Вировитичка жупанија
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Вировитичка жупанија (лат. Comitatus Verovitiensis; мађ. Verőce vármegye; нем. Komitat Virovititz) била је жупанија у Краљевини Хрватској и Славонији унутар Земаља Круне Светог Стефана у доба Аустроугарске монархије. Главни град жупаније првобитно је била Вировитица, а од краја 18. века Осијек.
| Вировитичка жупанија | |
|---|---|
 | |
| Држава | Краљевина Хрватска и Славонија |
| Админ. центар | Вировитица, касније Осијек |
| Површина | 4,867 км² km2 |
| Становништво | 1910. |
| — број ст. | 272 430 |
.svg)
Географија
уредиВировитичка жупанија граничила је с угарским жупанијама Шомођом, Барањском и Бачко-бодрошком жупанијом, те хрватско-славонским жупанијама Бјеловарско-крижевачком, Пожешком и Сремском. Жупанија се протезала уз јужну обалу реке Драве, све до њеног ушћа у Дунав. Покривала је површину од 4867 km².
Историја
уредиВировитичка жупанија се у историјским изворима помиње почевши од 13. века, као једна од жупанија у саставу Краљевине Угарске. Тешко је пострадала током 16. века у време турског освајања. Након ослобођења од турске власти крајем 17. века била је под коморском и војном управом, а поновно је успостављена 1745. године. Након Хрватско-угарске нагодбе из 1868. године, остала је у саставу Краљевине Хрватске и Славоније, а одлуком Хрватског сабора из 1918. године, којом су раскинуте све државно-правне везе с Аустријом и Угарском, постала је делом Краљевине СХС. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Осјечке области.[1]
Становништво
уредиПрема попису из 1910. године, жупанија је имала 272 430 становника, а говорили су следеће језике:
- Хрватски језик: 137 394
- Српски језик: 46 658
- Немачки језик: 40 766
- Мађарски језик: 37 656
- Словачки језик: 3 691
Административна подела
уредиПочетком 20. века, Вировитичка жупанија била је подељена на следеће котареве:
| Котареви | |
|---|---|
| Котар | Средиште |
| Доњи Михољац | Доњи Михољац |
| Ђаково | Ђаково |
| Осијек | Осијек |
| Нашице | Нашице |
| Слатина | Слатина |
| Вировитица | Вировитица |
| Жупанијски град | |
| Осијек | |
Референце
уреди- ^ Димић 2001, стр. 111-117.
Литература
уреди- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 55—61.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 163—175.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—216.
- Дабић, Војин С. (2010). „Мала Влашка у Славонији: Насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века” (PDF). Српске студије. 1: 11—38. Архивирано из оригинала 25. 05. 2019. г. Приступљено 07. 04. 2020.
- Дабић, Војин С. (2012). „Српска насеља у Славонији (16-18. век)”. Глас САНУ. 420: 173—196.
- Дабић, Војин С. (2020). Мала Влашка (Parva Walachia): Прилог историји српског народа у Славонији од XVI до XVIII века. Нови Сад: Матица српска.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690). Загреб.
- Ивић, Алекса (1926). „Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. столећа”. Српски етнографски зборник. 36: 1—228.
- Крестић, Василије (1991). Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914. Београд: Политика.
- Taube, Friedrich Wilhelm von (1777). Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien. 1. Leipzig.
- Taube, Friedrich Wilhelm von (1777). Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien. 2. Leipzig.
- Taube, Friedrich Wilhelm von (1778). Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien. 3. Leipzig.
- Таубе, Фридрих Вилхелм фон (1998). Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема. Нови Сад: Матица српска.
- Heka, Ladislav (2008). „Hrvatsko-ugarski odnosi od sredinjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanjе Slavonije”. Scrinia Slavonica. 8: 152—173.
- Heka, Ladislav (2013). „Hrvatsko-ugarski javnopravni prijepori”. Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu. 63 (5-6): 1257—1292.
- Horbec, Ivana (2010). „Slavonske županije između Banske Hrvatske i Mađarske: Uspostava civilne uprave i pitanje poreznog sustava u 18. stoljeću”. Arhivski vjesnik. 53: 177—196.