Википедија

Ilija Okrugić Sremac

Ilija Okrugić Sremac (Sremski Karlovci, 30. april/12. maj 1827 — Petrovaradin, 18/30. maj 1897) bio je srpski katolički sveštenik[1] i književnik, poreklom iz Srema.[2]

Ilija Okrugić
Ilija Okrugić Sremac, župnik petrovaradinski (ROMS).
Datum rođenja(1827-05-12)12. maj 1827.
Mesto rođenjaSremski Karlovci, Austrijsko carstvo
Datum smrti30. maj 1897.(1897-05-30) (70 god.)
Mesto smrtiPetrovaradin, Austrougarska

Biografija

uredi
 
Ilustracija Ilije Okrugića Sremca sa svojeručnim potpisom iz Albuma zaslužnih Hrvata 19. stoljeća.

Rodio se u Sremskim Karlovcima 30. aprila/12. maja 1827. godine. Osnovnu školu i gimnaziju učio je u mestu svog rođenja. Školski drugovi u gimnaziji bili su mu Branko Radičević, Miloš Dimitrijević (docnije predsednik Matice srpske) i Julije Radišić. Bogosloviju je izučio u katoličkom seminaru u Đakovu i Zagrebu. Zaređen je za sveštenika u Đakovu 1850. godine. Bio je kapelan i župnik u različitim mestima đakovačke biskupije. Prvu službu služio je u Sremskim Karlovcima, gde je na duže vreme ostao kapelan. Godine 1859. postao je paroh (župnik) u Sarvašu kod Osijeka, a posle toga u Levanjskoj varoši kod Đakova. Godine 1867. došao je za paroha u Petrovaradinu, i na tom mestu ostao sve do svoje smrti. Dana 10/23. avgusta 1885. godine, Kraljevom poveljom, postavljen je za prvog opata Sv. Dimitrija Sremskog.

Okrugić je pisao stihove već u ranim godinama (1844), a napisao je na stotine prigodnica, drama, rasprava soneta, od čega je štampano malo toga. Štampao je knjige pesama: Srijemska vila (1863), Glasinke-srčanice (1874), Posestrinstvo (1888), Sveti Ivan Kapistran (1892), drame: Saćurica i šubara (1864),[3] Šokica (1884).[4] Pored toga štampao je stihove u Zori dalmatinskoj, Danici, Slavoncu,[5] Dragoljubu, Podunavci, Naše gore listu,[6] Glasonoši, Nevenu, Vijencu i dr.

Pisao je i za Kukuljevićev „Arkiv za povestnicu jugoslavensku“,[7] u kojem je objavio Povjesničke crtice iz Srijema i O srijemskim starinama.

Uopšte, Okrugić se interesovao za sve što ticalo njegovog kraja. Okrugić je stihotvorac starog kova, koji je rado pisao stihove, bez naročite unutrašnje potrebe. Postao je popularan s pučkom dramom Šokica, u kojoj je izneo misao o snošljivosti između katolika i pravoslavaca. Voleli su ga zbog tolerantnosti i Hrvati i Srbi. Odlikovao ga je crnogorski knez Nikola 1897. godine Danilovim ordenom IV reda.[8] Neštampana drama Grabancijaš đak pisana je za Srpsko narodno pozorište, a Varadinka Mara za pozorište u Beogradu.

Komponovao je nekoliko melodija za pesme, koje je sam spevao.[9] Bio je jedan od utemeljitelja „Kninskog starinarskog društva“, koje je osnovano 3. jula 1887. (po Dragutinu Franiću, putopisna knjiga S đacima... ,str. 296.) a kasnije, 1893. g. dobija novo ime, „Hrvatsko starinarsko društvo u Kninu“.[10]

Preminuo je 18/31. maja u Petrovaradinu, i sahranjen je kod crkve na Tekijama, na putu između između Petrovaradina i Sremskih Karlovaca. Matica srpske je objavila čitulju Okrugiću kao svom članu 1897. godine u listu "Branik".

Godine 1900. u novosadskom listu Pozorište, br. 13-20 izašlo je Okrugićevo posmrče, koje je pisac predao svom prijatelju Toni Hadžiću. U ovim spisima se Okrugić javlja kao iskreni srpski rodoljub, sveštenik prosvećenog uma i širokog srca. Ilija je bio više godina izuzetno aktivan član Književnog odeljenja Matice srpske u Novom Sadu.[11]

Društvo književnika Vojvodine je 2010. godine ustanovilo nagradu za najbolju knjigu na hrvatskom jeziku u pokrajini, koja nosi ime Ilije Okrugića Sremca.[12]

Dela

uredi
  • Sremska vila, Osek 1863.
  • Saćurica i šubara, Zagreb 1874.
  • Grabancijaši ili batine i ženidba, Novi Sad 1874.
  • Šokica, Zagreb 1884.
  • Unjkava komedija
  • Piščeva kubura
  • Ljuba-Dojčin Petra
  • Mara Varadinka
  • Srčanice[13]

Galerija

uredi
  •  
    Naslovna strana igrokaza Seljanka ili pastirski razgovor, koji je Okrugić napisao povodom imenovanja biskupa Štrosmajera za velikog župana Virovitičke županije 1861. godine.
  •  
    Naslovna strana Sriemske vile (1863)
  •  
    Naslovna strana epa Sveti Ivan Kapistran Pobjeditelj Turakah kod Biograda godine 1456 (1892)

Reference

uredi
  1. ^ Todor Stefanović Viloski: "Svetli i tamni dani", Beograd 1985, str. 57
  2. ^ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 488—489. 
  3. ^ „Davno je to, kako je pop-Ilija Okrugić napisao ‘Saćuricu i šubaru’, dramu iz seoskog života. Ta je drama bila dugo vreme jedina svoje vrste, jedina originalna, i zgodno prikazani tipovi i sretno iznesene prilike čine, da ta drama ima još i danas svoje pozitivno pravo na opstanak. ‘Saćurica i šubara’ ostaje mlada i zanimljivam, nama mila i razonodljiva, kao na primer Mađarima ‘Peleskei notarius’“. Iz: Milan Savić, „L. Mrgud. Pod novim slemenom“, Letopis Matice srpske, knj. 237, sv. 3 (1906), str. 113. COBISS.SR 154084615
  4. ^ „Ilija Okrugić, pisac ‘Saćurice i šubare’ i ‘Šokice’ hoće ponovo da štampa oba ta dobro poznata pozorišna djela i to ćirilicom“. Iz: „Књижевне и културне биљешке“, Босанска вила, X, бр. 19, 1895, стр. 303.
  5. ^ Ovde vredi istaći Okrugićevu pesmu „Sv. Velegradu“ u čast hiljadugodišnjice Svete Braće, u kojoj se, kao pandam Zmajevoj pesmi o Preradoviću, kaže da će Sloveni naći sveto telo Metodijevo istom onda „kad svi vjerom i slogom se spoje“. (Илија Мамузић, „Народни дух Краљевићева ‘Славонца’“, Српски књижевни гласник, књ. LXI, бр. 3, 1. октобар 1940, стр. 186.)
  6. ^ Ilija Okrugić, Sriemac želi izdati struk svojih pjesamah pod naslovom‘ Sriemska Vila’ i pozivlje slavno obćinstvo na predplatu. Iz: Naše gore list. Zabavno poučni časopis, III, 5. veljača 1863, br. 4, pp. 32.
  7. ^ Đuro Šurmin, Povjest književnosti hrvatske i srpske. S 21 ispravom i sa 70 portreta, Zagreb 1898, pp. 189. COBISS.SR 58561031
  8. ^ "Zora", Mostar 30. januar 1897.
  9. ^ Franjo Kuhač, „Glazba u djakovačkoj biskupiji“, u: Spomen-cvieće iz hrvatskih i slovenskih dubrava, Zagreb 1900, pp. 306
  10. ^ „Imenik članova Hrvatskoga starinarskoga družtva u Kninu godine 1901.“, u: Starohrvatska prosvjeta. Glasilo Hrvatskoga starinarskog družtva u Kninu, god. VI, sv. 1-2, 1901, pp. 109.
  11. ^ "Branik", Novi Sad 21. maj 1897.
  12. ^ Sajt RTV 8. februar 2011.
  13. ^ Reč je o zbirci 300 ljubavnih soneta većinom posvećenih Milki, kojoj pesnik peva kao ljubavnik, kao mladić, veselo, tužno i očajno. Zbirku ovih pesama pisac je štampao još 1874. godine ali ne pod svojim imenom (Милан Савић, „Илија Округић Сремац. Спомен-говор у свечаној седници Књижевног Одељења Матице српске на дан св. Саве 1900.“, Бранково коло, књ. VI, 27. јануар/8. фебруар 1900, бр. 4, стр. 122).

Literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Илија_Округић_Сремац&oldid=28624177”