Klan Šoni (jap. 少弐氏), japanska vlastelinska porodica iz perioda Kamakura i Muromači, koja je od kraja 12. veka do 1536. godine vladala severozapadnim delom ostrva Kjušu.

Istorija

uredi
 
Grb klana Šoni.

Period Kamakura

uredi

Tokom većeg dela srednjeg veka u Japanu, još od uspostavljanja Kamakura režima krajem 12. veka, severni Kjušu, koji je obuhvatao šest od devet provincija Kjušua, bio je sfera uticaja dve velike šugo porodice, Šoni iz Čikuzena, koji su držali severozapadni deo ostrva, i Otomo iz Bungoa, koji su vladali severoistočnim provincijama. Porodica Šoni vladala je provincijama Čikuzen i Buzen kao i delovima Hizena i Čikuga [1]

Period Sengoku

uredi

U kasnom petnaestom veku, međutim, ove dve tradicionalne sile našle su se pod nemilosrdnim pritiskom porodice Ouči iz Jamagučija u provinciji Suo preko moreuza Šimonoseki na Honšuu. Taj pritisak je izazvao kolaps srednjovekovne strukture moći na severnom Kjušuu.[1]

Porodica Šoni uništena je do 1536, kada je Ouči Jošitaka (1507-51) uspeo da uništi Šoni Sukemota pošto je primamio na svoju stranu njegovog glavnog vazala i najaktivnijeg generala, Rjuzodži Iekanea (umro 1546). Ouči, međutim, nisu dugo uživali u plodovima ove pobede. Umesto toga, bili su njihovi rivali, Otomo, kojima je eliminacija Šonija donela trajnije koristi. Na duge staze, međutim, nestanak Šonija sa scene na kojoj su vekovima igrali tako istaknutu ulogu bio je značajan uglavnom kao faktor koji je dozvolio njihovim bivšim vazalima, klanu Rjuzodži, da izgrade moćni novi Sengoku domen. [1]

Reference

uredi
  1. ^ a b v The Cambridge history of Japan. 4. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 305—308. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.