendium of Women's Medicine. University of Pennsylvania Press. 2002.  (State College, PA. ).
  9. ^ Charles S. F. Burnett, Danielle Jacquart (eds.), Constantine the African and ʻAlī Ibn Al-ʻAbbās Al-Magūsī: The Pantegni and Related Texts. . Leiden: Brill. 1995. ISBN 9789004100145. 
  10. ^ Walsh, J.J. (1908). Constantine Africanus. In The Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company., Pristupljeno 13. 12. 2010. from New Advent: [1], Pristupljeno 9. 4. 2013.
  11. ^ Constantine the African and 'Ali ibn al-Magusti: The Pantegni and related texts, eds C. Burnett and D. Jacquard, Leiden, 1994.

Literatura

uredi
  • Martín Ferreira, Ana, “Tratado médico de Constantino el Africano : Constantini liber de elephancia.”. 1996. ISBN 978-84-7762-656-5. . Universidad de Valladolid. Secretariado de Publicaciones e Intercambio Editorial.
  • Conti, Oscar (Oski) (1985). Comentarios a las tablas médicas de Salerno. Editorial Lumen. ISBN 978-84-264-4513-1. 
  • (1993) De conservanda bona valitudine, opusculum scholae salernitana. ISBN 978-84-370-1260-5. .... Universidad de Valencia. Servicio de Publicaciones.
  • P. Capparoni (1923). Magistri Salernitani nondum cogniti. A contribution to the History of the Medical School of Salerno. Londres.
  • B. Lawn (1963). The Salernitan Questions. Oxford.
  • Gerhard Baader: Zur Terminologie des Constantinus Africanus, Medizinhistorisches Journal 2 (1967), S. 36-53
  • Annette Hettinger: Zur Lebensgeschichte und zum Todesdatum des Constantinus Africanus, in: Deutsches Archiv für Erforschung des Mittelalters 46 (1990), S. 517-529.
  • Raphaela Veit: Quellenkundliches zu Leben und Werk des Constantinus Africanus, in: Deutsches Archiv für Erforschung des Mittelalters 59 (2003), S. 121-152.
  • C. Burnett: The Introduction of Arabic learning into England; The Panizzi Lectures, 1996. The British Library, London, 1997. P. 23.
  • D. Campbell: Arabian Medicine and its Influence on the Middle Ages; Philo Press; Amsterdam; 1926.
  • W. Durant: The Age of faith, Simon and Shuster, New York; 6th printing; 1950.
  • P.O. Kristeller (1945). „`The School of Salerno: Its development and its contribution to the History of learning,'”. Bulletin of the History of Medicine. 17: 151—7. .
  • R. Lemay: Gerard of Cremona; Dictionary of Scientific Biography; Vol. 15; Supplement I. pp. 173-92.
  • D. Matthew (1992). The Norman Kingdom of Sicily. Cambridge University Press. str. 116. 
  • M. McVaugh: History of Medicine, in Dictionary of Middle Ages; Charles Scribners Sons; New York; 1980, Vol. 8.
  • M. Meyerhof: Science and medicine in the Legacy of Islam; Sir Thomas Arnold and Alfred Guillaume: The Legacy of Islam, first edition, Oxford University press, 1931.
  • A Mieli: La Science Arabe et son role dans l'evolution scientifique mondiale. Leiden: E.J. Brill. 1938. pp. 219.
  • J. W. G. Wiet et al: History of mankind; Vol. III: The Great Medieval Civilisations. Part Two: section two; Part three; Translated from the French.


Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Константин_Афрички&oldid=28900224”