Kalemljenje voćaka

Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Kalemljenje (višeznačna odrednica).

Kalemljenje je jedan od načina vegetativnog razmnožavanja, pod kojim se podrazumeva mehaničko spajanje i fiziološko srastanje podloge i plemke, u cilju dobijanja nove voćke. Spada u grupu najrasprostranjenijih načina savremenog razmnožavanja voćaka. Zasniva se na mogućnosti srašćivanja delova dve biljke iste ili različite vrste. Takvom simbiozom, nastalom srastanjem ovih delova u jednu celinu, formira se nova biljka. Prva biljka, koja ima sopstveni koren, naziva se podloga a druga, koja se na nju kalemi, kalem-grančica ili plemka. Razmnožavanje voća kalemljenjem ima neuporedivo veći značaj nego svi ostali načini razmnožavanja. Intenzivna rasadnička proizvodnja se zasniva na proizvodnji podloga i proizvodnji kalem grančica (plemki). Podloge se mogu proizvesti vegetativno, iz reznica ili generativno, iz semena.

Kalemljenje različitih sorti plemke na jednu podlogu: na istu podlogu kalemljene su dve sorte sa različitom otpornošću na bolesti ili štetočine. Ako je jedna polovina pogođena napadom štetočina ili infekcijom, druga i dalje može da donese dobar rod

Njujorški umetnik Sem Van Aken je 2008. godine uzgojio „magično drvo” nakalemivši na istu podlogu više od 40 različitih vrsta koštuničavih voćki, kao što su kajsije, šljive, nektarine, trešnje, breskve i bademi

U praksi se obično na odabranu podlogu kalemi jedna sorta, mada se u hobi zasadima, kada se vrši prekalemljivanje, na istu podlogu može prekalemiti nekoliko sorti iste vrste ili nekoliko različitih vrsta voća. Kalemljenje je samo u širem smislu vegetativno razmnožavanje voćaka. To je pre svega postupak u proizvodnji sadnog materijala voćaka radi umnožavanja neke sorte određenih osobina.

Ljudi koji se bave kalemljenjem zovu se kalemari.

Istorija

Kalemljenje voćaka pominje se još u zapisima Starih Grka i Rimljana, pa se može pretpostaviti da je njegova istorija toliko stara koliko je staro i voćarstvo. Verovatno da je prvo kalemljenje nastalo spontano u prirodi, priljubljivanjem grana sa dva susedna stabla srodnih vrsta. Docnije je tu osobinu iskoristio čovek i pretvorio je u jedan od glavnih načina razmnožavanja voćaka.

Na Balkanu je kalemljenje bilo poznato od davnina. Klement je još krajem 9. veka učio makedonske Slovene kalemljenju voćaka. U Srbiji voćarstvo razvijalo na malim površinama individualnih gazdinstava i u voćnim rasadnicima koji su bili raspoređeni po srezovima i voćarskim rejonima. Kroz poljoprivredne škole, kurseve i stručnu literaturu stvarao se i voćarski kadar, voćari-kalemari, koji su kroz teoriju i praksu sticali znanja i učili kalemarski zanat.

Posle Drugog svetskog rata voćarstvo je u tadašnjoj Jugoslaviji dobilo još veći zamah. Podignute su velike plantaže na društvenom sektoru, a individualni proizvođači pristupili su podizanju intenzivnih voćnih zasada. Paralelno s tim razvijalo se i amatersko voćarstvo u vrtovima i na okućnicama, a sa razvojem voćarstva razvijala se i kalemarska tehnika. Usavršavane su metode rada i načini kalemljenja, a time i kalemarski zanat.

U srpskom narodu postoji verovanje da kalemljenje treba obaviti na Blagovesti (7. april), jer je to srećan dan za kalemljenje voća.

Značaj kalemljenja voća

Značaj kalemljenja u voćarstvu je višestruk i ogleda se u sledećem:

• Brza i masovna proizvodnja voćnih sadnica
• Proizvodnja sadnica za zasade sa različitim sistemima uzgoja
• Korišćenjem raznih podloga i sorti voćke se šire na raznim područjima gde ranije nisu uspevale pojedine vrste i sorte
• Kalemljenje omogućava da se verno prenose i čuvaju sortne osobine
• Voćke rano stupaju u plodonosenje, redovno i obilno rađaju
• Prekalemljivanje voćaka novom boljom sortom
• Divlje voćke po sumama i pašnjacima kalemljenjem donose kvalitetne plodove
• Uticaj na vreme cvetanja a time i otklanjanje opasnosti od poznih prolećnih mrazeva
• Dobijanje voćaka otpornih prema bolestima i štetočinama

Delovi kalema

Kalem se sastoji od podloge i plemke. U voćarstvu podloga je voćka koja ima koren, a plemka je deo koji potiče od plemenite sorte, koji se kalemi na podlogu i od kojeg treba da se obrazuje novo stablo. Mesto na kojem se spajaju podloga i plemka naziva se spojno mesto kalema. Podloga može da se dobije iz semena ili vegetativnim putem, najčešće ožiljavanjem različitih delova stabla, korenovim izdancima i slično. Podloga nastala iz semena naziva se sejanac ili divljačica, a ako je razmnožena vegetativno, naziva se mladica.

Kao plemka najčešće se koristi deo mladara ili letorasta (jednogodišnja grana koja se nalazi u periodu zimskog mirovanja) sorte koja treba da se kalemi na podlogu. Da bi kalemljenje bilo uspešno, plemka treba da sadrži bar jedan vegetativni ili mešoviti pupoljak. Po prijemu kalema, iz ovih pupoljaka plemke razvijaju se mladari, od kojih se formira stablo buduće voćke. Cvetni pupoljci koštičavih voćaka (breskve, kajsije, šljive, trešnje i višnje) ne mogu se koristiti za kalemljenje, pošto se iz ovih pupoljaka, čak i kada dođe do prijema kalema, ne razvija mladar, već samo cvet koji ubrzo otpada.

U voćarstvu se razlikuju dva osnovna tipa plemki — kalem-grančica i okce:

• Kalemgrančica je tip plemke koji se dobija od letorasta, na taj način što se grančica iseče na delove koji sadrže 1 − 3 pupoljka.
• Okce je tip plemke koji se dobija tako što se nožem sa mladara skida štitoliki odsečak koji se sastoji od kore i tankog sloja drveta, sa pupoljkom i skraćenom lisnom drškom u sredini. Zbog svog oblika, koji podseća na štit, ovakav tip plemke naziva se i štitić. Način kalemljenja u kojem se kao podloga koristi okce poznat je kao okuliranje, okulacija ili očenje.

Kompatibilnost podloge i plemke

Da bi se kalem primio podloga mora biti kompatibilna sa plemkom. Najbolje je kalemiti istu vrstu voća na istu divlju vrstu voća kao podlogu (jabuku na divlju jabuku, krušku na divlju krušku). Međutim, moguće je kalemljenje voća i na druge srodne vrste.

Plemka (vrsta koja se kalemi)	Odgovarajuća podloga (vrsta na koju se kalemi)	Neodgovarajuća podloga
šljiva	šljiva, sejanci trešnje, džanarika	kajsija
kajsija	sejanci trešnje, šljiva
kruška	kruška, jabuka, (divlja i pitoma), dunja, glog, džanarika
jabuka	jabuka (divlja i pitoma), kruška, dunja, glog
breskva	divlja breskva, šljiva, džanarika, badem
nektarina	divlja breskva, šljiva, džanarika, badem
dunja	divlja dunja	kruška
višnja	divlja trešnja, divlja višnja
trešnja	divlja trešnja, divlja višnja (samo pojedine sorte)	višnja (važi za većinu sorti trešnje)
mušmula	dunja, divlja kruška, glog, oskoruša, brekinja
džanarika	šljiva
badem	breskva, kajsija
orah	orah
lešnik	divlji lešnik
kivi	divlja vinova loza

Na jednom istom stablu, odnosno na istoj podlozi može se okalemiti i više vrsta voća. Na primer: višnja i trešnja na istu divlju trešnju, kajsija, šljiva i breskva na stablo iste divlje šljive, mušmula i kruška na dunju ili divlju krušku… Takođe je moguće okalemiti i više različitih sorti istog voća na istoj podlozi.

Nabavka i čuvanje kalem-grančica

Pre samog kalemljenja potrebno je pripremiti kalem-grančice. Obično se uzimaju sa zdravijih i rodnijih stabala. Najbolje je uzimati kaleme sa jugoistočne strane krošnje, a po mogućnosti s vrha stabla, a izbegavati kaleme s niskih grana, koje se nalaze do same zemlje. Najbolje je za kalemljenje koristiti sveže kaleme, odnosno one koje su odsečene istog ili prethodnog dana. Ukoliko ne iskoriste istog dana, kalem-grančice treba zabosti u krompir, jabuku ili grudvu vlažne gline, kako se ne bi osušile. Na taj način kalem-grančice se mogu sačuvati 5-10 dana.

Moguće je kalem-grančice prikupljati i u januaru ili februaru, pre kretanja vegetacije. Tada ih treba uvezati u snopove i uskladištiti na vlažnom i hladnom mestu — u podrumu, u pesku — zatrpane za jednu polovinu svoje dužine, u vlažnoj glini ili zamotane u vlažan novinski papir i plastičnu kesu u frižideru. Temperatura na kojoj se kalem-grančice čuvaju mora biti između 0 i 5 °C.

Kalus

Ako postoje odgovarajući uslovi za srastanje, na mestu spoja podloge i plemke počinje da se obrazuje kalus. Kalus predstavlja posebnu vrstu tkiva koje ima ulogu da zatvara rane. Prilikom kalemljenja kalus stvara funkcionalni most između podloge i plemke i omogućava da se između njih uspostavi normalan protok vode i hranljivih materija. Najveći značaj za obrazovanje kalusa ima sloj tvornih ćelija koji se nalazi između drveta i kore. Ovaj sloj se naziva kambijum. Da bi kalemljenje uspelo, od presudnog je značaja da se prilikom spajanja podloge i plemke njihovi kambijumi dovedu u direktan kontakt. Pošto kambijumi podloge i plemke imaju glavnu ulogu u stvaranju zajedničkog kalusa, vrlo je važno za prijem kalema da se pri njihovom spajanju poklope kambijumi oba dela.

Glavni članak: Kalus

Vreme kalemljenja

Kalemljenje se može vršiti u svim godišnjim dobima. Kalemljenje u zimskom periodu ili rano s proleća obavlja se u prostorijama u kojima se treba pravilno regulisati temperatura, vlažnost i prisustvo kiseonika. Prolećni meseci su najpogodniji za razne načine kalemljenja na zrelo, jer je tada najveća aktivnost kambijuma i kretanja sokova.

Kalemljenje se može obaviti i tokom zime, na podloge koje su izvađene iz zemlje. Tada se kalemljene biljke čuvaju do proleća u odgovarajućoj prostoriji, za koje vreme se na kalemu obrazuje kalus i primi kalem. Ovakvo kalemljenje naziva se „kalemljenje iz ruke” ili „sobno” kalemljenje.

Vremenski uslovi

Najveći procenat prijema kalemova je na temperaturi između 20 i 25 °C, relativnoj vlažnosti vazduha oko 80% i optimalno vlažnom zemljištu. Nije preporučljivo obavljati kalemljenje po kiši,,kada je biljka mokra, kao ni po jakom suncu, odnosno visokoj temperaturi, kada se preseci i spojna mesta brzo suše.

Najvažniji načini kalemljenja

Kalemljenje voćaka spada među najstarije veštine u voćarskoj praksi. Opisano je preko 200 (ref) tehnika kalemljenja, ali samo nekoliko njih ima širu primenu u voćarstvu. One se međusobno razlikuju po tome da li se kao kalem-grančica uzima samo jedan pupoljak ili cela grančica, odnosno deo kalem-grančice sa dva ili više pupoljaka.

Okuliranje

Okuliranje

Okuliranje je najznačajniji način kalemljenja, najrasprostranjeniji i sa najvećom primenom u praksi, a primenjuje se u proizvodnji sadnica. Ovaj način kalemljenja se sastoji u tome što se uzima samo jedan pupoljak sa drškom lista od plemke i umeće ispod razrezane kore na stablu podloge. Podloga na koju se vrši okuliranje treba biti jednogodišnja, ređe dvogodišnje, umjereno do srednje bujna i dobro razvijena, a najbolje debljine olovke. Ako je podloga jače razvijena okuliranje se vrši pri vrhu. Ako se svi uslovi ispoštuju, prijem kalemova može biti 95-99%.

Vreme okuliranja zavisi od toga da li se kalemi na spavajući ili na terajući pupoljak.

• Kalemljenje na spavajući pupoljak se vrši pri kraju vegetacije kada se kora već može odvajati, što je obično od kraja jula do septembra mjeseca. Ovako kalemljen pupoljak kreće sa razvojem u proleće sledeće godine.
• Kalemljenje na budni pupoljak se vrši krajem proleća i početkom leta, tokom maja i juna. Pupoljak okuliran u proleće po pravilu se razvija u mladar koji sazreva do jeseni iste godine.

Kada će i kojim redom pojedine vrste voćaka kalemiti okuliranjem zavisi od niza činilaca, te se kalemari uglavnom rukovode iskustvom stečenim u određenoj oblasti. Podloge kod kojih ranije prestaje rast okuliraju se ranije, kao i starije, bujne i one koje se kaleme u kruni. Najčešće se prvo kaleme voćke s koštičavim, a zatim s jabučastim plodovima. Okuliranje oraha vrši se najčešće krajem jula i početkom avgusta.(ref)

Postupak okuliranja

Na pripremljenoj podlozi (grani) izabere se mesto s glatkom korom, koje treba da bude okrenuto prema severu ili zapadu. Na tom mestu napravi se poprečni rez dužine 1 cm. Sa sredine reza napravi se uzdužni rez od 3 cm, tako da međusobno prave oblik slova „T”. Zatim se na mestu gde se spajaju, običnim kalemarskim nožem ili delom na specijalnom nožu, kora malo odvoji od drveta, pa se brzo postavi pupoljak sorte. Posle toga pupoljak se veže rafijom i time je okuliranje obavljeno. Tehnika okuliranja na terajući pupoljak je ista kao i na spavajući.

Prosto spajanje

Prosto spajanje

Kalemljenje „engleskim” spajanjem

Posle spajanja okuliranjem ovo je najbolji način kalemljenja, sa najboljim procentom prijemanja plemke. Najčešće se primjenjuje u rasadničkoj praksi. Da bi bilo uspešno potrebno je da podloga i plemka budu približno iste debljine. Izvodi se na proleće, na početku kretanja vegetacije. Kalem-grančice za ovo kalemljenje moraju biti u potpunom stanju mirovanja, pa ih treba pripremiti u januaru.

I podloga i kalem-grančice presecaju se kosim rezom. Rez mora biti što kosiji, da bi vezivne površine bile što veće i da bi se što lakše i bolje izvršilo vezivanje. Kalem-grančica odseca se sa suprotne strane dobro razvijenog pupoljka. Tako pripremljene površine se spajaju vodeći računa da spoj, posebno kambijum, bude što bolji i zatim premažu voskom i vezuju.

Kalemljenje „engleskim” spajanjem

Ovaj način je sličan prostom spajanju. Jedina je razlika što se pravi još jedan zasečak i podloge i plemke, uzdužno po dubini, paralelno sa srži, dužine 4-6 milimetara. Ova dva zareza se uvuku jedan u drugi i zatim se spoj veže i premaže kalem-voskom. Ovaj zarez pravi se kako bi došlo do što boljeg srastanja i prijema. Ovaj način kalemljenja se primenjuje najčešće u proizvodnji loznih kalemova, ali se uspešno može primenjivati i pri kalemljenju koštičavih i jabučastih voćnih vrsta. Kalemljenje „engleskim” spajanjem primenjuje se u fazi mirovanja biljaka. Ovaj način kalemljenja praktikuje se za gotovo sve vrste voćaka, a dao je zadovoljavajuće rezultate i u proizvodnji oraha.

Spajanje sa strane

Kalemljenje sa strane (levo) i na isečak (desno)

Kalemljenje spajanjem sa strane u suštini predstavlja modifikaciju prostog i „engleskog” spajanja u uslovima kada je podloga 2−3 puta deblja od kalem-grančice. Kod ove tehnike podloga se skraćuje oštrim voćarskim nožem ili makazama na visinu kalemljenja. Na skraćenoj podlozi pravi se kos presek. Na kalem-grančici se pravi kosi presek kao kod prostog ili engleskog spajanja. Prilikom spajanja kalemgrančice sa podlogom treba obezbediti što veću dodirnu površinu njihovih kambijuma. Kada se radi o debljim podlogama, poravnavanjem kore kalemgrančice sa korom podloge kambijumi se ne dovode u isti nivo, jer je kora podloge deblja za nekoliko milimetara. U takvim slučajevima kora kalem-grančice treba da se pomeri nešto unutra u odnosu na koru podloge. Poželjno je da se širina preseka na podlozi što bolje prilagodi veličini kalem-grančice, kako bi se pri spajanju komponenti kalema omogućilo poklapanje kambijuma na obe strane preseka. Posle spajanja podloge i plemke kalem se vezuje i svi rezovi premažu kalem voskom.

Kalemljenje na isečak

Kalemljenje na isečak je prilično rasprostranjeno i primenjuje se kada je podloga znatno deblja od plemke. Ovaj metod se naročito koristi u prekalemljivanju starih sorti. Kalemljenje na isečak izvodi od završetka vegetacije do kasno u proleće, bilo da su podloge u zemlji, ili su izvađene.

Podloga se skrati a presek dobro uglača oštrim nožem. Na tako spremljenoj podlozi se iseče kora uz nešto drveta u obliku trougla. Na plemki se takođe naprave odgovarajući preseci adekvatni onima na podlozi, vodeći se računa da što potpunije i bolje naleže u presecima podloge. Ako je podloga deblja stavlja se veći broj plemki. Pri ovome se vodi računa da se kambijum što više dodiruje kako bi srastao. Postoji specijalni nož za kalemljenje na isečak, ali se ono može obavljati i običnim kalemarskim nožem.

Kalemljenje u procep

Kalemljenje u procep je postupak koji se sve ređe primenjuje, zbog stvaranja velikog reza. Koristi se u cilju prekalemljavanja neadekvatnog sortimenta starih sorti, a posebno takozvanih divljaka. Izvodi se tako što se u podlozi, koja je po pravilu debela, napravi procep (najčešće sekirom) i u njega se umetne nekoliko kalem-grančica. Kalem-grančicama se radi odgovarajući rez u obliku klina, u cilju spajanja i srastanja kambijuma. Obično se na plemci ostavlja 2 do 3 pupoljka koji će se akvirirati. Kad se aktiviraju ostavlja se samo 1, a ostali se odstrane. Obavezno je premazivanje kalem-voskom i vezivanje, kako bi se što bolje stegao procep koji je napravljen. Podloga i plemka ovde mogu biti potpuno različitih debljina. Ovaj način se primenjuje u fazi mirovanja vegetacije.

Kalemljenje pod koru

Kalemljenje pod koru

Kalemljenje pod koru je slično kalemljenju sa strane, samo se na podlozi ne pravi zasek, već se kora uzdužno raseče i pod nju se ubacuje koso isečena kalem-grančica. Posle toga se spojeno mesto veže rafijom i premaže kalem-voskom. Ovaj načini kalemljenja se, uz prethodnu pripremu, primenjuje u prekalemljavanju starih sorti, ali se može koristiti i u proizvodnji sadnica. Kalemljenje pod koru obavlja se u fazi mirovanja vegetacije.

Kalemljenje „na most”

U voćarskoj praksi ponekad se nameće potreba da se kalemarskom tehnikom otkloni neko oštećenje. Stabla koja su oštećena sa svih strana mrazom, glodarima, ili mehanički uspešno se mogu spasiti tehnikom kalemljenja „na most”. Kalem-grančica se sa obe strane zakosi kao za kalemljenje spajanjem, a na podlozi, ispod i iznad oštećenja napravi se zarez kore u obliku slova „T” za uvlačenje kalem-grančice. Broj kalem-grančica je različit i zavisi od debljine oštećene voćke. Ovo kalemljenje se izvodi u fazi početka vegetacije. U slučaju da je koren isuviše oslabio zbog oštećenja ili nekog drugog razloga primenjuje se njegovo ojačavanje. Zasadi se nekoliko sejanica oko debla i ablaktiranjem — kalemljenje priljubljivanjem — ojača se koren i poveća bujnost nadzemnog dela.

Okuliranje na štit (dvogubo kalemljenje)

Dvogubo kalemljenje se primenjuje kod nepodudarni kombinacija — najčešće kod kruške. Najpre se u donjem delu, ispod kore podloge rasečene u obliku slova „T”, stavi mali štapić bez pupoljka, od posrednika, zatim preko njega pupoljak željene sorte, tako da donjim delom prikriva ranije stavljeni štitić posrednika. Kalem se veže i premaže kalemarskim voskom. Ovaj način kalemljenja izvodi se u jesen ili u rano proleće sa kretanjem vegetacije.

Mašinski isečena podloga i plemka

Mašinsko kalemljenje

Mašinsko za kalemljenje je veoma efikasno. Radi se uz pomoć specijalno napravljenih makaza koje imaju nekolika šablona koji prave isečak i kojima se pravi isečak i podloge i plemke. Podloga i plemka moraju biti približno iste debljine. Spoj nije potrebno vezati, ali vezivanje povećava procenat prijema kalema čak do 98%. Dovoljno je da se spojno mesto obavije lepljivom trakom. Obično se koristi kod proizvodnje loznih kalemova ali je vrlo uspešno i kod koštičavih i jabučastih voćnih vrsta. Primena kalem-voska nije obavezna. Ovaj način kalemljenja primenjuje se u fazi mirovanja vegetacije.

Prekalemljivanje voćaka

Prekalemljivanje voćaka se primenjuje u slučaju ako je izvršen pogrešan izbor sorti za određene agroekološke uslove, ako se želi uneti nova sorta oprašivač, ako su veći zahtevi tržišta za određenom sortom, kada treba da se obezbedi veća količina kalem-grančica, ako se divlje voćne vrste žele privesti kulturi itd. U praksi se najčešće prekalemljuju jabuka, kruška i šljiva, nešto ređe trešnja, višnja, breskva i dunja.

U pogledu starosti, voćke se mogu prekalemljivati do dvadesete godine starosti, mada je bolje ako su voćke mlađe jer se tada postiže veći uspeh. Prilikom prekalemljivanja mora se voditi računa da se sorte podudaraju u pogledu bujnosti, vremena cvetanja i završetka vegetacije. Prekalemljivanje treba izbegavati kod slabo bujnih, obolelih i povređenih stabala.

Pre prekalemljivanja voćke treba na vreme pripremiti. Kod starijih voćki treba skratiti grane koje će se prekalemiti i to obično krajem februara ili početkom marta, dok se kod mlađih stabala to mora uraditi prilikom prekalemljivanja. Prekalemljivanje se može uraditi direktno na deblu, prvim ramenim granama i na granama u kruni. Poželjno je da grane nisu deblje od 5 do 8 cm i da su donje duže a gornje kraće. Obavezno prilikom prekalemljivanja treba ostaviti grane „hraniteljice” i to 2—3 slabije razvijene grančice po grani koje su položenije i u donjem delu krune. Njihova je uloga da hrane stablo dok se ne razviju kalem-okca, da sprečavaju pojavu velikog broja vodopija i da štite deblo od sunčevih ožegotina. Prekalemljivanje voćaka se izvodi pre kretanja vegetacije, ili što je bolje, u vreme kretanja vegetacije (rano u proleće). Prekalemljivanje jabučastih voćnih vrsta i šljive vrši se u drugoj polovini marta. Pored toga, prekalemljivanje se može uraditi i u avgustu na spavajući pupoljak. Ovo kalemljenje se preporučuje na starijim voćkama i za sledeće voćne vrste: trešnju, višnju, breskvu i kajsiju. U ovom slučaju ostavi se na svakoj grani 2—3 pravilno raspoređena mladara i izvrši se kalemljenje pri njihovoj osnovi na spavajući pupoljak. Skraćivanje mladara vrši se u proleće iznad pupoljaka. Pri prekalemljivanju u proleće primenjuju se različiti načini kalemljenja: spajanjem, kalemljenje pod koru, na isečak, sa strane u procep i dr.

Higijena kalemljenja

Pre kalemljenja, tačnije neposredno pre pravljenja preseka neophodno je očistiti podlogu i plemku u predelu kalemljenja. Kalemljenje treba obaviti brzo, da se preseci ne bi sušili. Preseci se moraju praviti oštrim i čistim kalemarskim nožem, a spojna mesta se ne smeju dodirivati prstima.

Pribor i materijal za kalemljenje

Kalemarski nož

Za kalemljenje treba imati voćarske testerice, voćarske makaze, nož kresač i kalemarski nož. Sav alat treba da je oštar i čist. Za kalemljenje treba imati materijal za vezivanje i kalem vosak za kalemljenje u proleće. Za vezivanje se koriste specijalne gumice, plastične trake, rafija itd. Bitno je da je materijal koji se koristi dovoljno rastegljiv kako bi se izbeglo usecanje veziva u kalem.

Kalem vosak

Za mnoge metode kalemljenja neophodno je premazivanje spoja kalem-voskom, kako bi se spojno mesto kalema zaštitilo od vlage, vazduha, isušivanja, infekcije i drugih potencijalnih mogućnosti oštećenja. Može se koristiti hladni i topli kalem vosak.

Topli kalem vosak može da se pripremi na jedan od sledećih načina:

• Istopljena i proceđena smola od četinara meša se sa pčelinjim voskom i topljenim lojem. Zagrevanjem se sve to rastopi u jednom sudu. Kada se ohladi, ova smeša je tvrda i mora se pre upotrebe zagrejati.
• Jednake količine kolofonijuma, pčelinjeg voska i smole se rastope uz zagrevanje i uz mešanje se dodaje terpentin.

Hladni kalem vosak može da se pripremi na jedan od sledećih načina:

• Zagrevanjem se smešaju kolofonijum, pčelinji vosak i topljeni loj, a zatim se uz stalno mešanje dodaje špiritus.
• Uz zagrevanje se napravi smeša kolofonijuma i pčelinjeg voska, a kada počne da se hladi uz mešanje se dodaju špiritus i jestivo ulje.

Vidi još

• Orezivanje voća
• Ablaktacija
• Kalemljenje na seme

Literatura

• Medigović, Jovan (1976). Kalemljenje voćaka. Beograd: Nolit. Pristupljeno 23. 3. 2020. 
• Bulatović, Spasoje (1979). Savremeno voćarstvo (3. izd.). Beograd: Nolit. 
• Mratinić, Evica (2011). „Mečja leska : podloga za kalemljenje lešnika”. Dobro jutro. 355: 11. 

Spoljašnje veze

• „Drvo koje rađa četrdeset različitih vrsta plodova”. National Geographic Srbija. 27. 7. 2014. Pristupljeno 22. 3. 2020. 
• „Najjednostavnija tehnika – kalemljenje POD KORU”. Agromedia. Agromedia d.o.o. Pristupljeno 22. 3. 2020. 
• „Kalemljenje voća – osnove i postupak kalemljenja za početnike”. Seoski Poslovi. Pristupljeno 22. 3. 2020. 
• „Vreme je za kalemljenje voćnjaka”. Zvani;ni sajt. RTV. Pristupljeno 23. 3. 2020.