Kengur

Kengur
	Ženka istočnog sivog kengura sa bebom
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Infraklasa:	Marsupialia
Red:	Diprotodontia
Porodica:	Macropodidae
Potporodica:	Macropodinae
Rod:	Macropus; Shaw, 1790
Vrste
	Macropus rufus; Macropus giganteus; Macropus fuliginosus; Macropus antilopinus; Macropus agilis; Macropus dorsalis; Macropus eugenii; Macropus irma; Macropus parma; Macropus parryi; Macropus rufogriseus; Macropus bernardus; Macropus robustus

Za ostala značenja vidi Kengur (višeznačna odrednica)

Kengur (lat. Macropus) je rod torbara iz porodice kengura i valabija (Macropodidae). U opštoj upotrebi, naziv se koristi da se opišu najveće vrste iz ove porodice: crveni, antilopski i istočni i zapadni sivi kengur iz roda Macropus. Porodica takođe uključuje i manje vrste, kao što su valabiji i kenguri penjači (žive na drveću), ukupno oko 63 vrsta ovih torbara. Kenguri su endemski rod jer žive samo u Australiji, dok manji makropodi žive u Australiji i Novoj Gvineji. Australijska vlada procenjuje da je na obradivim površinama Australije 2011. godine živelo 34,3 miliona kengura, u poređenju sa 25,1 miliona godinu dana ranije.^[1]

Kengur je simbol Australije; lik kengura se nalazi na grbu Australije,^[2]^[3] na pojedinim novčanicama^[4]^[5] i koristi se od strane mnogih australijskih organizacija, kao što je Kvantas,^[6] i kao obeležje Kraljevskog australijskog vazduhoplovstva.^[7] Kengur je važan i za australijsku kulturu i za nacionalni imidž, i konsekventno postoje brojne reference o popularnoj kulturi.

Divlji kenguri se love zbog mesa, trgovine kožom i radi zaštite ispaše.^[8] Iako kontroverzno, smatra se da meso kengura nudi zdravstvene povoljnosti u ishrani ljudi u poređenju sa tradicionalnim mesom zbog niskog nivoa masti.^[9]

Naziv

Reč kengur vodi poreklo od australijskog aboridžinskog jezika Guugu Yimidhirr od reči gangurru, odnoseći se na sivog kengura.^[10]^[11] Naziv prvi put spominje 4. avgusta 1770. godine na obalama reke Endevur (na mestu današnjeg Kuktauna gde se nasukala barka Endevur) kapetan Džejms Kuk kao reč „kangooroo“ ili „kanguru“.^[12]^[13]

Prema nekim izvorima, Džejmsa Kuka je zanimalo ime ovih, tada, nepoznatih životinja. Kada je postavio pitanje Aboridžinima na engleskom jeziku za njihovo ime, oni su odgovorili na svom - „Kenguru“, što u stvari znači „Ne razumemo“. Kapetan je odgovor prihvatio kao ime životinje i svetu prikazao nepoznatu životinjsku vrstu.^[14]

Prvi susreti sa kengurima

Uvreženo je mišljenje da je Džejms Kuk prvi Evropljanin koji je video kengure. To međutim, nije tačno. Još 1629. godine holandski kapetan broda Batavija Francisko Pelsaert (Francisco Pelsaert) je zabeležio svoj susret sa ovim neobičnim životinjama. Krajem 17. veka, jedan drugi kapetan, Vilijam Dampier (William Dampier) u svom brodskom dnevniku opisuje kengure i još dodaje da im je meso vrlo ukusno. 1770. godine je Kukova ekspedicija uhvatila nekoliko primeraka, a biolog Josef Banks ih podrobnije opisao. Prva dva primerka u Evropu su stigla 1773. godine i to direktno u englesku kraljevsku palatu. A koju godinu kasnije stanovnici Londona su za paprenu sumu mogli da ih vide i uživo.

Opšti pregled

Istočni sivi kengur u pokretu

Crveni kengur (Macropus rufus) je najveći torbar na svetu. U nešto manjem broju, crveni kenguri nastanjuju suve i polusuve centralne delove kontinenta. Odrasli mužjak može biti 2 metra visok i 90 kg težak.
Istočni sivi kengur (Macropus giganteus) manje je poznatiji nego crveni kengur (izvan Australije), ali najčešće viđen jer nastanjuje plodne oblasti istočne Australije. Mužjak može biti visok do 2 metra i težiti oko 66 kg.
Zapadni sivi kengur (Macropus fuliginosus) je neznatno manji od istočnog sivog kengura, visine do 1.4 m i težine od 54 kg za odraslog mužjaka. Živi u južnim delovima Zapadne Australije, Južne Australije blizu obale i oko basena reke Darling.
Antilopski kengur (Macropus antilopinus) je društveni kengur koji nastanjuje daleke severne delove kontinenta - travnate ravnice i šumovite krajeve.

Fizički opis

Kenguri imaju malu glavu, dugačke, velike i jake zadnje noge prilagođene za skakanje kao i dugačak mišićav rep koji im služi da održe ravnotežu. Njihov rep može izdržati čak do 90 kg. Kao i svi ostali torbari, i kenguri imaju torbu koja se zove marsupijum u kojoj nose mladunčad posle porođaja.

Kenguri su jedine veće životinje koje primenjuju skakanje kao oblik kretanja. Uobičajena brzina skakutanja crvenog kengura iznosi oko 20–25 km/h, ali može da ubrza i do 70 km/h na kraćim razdaljinama, dok na dužim uspeva da održi brzinu do 40 km/h. Zbog svojih dugačkih nogu, kengur ne može da hoda normalno.

Prosečni životni vek kengura iznosi 4-6 godina, dok je zabeležen rekord od 23 godine.^[15]

Ishrana

Crveni kengur se izležava

Kenguri su krupni biljojedi, hrane se travom i korenjem tako što je preživaju. Mnoge vrste su noćne životinje, obično provodeći dane izležavajući se, dok noću i ujutru su u potrazi za hranom, krećući se u gomili.

Kenguri pasu travu i zbog te osobine su im se razvili specifični zubi. Sekutićima prinose ustima travu blizu zemlje, dok je kutnjacima seku i melju. Zbog toga što dve strane donje vilice na kojoj se sekutići nalaze odvojeni nisu spojene, kenguri imaju širok ujed.

Različite vrste kengura jedu različitu vrstu hrane. Crveni kenguri više vole suvlju travu od sočnije jer je sočnija trava teška. Sivi kenguri se opredeljuju za svežije, sočnije izdanke trave jer su šumske životinje, suprotno crvenim, koji nastanjuju pustinje.

Tokom sušne sezone, svi kenguri zadržavaju ostatke hrane u njihovom digestivnom sistemu duži period vremena da bi upili i poslednje ostatke vlage. Međutim, sivi kenguri su skloniji dehidrataciji, jer nemaju preveliku potrebu da održe vodu njihovom šumskom staništu.

Neprijatelji

Kenguri imaju malo prirodnih neprijatelja. Dolaskom ljudi u Australiju pre najmanje 50.000 godina i sa njima dolaskom psa dinga pre 5.000 godina, kenguri su morali da se adaptiraju. Orlovi sa klinastim repom i ostale grabljivice se često hrane kengurovom lešinom. Varani i ostali gušteri mesožderi takođe predstavljaju pretnju manjim vrstama kengura.

Socijalni život i udvaranje

Istočni ili obični valaru (Macropus robustus)

Jednu grupu kengura sačinjava deset ili više mužjaka i ženki. Dominacija mužjaka se zasniva na osnovu njegove veličine i starosti. Sezona parenja počinje u različito vreme kod različitih vrsta kengura. Ženke crvenog kengura su spremne za parenje u svako doba; sivi kenguri se pare i rađaju mlade između oktobra i marta (letnji period južne hemisfere); dok antilopski kenguri su spremni za parenje u jesen, u martu i aprilu.

U toku udvaranja, ženke često odbijaju sitnije mužjake. Udvaranje uključuje „ispitivanje“ mužjaka kloake ženki. Tada one počnu da mokre, dok je mužjak miriše dok se ne zadovolji kada dolazi do samog parenja. Seksualno uzbuđen mužjak prati ženku koja mu uzvraća tako što podiže svoj rep. Češkanje repova može biti sastavni deo predigre. Savijeni rep jedne ili obe jedinke pokazuje da su one spremne za parenje.

Adaptacije

Kenguri u prirodnom okruženju u australijskoj oblasti Maranoa.

Kao i svi torbari, i kenguri se rađaju tokom veoma ranog stupnja razvoja - posle trudnoće koja traje od 31-36 dana. Kada se rodi, mladunče je teško svega 12 grama i dugačko 25 mm. Tada su samo prednji udovi nešto razvijeniji da bi mu omogućili da se uspuže do torbe i zakači za majčinu bradavicu. Mladunčad će obično ostati u torbi u narednih devet meseci (180-320 dana kod istočnog sivog kengura) pre nego što će početi da povremeno izlazi iz nje. Majka će ga hraniti dok ne napuni 18 meseci.

Ženka kengura je obično trudna u neprekidnosti, osim na dan kada rađa mlado. Ona ima sposobnost da zamrzne razvoj embriona dok prethodno mladunče ne bude dovoljno staro da napusti torbu. Ova pojava se naziva embrionalna dijapauza, i dešava se u okolnostima kada je predeo gde žive kenguri suv i kada su izvori hrane minimalni. Majka dodatno može da produkuje dve različite vrste mleka istovremeno za novorođenče i za ono starije, koje je još u torbi.

Zanimljivosti

Kada je u opasnosti, kengur udara svojim zadnjim nogama o zemlju.
Kengur ne može da skoči ako mu je rep položen na tlo.
Kenguri ližu prednje šape da bi se ohladili.
Po slobodnim procenama, u Australiji živi oko 50 miliona kengura.
Naučnici Prirodnjačkog muzeja u Pitsburgu su nedavno otkrili fosil najstarijeg pretka današnjih kengura. Živeo je pre 125 miliona godina, ali ne u Australiji, već u Kini.

Vrste

Rod Macropus uključuje sledeće živuće i izumrle vrste.

Rod Macropus:
- podrod Macropus
  - zapadni sivi kengur (Macropus fuliginosus)
  - istočni sivi kengur (Macropus giganteus)
  - Macropus ferragus †
  - Macropus mundjabus †
  - Macropus pan †
  - Macropus pearsoni†
- podrod Osphranter
  - crveni kengur (Macropus rufus)
  - antilopski kengur (Macropus antilopinus)
  - crni valaru (Macropus bernardus)
  - obični valaru (Macropus robustus)
  - Macropus titan † (ili Macropus giganteus titan †)
  - Macropus pearsoni †
  - Macropus pavana †
  - Macropus thor †
- podrod Notamacropus
  - brzi valabi (Macropus agilis)
  - crnoprugi valabi (Macropus dorsalis)
  - tamar valabi (Macropus eugenii)
  - Grejev valabi (Macropus greyi) †
  - crnonogi valabi (Macropus irma)
  - parma valabi (Macropus parma)
  - bičorepi valabi (Macropus parryi)
  - crvenovrati valbi (Macropus rufogriseus)
- podrod Incertae sedis
  - Macropus dryas †
  - Macropus gouldi †
  - Macropus narada †
  - Macropus rama †
  - Macropus woodsi †

Reference

^ „Kangaroo population estimates”. Government of Australia: Department of the Environment. Pristupljeno 27. 10. 2014.
^ Australia's Coat of Arms Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2011) URL accessed 6. 1. 2007.
^ „Commonwealth Coat of Arms”. Department of the Prime Minister and Cabinet. Australian Government. 22. 6. 2016. Pristupljeno 29. 4. 2020.
^ The Australian currency Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. maj 2012) URL accessed 6. 1. 2007.
^ „One Dollar”. Royal Australian Mint. Australian Government. 8. 1. 2016. Pristupljeno 29. 4. 2020.
^ „The Kangaroo Symbol”. Qantas. Arhivirano iz originala 14. 4. 2006. g.
^ Air Force. „RAAF Ensign and Roundel”.
^ „Kangaroo Industry Background Kangaroo Industries Association of Australia. July 2008”. Kangaroo-industry.asn.au. 31. 7. 1997. Arhivirano iz originala 5. 2. 2009. g. Pristupljeno 5. 4. 2009.
^ Dow, Steve (26. 9. 2007). „An industry that's under the gun”. The Sydney Morning Herald. Pristupljeno 2. 10. 2011.
^ „Etymology of mammal names in English”. IberiaNature. Arhivirano iz originala 21. 10. 2018. g. Pristupljeno 18. 6. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Stephens, S.E.; Cilento, Raphael (1976). Introduction to Cooktown and its Museum. National Trust of Queensland. ASIN B0000CPFEZ.
^ „Kangaroo - Captain Cook's Journal”. Project Gutenberg. Pristupljeno 31. 12. 2006.
^ „Bruce Moore, The Vocabulary of Australian English, Australian National Dictionary Centre, Australian National University” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 11. 4. 2013. g. Pristupljeno 8. 4. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Kengur”. Politikin Zabavnik (broj 2758 izd.).
^ „Gestation, Incubation, and Longevity of Selected Animals”. infoplease.com. Pristupljeno 31. 12. 2006.

Literatura

McCullough, Dale R.; McCullough, Yvette (2000). Kangaroos in Outback Australia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11916-0. }
Flannery, Timothy Fridtjof; Martin, Roger (1996). Tree Kangaroos: A Curious Natural History. Melbourne: Reed Books. ISBN 978-0-7301-0492-6.
Underhill, D. (1993). Australia's Dangerous Creatures. Sydney NSW: Reader's Digest. ISBN 978-0-86438-018-0.
Archer, Michael (1985). The Kangaroo. Sydney NSW: Kevin Weldon Press. ISBN 978-0-949708-22-9.

Spoljašnje veze

Bionet škola
Video of Kangaroo giving Birth
„The Kangaroo”. Архивирано из оригинала 25. 1. 2014. г. Приступљено 6. 11. 2013.

[1] „Kangaroo population estimates”. Government of Australia: Department of the Environment. Pristupljeno 27. 10. 2014.

[2] Australia's Coat of Arms Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2011) URL accessed 6. 1. 2007.

[3] „Commonwealth Coat of Arms”. Department of the Prime Minister and Cabinet. Australian Government. 22. 6. 2016. Pristupljeno 29. 4. 2020.

[4] The Australian currency Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. maj 2012) URL accessed 6. 1. 2007.

[5] „One Dollar”. Royal Australian Mint. Australian Government. 8. 1. 2016. Pristupljeno 29. 4. 2020.

[6] „The Kangaroo Symbol”. Qantas. Arhivirano iz originala 14. 4. 2006. g.

[7] Air Force. „RAAF Ensign and Roundel”.

[8] „Kangaroo Industry Background Kangaroo Industries Association of Australia. July 2008”. Kangaroo-industry.asn.au. 31. 7. 1997. Arhivirano iz originala 5. 2. 2009. g. Pristupljeno 5. 4. 2009.

[9] Dow, Steve (26. 9. 2007). „An industry that's under the gun”. The Sydney Morning Herald. Pristupljeno 2. 10. 2011.

[10] „Etymology of mammal names in English”. IberiaNature. Arhivirano iz originala 21. 10. 2018. g. Pristupljeno 18. 6. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[11] Stephens, S.E.; Cilento, Raphael (1976). Introduction to Cooktown and its Museum. National Trust of Queensland. ASIN B0000CPFEZ.

[12] „Kangaroo - Captain Cook's Journal”. Project Gutenberg. Pristupljeno 31. 12. 2006.

[13] „Bruce Moore, The Vocabulary of Australian English, Australian National Dictionary Centre, Australian National University” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 11. 4. 2013. g. Pristupljeno 8. 4. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[14] „Kengur”. Politikin Zabavnik (broj 2758 izd.).

[15] „Gestation, Incubation, and Longevity of Selected Animals”. infoplease.com. Pristupljeno 31. 12. 2006.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]