Intertoto kup

UEFA Intertoto kup (engl. UEFA Intertoto Cup; skraćeno UI kup, engl. UI Cup), originalno nazvan Međunarodni fudbalski kup (engl. International Football Cup), je bio letnji fudbalski kup za evropske klubove koji nisu uspeli da se kvalifikuju za jedno od dva najjača UEFA klupska takmičenja, Ligu šampiona i UEFA kup. Intertoto kup je poslednji put odigran 2008. godine. Klubovi koji bi ranije direktno otišli u Intertoto kup, sada odlaze u kvalifikacionu fazu za UEFA Ligu Evrope.

Intertoto kup
Osnovano	1961. (Od 1995. pod kontrolom UEFA)
Ukinuto	2008.
Regija	Evropa (UEFA)
Br. timova	50
Najuspešniji klub	FK Štutgart (3 titule)

Takmičenje je osnovano 1961, ali je tek 1995. ušlo pod okrilje UEFA, kada je i izvršena promena formata, tako da pobednici prolaze dalje u UEFA kup. Prvo je dalje prolazilo dva kluba, nakon godinu dana je povećano na tri, a 2006. je povećano na 11 klubova.

Istorija

Inicijatori za formiranje Intertoto kupa su bili Švajcarac Ernst Tomen i austrijski fudbaler i trener Karl Rapan. Tomson koji je započeo fudbalsko klađenje u Švajcarskoj 1932, imao je veliki interes u odigravanju mečeva tokom letnje pauze. UEFA prvobitno nije bila naklonjena da podrži takmičenje, smatrajući njenu kladioničarsku pozadinu neukusnom; ipak su dozvolili kreiranje novog turnira, ali su se uzdržali od zvaničnog uključenja. Klubovi koji su se kvalifikovali na neko zvanično takmičenje, kao što su Kup evropskih šampiona i Kup pobednika kupova, nisu imali pravo da učestvuju u Intertoto kupu.

Prvi turnir je održan 1961. pod imenom Međunarodni fudbalski kup (engl. International Football Cup (IFC)). Prvobitno je kup imao grupnu fazu, koja je vodila u nokaut fazu, a završavao se finalnom utakmicom. Do 1967. postalo je previše teško da se organizuju utakmice, tako da su nokaut faza i finale izbačeni, ostavljajući turnir sa samo grupnom fazom i bez pobednika. Tako da su pobednici grupa dobijali nagradu od 10 do 15 hiljada CHF.

Do 1995. UEFA je preispitala svoju odluku, preuzela zvaničnu kontrolu nad takmičenjem i promenila format. Prvobitno su dva pobednik dobijala mesto u UEFA kupu. Uspeh jednog od prvih pobednika Intertoto kupa, Bordoa, koji je stigao čak do finala UEFA kupa u sezoni 1995/96., podstiču UEFA-u da doda treće mesto za UEFA kup 1996.

Mnogim klubovima se takmičenje nije sviđalo i smatrali su da im remeti pripreme za novu sezonu. Kao posledica toga, oni se nisu prijavljivali da učestvuju čak i ako su stekli pravo. Konkretno, nakon što je kup reorganizovan 1995, klubovi u Engleskoj bili su skeptični u vezi takmičenja; nakon što su im prvobitno bila ponuđena tri mesta u kupu, svi engleski premijerligaški klubovi su odbili da učestvuju. Nakon što je zaprećeno zabranom igranja svih engleskih klubova u UEFA takmičenjima, situacija je na kraju bila razrešena ulaskom tri engleska kluba sa oslabljenim timovima i niko od njih se nije kvalifikovao u UEFA kup.

U sledećim godinama, UEFA je dozvolila državama da se odreknu svojih mesta. Na primer, 1998. su se Škotska, San Marino i Moldavija odrekli svojih mesta, a Engleska, Portugal i Grčka su se odrekli jednog od svoja dva mesta, tako da je npr. Kristal Palas učestvovao iako je sezonu završio na poslednjem mestu u Premijer ligi.

U decembru 2007, nakon postavljanja Mišela Platinija kao novog predsednika UEFA, objavljeno je da će Intertoto kup biti ukinut od 2009. Ovo je bio deo niza promena koje su napravljene u sistemu UEFA kupa/Lige šampiona. Umesto da se timovi kvalifikuju u Intertoto kup, oni se sada kvalifikuju direktno u kvalifikacionu fazu za UEFA Ligu Evrope.

Pobednici

2006—2008

Prikazano je 11 klubova za svaku godinu koji su prošli treće kolo, čime su se kvalifikovali za UEFA kup. Ukupni pobednici (određeni prema učinku u UEFA kupu) su podebljani.

Godina	Ukupni pobednici	Ostali pobednici 3. kola
2008.	Braga	Aston Vila	Deportivo la Korunja	Stuttgart	Rozenborg	Napoli
		Ren	Vasluj	Elfsborg	Grashoper	Šturm Grac
2007.	Hamburger	Atletiko Madrid	Alborg	Sampdorija	Blekbern rovers	Lens
		Leirija	Rapid Beč	Hamarbi	Ocelul Galac	Tobol
2006.	Njukasl junajted	Oser	Grashoper	Odense	Olimpik Marsej	Herta Berlin
		Kajserispor	Etnikos Ahnas	Tvente	Rid	Maribor

1995—2005

Prikazan je ukupan rezultat iz dve utakmice. 2-3 tima koja su bili pobednici finala kvalifikovala su se za UEFA kup.

Godina	Pobednici	Finalisti	Rezultat
2005.	Hamburg	Valensija	1 : 0
	Lens	ČFR Kluž	4 : 2
	Olimpik Marsej	Deportivo la Korunja	5 : 3
2004.	Lil	Leirija	2 : 0 (nakon produžetaka)
	Šalke 04	Slovan Liberec	3 : 1
	Viljareal	Atletiko Madrid	2 : 2 (3 – 1 pen.)
2003.	Šalke 04	Pašing	2 : 0
	Viljareal	Herenven	2 : 1
	Peruđa	Volfsburg	3 : 0
2002.	Malaga	Viljareal	2 : 1
	Fulam	Bolonja	5 : 3
	Štutgart	Lil	2 : 1
2001.	Aston Vila	Bazel	5 : 2
	Pari Sen Žermen	Breša	1 : 1 (pravilo gola u gostima)
	Troa	Njukasl junajted	4 : 4 (pravilo gola u gostima)
2000.	Udineze	Sigma Olomouc	6 : 4
	Selta Vigo	Zenit Sankt Peterburg	4 : 3
	Štutgart	Oser	3 : 1
1999.	Monpelije	Hamburg	2 : 2 (3 : 0 pen.)
	Juventus	Ren	4 : 2
	Vest Hem junajted	Mec	3 : 2
1998.	Valensija	Austrija Salcburg	4 : 1
	Verder Bremen	Vojvodina	2 : 1
	Bolonja	Ruh Hožov	3 : 0
1997.	Bastija	Halmstad	2 : 1
	Olimpik Lion	Monpelije	4 : 2
	Oser	Duizburg	2 : 0
1996.	Karlsruer	Standard Lijež	3 : 2
	Gengam	Volgograd	2 : 2 (pravilo gola u gostima)
	Silkeborg	Segesta	2 : 2 (pravilo gola u gostima)
1995.	Strazbur	Tirol Inzbruk	7 : 2
	Bordo	Karlsruer	4 : 2

1967—1994

Tokom ovog perioda nije bilo pobednika takmičenja, pošto se igrala samo grupna faza. Prikazani su pobednici svih grupa, nezvanični pobednik za svaku godinu (određen prema učinku kad se spoje rezultati svih grupa) je podebljan.

Ne-regionalni sistem (1969, 1971—1994)

Godina	Grupa 1	Grupa 2	Grupa 3	Grupa 4	Grupa 5	Grupa 6	Grupa 7	Grupa 8	Grupa 9	Grupa 10	Grupa 11	Grupa 12
1994.	Halmstad	Jang bojs	AIK	Hamburg	Bekeščaba	Slovan Bratislava	Grashoper	Austrija Beč	–	–	–	–
1993.	Rapid Beč	Treleborjs	Norćeping	Malme	Slavija Prag	Cirih	Jang bojs	Dinamo Drezden	–	–	–	–
1992.	Kopenhagen	Šiofok	Bajer Jordingen	Karlsruer	Rapid Beč	Lingbi	Slovan Bratislava	Alborg	Slavija Prag	Lokomotiva Gornja Orjahovica	–	–
1991.	Ksamaks	Lozana	Austrija Salcburg	Dukla Banska Bistrica	B 1903	Grashoper	Bajer Jordingen	Dunajska Streda	Inzbruk	Erebro	–	–
1990.	Ksamaks	Tirol Inzbruk	Leh Poznanj	Slovan Bratislava	Malme	GAIS	Lucern	Frst Beč	Kemnicer	Bajer Jordingen	Odense	–
1989.	Lucern	B 1903	Tirol Inzbruk	Grashoper	Tatabanja	Nestved	Erebro	Sparta Prag	Banjik Ostrava	Ergrite	Kajzerslautern	–
1988.	Malme	Geteborg	Banjik Ostrava	Austrija	Jang bojs	Kajzerslautern	Ikast FS	Karl Cajs Jena	Grashoper	Karlsruer	Bajer Jordingen	–
1987.	Karl Cajs Jena	Pogonj Ščećin	Vizmut Aue	Tatabanja	Malme	AIK	Etar Veliko Tarnovo	Brondbi	–	–	–	–
1986.	Fortuna Diseldorf	Junion Berlin	Malme	Rot Vajs Erfurt	Sigma Olomouc	Ujpešt Doža	Brondbi	Lingbi	Leh Poznanj	Geteborg	Slavija Prag	Karl Cajs Jena
1985.	Verder Bremen	Rot Vajs Erfurt	Geteborg	AIK	Vizmut Aue	Sparta Prag	Gornji Zabže	Makabi Haifa	Banjik Ostrava	Ujpešt Doža	MTK Hungarija	–
1984.	Bohemijans Prag	Orhus GF	Fortuna Diseldorf	Standard Lijež	AIK	Malme	Videoton	Makabi Netanja	Cirih	Katovice	–	–
1983.	Tvente	Jang bojs	Pogonj Ščećin	Makabi Netanja	Sloboda Tuzla	Bohemijans Prag	Geteborg	Hamarbi	Videoton	Vitkovice	–	–
1982.	Standard Lijež	Viđev	Orhus GF	Lingbi	Admira Vaker Medling	Bohemijans Prag	Brage	Josterš	Geteborg	–	–	–
1981.	Viner Sport-Klub	Standard Lijež	Verder Bremen	Budućnost Podgorica	Orhus GF	RVD Molenbek	Geteborg	Štutgarter Kikers	Heb	–	–	–
1980.	Standard Lijež	Bohemijans Prag	Makabi Netanja	Sparta Prag	Njitra	Halmstad	Malme	Geteborg	Elfsborg	–	–	–
1979.	Verder Bremen	Grashoper	Ajntraht Braunšvajg	Bohemijans Prag	Spartak Trnava	Zbrojovka Trnava	Pirin Blagoevgrad	Banjik Ostrava	–	–	–	–
1978.	Duizburg	Slavija Prag	Herta Berlin	Ajntraht Braunšvajg	Malme	Lokomotiva Košice	Tatran Prešov	Makabi Netanja	Gracer AK	–	–	–
1977.	Halmstad	Duizburg	Internacional Bratislava	Slavija Sofija	Slavija Prag	Frem	Jednota Trenčin	Slovan Bratislava	Josterš	Pogonj Ščećin	–	–
1976.	Jang bojs	Herta Berlin	Junion Teplice	Banjik Ostrava	Zbrojovka Brno	Spartak Trnava	Internacional Bratislava	Josterš	Jurgorden	Vojvodina	Viđev	–
1975.	Tirol Inzbruk	VOEŠT Linc	Ajntraht Braunšvajg	Zaglebje Sosnovjec	Zbrojovka Brno	Ribnik	Otvidaberg	Kajzerslautern	Belenenseš	Čelik Zenica	–	–
1974.	Cirih	Hamburg	Malme	Standard Lijež	Slovan Bratislava	Spartak Trnava	Duizburg	Banjik Ostrava	Košice	KUF	–	–
1973.	Hanover	Slovan Bratislava	Herta Berlin	Cirih	Ribnik	Junion Teplice	Fajenord	Visla Krakov	Njitra	Josterš	–	–
1972.	Njitra	Norćeping	Sent Etjen	Slavija Prag	Slovan Bratislava	Ajntraht Braunšvajg	Hanover	VOEŠT Linc	–	–	–	–
1971.	Herta Berlin	Stalj Melec	Servet	Trinec	Otvidaberg	Ajntraht Braunšvajg	Austrija Salcburg	–	–	–	–	–
1969.	Malme	Šomberki Bitom	ŠpVgg Grojter Firt	Žilina	Norćeping	Jednota Trenčin	Frem	Visla Krakov	Odra Opole	–	–	–

Regionalni sistem (1967—1968, 1970)

Grupa	Grupa A1	Grupa A2	Grupa A3	Grupa A4	Grupa A5	Grupa A6	Grupa B1	Grupa B2	Grupa B3	Grupa B4	Grupa B5	Grupa B6	Grupa B7	Grupa B8
1970.	Slovan Bratislava	Hamburg	Junion Teplice	MVV	Košice	–	Ajntraht Braunšvajg	Slavija Prag	Olimpik Marsej	Josterš	Visla Krakov	Austrija Salcburg	Banik Ostrava	Polonija Bitom
1968.	Nirnberg	Ajaks	Sporting Lisabon	Fajenord Roterdam	Espanjol	ADO Den Hag	Karl Marks Štadt	Empor Rostok	Slovan Bratislava	Košice	Lokomotiva Košice	Odra Opole	Ajntraht Braunšvajg	Legija Varšava
1967.	Lugano	Fajenord	Lil	Lirs	–	–	Hanover 96	Zaglebje Sosnovjec	Polonija Bitom	Geteborg	Ruh Hožov	Košice	KB	Fortuna Diseldorf

1961—1967

Prikazan je ukupan rezultat iz dve utakmice, osim ako nije drugačije naznačeno

Sezona	Pobednik	Finalista	Rezultat
1966/67.	Ajntraht Frankfurt	Inter Bratislava	4 : 3
1965/66.	Lokomotiva Lajpcig	Norćeping	4 : 1
1964/65.	Polonija Bitom	Lajpcig	5 : 4
1963/64.	Inter Bratislava	Polonija Bitom	1 : 0*
1962/63.	Inter Bratislava	Padova	1 : 0*
1961/62.	Ajaks	Fajenord	4 : 2*
* - Jedan meč u finalu (iako je finale 1962/63. nezvanično (http://www.rsssf.com/tablesi/intertoto.html) odigrano u dve utakmice)

Vidi još

• UEFA Liga šampiona
• UEFA kup

Spoljašnje veze

• Intertot kup - na zvaničnom sajtu UEFA