Irina Dukina

Irina Dukina (grčki: Εἰρήνη Δούκαινα; oko 1066. - 19. februar 1138), bila je vizantijska carica, supruga Aleksija I Komnina i majka cara Jovana II Komnina i Ane Komnine. Pripadala je dinastiji Duka. Za Aleksija se udala 1078. godine. Nakon muževljeve smrti, Irina je uzela učešća u zaveri svoje ćerke Ane protiv Jovana Komnina. Zavera je otkrivena te su Irina i Ana poslate u manastir Keharitomen gde su provele ostatak života. Na inicijativu Irine Dukine, Nićifor Vrijenije je otpočeo sa pisanjem Aleksijade, važnog izvora za vizantijsku istoriju krajem 11. i početkom 12. veka kao i za istoriju Prvog krstaškog rata.

Irina
Pečat Irene Dukine
Lični podaci
Puno ime	Irina Dukina Komnina
Datum rođenja	1066.
Mesto rođenja	Konstantinopolj, Vizantijsko carstvo
Datum smrti	19. februar 1138.(1138-02-19) (71/72 god.)
Mesto smrti	manastir Keharitomen, Vizantijsko carstvo
Grob	manastir Keharitomen
Porodica
Supružnik	Aleksije I Komnin
Potomstvo	devetoro dece (vidi dole) uključujući i Jovana II Komnina i Anu Komninu
Roditelji	Andronik Duka Marija Bugarska
Dinastija	Duke
Vizantijska carica
Period	1081-1118
Prethodnik	Marija Alanija
Naslednik	Irena Ugarska

Porodica, detinjstvo i mladost

Irina je rođena 1066. godine kao ćerka Andronika Duke, rođaka vizantijskog cara Mihaila VII, vizantijskog protospatra i protoproedra. Majka joj je bila Marija Bugarska, unuka poslednjeg bugarskog cara Jovana Vladislava. Andronik je bio nećak Konstantina X. Irina se udala za Aleksija 1078. godine, kada je imala 11 godina. Iz tog razloga je porodica Duka podržala Aleksijev dolazak na vlast 1081. godine tokom borbi između Nićifora III Votanijata i porodice Komnin. Aleksijeva majka, Ana Dalasina, ostala je doživotni neprijatelj porodice Duka te je tokom čitavog života nastojala da razdvoji Irinu i Aleksija i ubedi sina da sklopi brak sa Marijom Alanijom, bivšom suprugom Nićifora III. Dalasina je zabranila ceremoniju krunisanja, ali su Duke uspele da ubede carigradskog patrijarha, Kozmu I, da da krunu što je patrijarh i učinio nedelju dana kasnije. Dalasina je na kraju prihvatila krunisanje, ali je primorala Kozmu da odmah podnese ostavku. Na njegovo mesto došao je Evstratije Garida. Dalasina je nastavila da živi na carskom dvoru i da se meša u politiku svoga sina sve do smrti dvadeset godina kasnije. Marija Alanija je možda takođe živela u palati, a bilo je glasina da Aleksije ima aferu sa njom. Ana Komnina je to demantovala, iako u to vreme još nije bila ni rođena.

Aleksijeva vladavina

Aleksije Komnin

Irina je bila stidljiva i radije se nije pojavljivala u javnosti, iako je kao carica delovala snažno. Radije se bavila kućnim poslovima; uživala je čitajući hagiografsku literaturu i praveći dobrovoljne priloge za monahe i prosjake. Iako je Marija Alanija možda bila Aleksijeva ljubavnica, tokom druge polovine svoje vladavine (1081-1118), Aleksije je iskreno voleo Irinu (barem prema svedočenju njihove ćerke Ane Komnine). Irina je svoga muža često pratila u ratnim ekspedicijama, poput rata protiv Boemunda I Tarentskog, krstaškog kneza Antiohije 1107. godine i ekspediciji na Hersonesu Taurijskom 1112. godine. Tada je lečila svoga muža koji je bolovao od gihta. Aleksijevo insistiranje da ga Irina prati u ratnim kampanjama sugeriše da on u nju nije imao poverenje da je ostavi u Carigradu. Kada je ostajala u gradu, Irina je delovala kao regent, zajedno sa Nićiforom Vrijenijem, Aninim mužom, kao savetnikom.

Vladavina Jovana II

Irina je svome mužu često predlagala da Nićifora, Aninog muža, proglasi za naslednika, umesto sopstvenog sina Jovana. Prema Nikiti Honijatu, Irina je bila u potpunosti na strani svoje ćerke Ane. Aleksije je, međutim, želeo da formira sopstvenu dinastiju te je Irinine predloge ignorisao. Irina je lečila Aleksija na samrti 1118. godine. Nićifor i Ana i dalje su spletkarili. Aleksije je već obećao presto svome sinu. Kada je Jovan uzeo pečatni prsten, Irina ga je opružila za izdaju i krađu. Kada je Aleksije umro, Irina je bila u žalosti i nosila je crninu svoje ćerke Evdokije kojoj je takođe umro muž. Stala je na stranu Ane u zaveri koju je spremala protiv Jovana. Zavera je otkrivena, a Irina i Ana su prisiljene na izgnanstvo u manastir Keharitomen. Irina je ovaj manastir osnovala nekoliko godina ranije. Ana se tamo posvetila pisanju svoje Aleksijade, a Irina je živela u miru. Irina je inspirisala Nićifora Vrijenija da otpočne sa pisanjem Aleksijade. Nakon Vrijenijeve smrti, pisanje je nastavila njegova žena. Irina je bila pokrovitelj nekoliko značajnih vizantijskih pisaca poput Teofilakta Ohridskog i Mihaila Italika.

Porodica

Porodično stablo

8. Andronik Duka

4. Jovan Duka

2. Andronik Duka

5. Irina Pegonitisa

1. Irina Dukina

6. Jovan Vladislav

13. Aron Bugarski

3. Marija Bugarska

7. Marija

Potomstvo

Aleksije i Irina imali su devetoro dece:

• Ana Komnina (1083-1153)
• Marija Komnin
• Jovan II Komnin (1087-1143)
• Andronik Komnin
• Isak Komnin
• Evdokija Komnin
• Teodora Komnin; koja je bila baba prve dvojice epirskih despota: Mihaila I Komnina Duke i Teodora Komnina Duke, kao i Andronika Duke, oca dvojice vizantijskih careva: Aleksija III Anđela i Isaka II Anđela
• Manojlo Komnin
• Zoja Komnina

Izvori

• Oksfordska istorija Vizantije, Oxford University Press, 1991.
• Ana Komnina, Aleksijada, trans. E.R.A. Sewter. Penguin Books, 1969.
• Nikita Honijat, O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniates, trans. Harry J. Magoulias. Wayne State University Press, 1984.
• Georgina Buckler, Anna Comnena: A Study. Oxford University Press, 1929.
• Thalia Goumia-Peterson, "Gender and Power: Passages to the Maternal in Anna Komnene's Alexiad ", in Anna Komnene and Her Times, ed. Thalia Goumia-Peterson. Garland Publishing, 2000.
• Warren Treadgold, A History of the Byzantine State and Society. Stanford University Press, 1997.