Ilijada

Ilijada je junački epski spev. Pretpostavlja se da je nastao u 8. veku pre nove ere u grčkim kolonijama u Maloj Aziji. Oblik u kome je Ilijada došla do nas dobila je u 6 veku pre. n. e. u Atini u vreme Pizistrata (vladao Atinom sa prekidima od 560. p. n. e. do 527. p. n. e.). Pizistrat je ustanovio Panatinski praznik o kome su se recitovale Homerove pesme. U tu svrhu u atičkoj redakciji pripremljena su državna izdanja tih pesama. Autorstvo se pripisivalo Homeru. Međutim, nema nijednog pouzdanog podatka o životu Homera zbog čega se u njegovu istoričnost sumnja. U vezi s tim nastalo je u nauci homersko pitanje.

Ilijada je podeljena u 24 knjige. Podelu su ustanovili ispitivači Ilijade u Aleksandriji.

Osnovni motiv Ilijade je srdžba najboljeg ahajskog junaka, Ahila.

Vreme radne speva je 12. vek p. n. e. u okolini Troje, pred sam Trojanski rat i ima 15.696 stiha, ispevanih pevnim heksametrom i povezanih glavnim junacima i događajima. U spevu su prisutni mitovi i stvarnost, heroizam i idila, tragika i komika, kao i avantura i filozofija.

Ahilej i Patrokle, slika sa atičke vaze nastale oko 500. p. n. e.

Istorijska pozadina epa

Verovatno je u osnovi ovog epa neki značajan istorijski događaj, budući da u usmenoj tradiciji starih Helena u vezi sa Trojanskim ratom postoji veliki broj pesama. U epu je prikazana kritsko-mikenska civilizacija.

Ep je nazvan Ilijada po Iliju, što je drugi naziv grada Troje.

Troja ili Ilij je grad iz perioda mikenske kulture u severozapadnoj Maloj Aziji u oblasti koju su Heleni nazivali Troada. Njeni ostaci su pronađeni sedamdesetih godina 19. veka prilikom arheoloških iskopavanja koje je preduzeo Hajnrih Šliman. On je ispod brežuljka Hisarlik pronašao tragove 9 naselja, jedno povrh drugog. Za drugo naselje odozdo smatrao je da je Troja. Šlimanu se priključio i njegov rad nastavio nemački arheolog Derpfeld koji je ustanovio da je Homerova Troja šesto naselje odozdo. To naselje se u svemu poklapalo sa Homerovim opisom Troje. Ostatke tog naselja Derpfeld je uporedio sa Šlimanovim arheološkim nalazima pri iskopavanju Mikene i Tirinta i tom prilikom utvrdio da se oni u potpunosti poklapaju i da je Troja bila grad iz perioda mikenske kulture.

Sadržaj Ilijade je preuzet iz priča o Trojanskom ratu. U starini se u istoričnost tog rata nije sumnjalo. Verovatno je bio u pitanju znatan događaj pošto je za njega vezan veliki broj mitova, koji su poslužili kao građa za veliki broj epova.

Postoji nekoliko prethomerskih cikličkih epopeja sa tematikom iz Trojanskog rata – Kiparska pesma, Etiopida, Ilijada mala, Razorenje Troje, Povratak. Ovi ciklički epovi nisu sačuvani. O njihovom sadržaju nalazimo obaveštenja u proznim izvodima Gramatičke hrestomatije nekog Prokla, zatim u tzv. Ilijskim pločama...

Helena, Evelyn de Morgan, 1898

Hektora nose nazad u Troju, rimski mermerni reljef sa sarkofaga izrađen u periodu oko 180. i 200. godine naše ere.

Struktura i kompozicija

Prema tradiciji Trojanski rat je trajao deset godina. Pesnik Ilijade prikazuje samo kraći vremenski odsek iz tog rata – događaje iz desete godine rata, koji obuhvataju period od 51 dana.

Osnovni motiv epa je srdžba tesalskog kralja Ahileja, najvećeg grčkog junaka pod Trojom (polubog, majka mu je Tetida, morska boginja, otac smrtnik Pelej). Vrhovni zapovednik Agamemnon oteo mu je lepu robinjicu Briseidu. Rasrđen takvim postupkom, Ahilej se povlači iz boja. Grci dolaze u tešku situaciju, jer ih Trojanci potiskuju i gotovo im osvajaju tabor. Ahilej se vraća u borbu tek pošto je glavni trojanski junak Hektor ubio Patrokla, Ahilejevog najboljeg prijatelja. U dvoboju Ahilej ubija Hektora. Spev se završava njegovim pogrebom.

Taj motiv, zajedno sa motivom Zevsove odluke da Ahajci pretrpe niz poraza i tako osveti povređena Ahileja, (pošto Tetida izmoli Zevsa da osveti njenog sina) daje jedinstvo ovom epu i unutrašnju povezanost radnje.

Sadržaj epa se može podeliti na 4 dela. U prvom delu Ahilej se povlači iz borbe posle sukoba sa Agamemnonom koji mu otima robinjicu. Do sukoba je došlo na skupštini koju je Ahilej sazvao jer ahajsku vojsku mori kuga. Razlog tome je Apolonova osveta. Naime, Apolonov sveštenik Hris je grubo odbijen kada je došao da traži svoju ćerku a koja je pripala kao ratni plen Agamemnonu. U drugom delu opisane su 3 borbe između Trojanaca i Ahajaca. Trojanci dolaze do tabora Ahajaca i pale njihove brodove. U dvoboju sa Hektorom gine Patroklo, Ahilejev najbolji prijatelj. Ahilej se vraća u borbu da osveti Patrokla.

U trećem delu je prikazana osveta Ahilejeva i pogibija Hektorova. Ahilej skrnavi mrtvo telo trojanskog junaka. U četvrtom delu Ahilej predaje Hektorovo telo njegovom ocu Prijamu.

Pripovedanje počinje in medias res. Pesnik nas odmah uvodi u središte zbivanja obaveštavajući nas o predmetu pevanja. Aristotel takav način ističe kao odličan u svojoj Poetici.

Kao ustaljeni deo epa javlja se na početku invokacija, molba upućena boginji pevanja da pomogne pesniku. U ovom slučaju invokacija ima imperativni karakter – srdžbu mi pevaj Ahileja Peleju sina...

Na samom početku je prikazano kako je došlo do sukoba i šta je izazvalo Ahilejevu srdžbu.

Dalji razvoj radnje pesnik usporava sredstvima retardacije - digresijama, poređenjima, ponavljanjima.

Sadržaj

Knjiga I

Pesnik na početku zaziva Muzu da mu peva o srdžbi Ahilejevoj i o porazima koji su zbog nje stigli Ahajce pod Trojom. Zatim prelazi na pripovedanje događaja zalazeći odmah in medias res: u ahajski tabor dolazi Apolonov sveštenik Hris da otkupi kćerku koju su Ahajci bili zarobili i dali je kao počasni dar svome vođi kralju Agamemnonu. Agamemnon ga osorno primi i ljutito odbije njegovu molbu. Povređeni Hris zamoli Apolona da kazni Ahajce. Apolon za kaznu pošalje kugu na ahajsku vojsku, te nastane grozan pomor i ljudi i životinja. Da bi umirio boga, Ahilej sazove skupštinu Ahajaca u kojoj vrač Kalhant na podsticaj Ahilejev izjavi da se Apolon razljutio na Ahajce zato što su uvredili Hrisa. Ahilej tada pozove Agamemnona da vrati Hrisu kćerku, a Agamemnon nakon vrlo oštre svađe s Ahilejem izjavi da je spreman to učiniti, ali da će u zamenu uzeti najmiliju Ahilejevu robinju Briseidu, koju je Ahilej bio dobio od Ahajaca kao nagradu za svoje junaštvo. Premda se tome žestoko usprotivio stari i mudri junak Nestor, kralj Pilosa, Agamemnon ipak izvrši svoju pretnju i naredi da se iz šatora Ahilejeva odvede lepa Briseida. Ahilej raspaljen tom nepravdom odluči da više neće pomagati u ratu ni Agamemnonu ni njegovoj vojsci. Tu mu odluku odobri i majka, morska boginja Tetida, kojoj se junak potužio na uvredu, i ujedno mu obećava da će ga osvetiti. Tetida odlazi na Olimp Zevsu i potuži mu se zbog uvrede nanesene njenom sinu, a Zevs joj obeća da će Ahajci dotle biti nesretni u boju dok se ne pomire s Ahilejem i dok mu ne daju puno zadovoljenje za uvredu. Međutim, to nije po volji boginji Heri, ženi Zevsovoj, koja voli i štiti Ahajce, i ona se zbog toga stane žestoko prepirati sa Zevsom; to uzbuni i ražalosti sve ostale bogove, ali ih napokon razveseli Hefest.

Knjiga II

Da bi Zevs održao obećanje koje je dao Tetidi i osvetio nepravdu nanesenu Ahileju, šalje Agamemnonu San. On u Nestorovom liku pristupa Agamemnonovu ležaju i nagovara ga da što pre zametne boj jer će osvojiti Troju. U zoru saziva Agamemnon starešine u skupštinu. Tu im otkriva svoj san i govori o potrebi da se što pre spremi vojska za napad. No pre toga hoće da iskuša raspoloženje naroda. Zato im neće reći šta je upravo sanjao, nego će im reći da je najbolje za Ahajce da se vrate kući jer neće nikada zauzeti Troju. Mislio je da će Ahajci smatrati sramotom povlačiti se od Troje, a da je nisu zauzeli. To će ih, mislio je Agamemnon, još jače podstaći na borbu. Starešine se slažu s Agamemnonovim predlogom. Nakon toga sazivaju narod u skupštinu, gde Agamemnon spominje teškoće i podseća ih na decu i žene koje ih kod kuće čekaju. Na kraju im predlaže da pođu kući jer im nije suđeno da zauzmu Troju. Protiv njegovog očekivanja, narod počne klicati od veselja, te svi pojure ka lađama da se spreme za dugo željeni povratak u domovinu. Po nagovoru Atene Odisej, pun ogorčenja i boli, zaustavlja svojom rečitošću narod koji se vraća u skupštinu. Narod se umiruje, svi su zauzeli svoja mesta, samo se još buni Tersit koji oštrim rečima napada Agamemnona. Kad je Odisej surovo ućutkao Tersita, nastane u skupštini grobna tišina. Odisej podstiče narod na hrabrost govoreći da će im ipak uspeti osvojiti Troju. Nakon njega govori Nestor, koji nagovara narod da se strpi i ustraje u borbi, a Agamemnona podstiče da sprema narod za borbu. Agamemnon naređuje da svi dobro pripreme oružje i konje, a preti kukavicama i onima koji budu izbegavali borbu. Nakon oštrih njegovih reči Ahajci se razilaze ka lađama i počnu spremati ručak. Agamemnon zakolje bika u čast Zevsa i moli da im dade razoriti Troju. Starešine se kod Agamemnona časte mesom i vinom. Tada ustaje Nestor i poziva sve da se prihvate ratnoga posla. Vođe se razilaze i uređuju vojsku. Pesnik se sprema na brojanje heroja i naroda Helade i Azije koji učestvuju u trojanskom ratu. On smatra to vrlo teškim poslom i zato u opširnom obliku zaziva zanosno u pomoć sve Muze. Sledi popis u kojem se broje lađe, plemena i vođe koji su s Agamemnonom došli pod Troju. Iz tog nabrajanja vidi se da je bilo 1.186 lađa na kojima su se Ahajci dovezli pod Troju. U isto vreme spremaju se u boj i Trojanci te se broje i njihove vođe i čete.

Knjiga III

Kad su se obe vojske sa svojim vođama poređale, primaknu se jedna drugoj. Tada Paris (Aleksandar) izazove na borbu najbolje ahajske junake. Menelaj ga ugleda i sav srećan prihvati borbu. Čim Paris ugleda Menelaja, pobegne među Trojance. Brat Hektor ga zato oštro izgrdi. Paris tada zamoli Hektora neka predloži Ahajcima da se pomire s Trojancima, a on će izići na dvoboj s Menelajem, pa koji od njih pobedi, njemu neka pripadne Helena. Hektor iznosi taj predlog, koji obe vojske radosno prihvate. No Menelaj zatraži da dođe sam Prijam koji će se zakleti čvrstom verom da će se ugovor tačno izvršiti. Hektor pošalje u Troju dva glasnika da pozovu Prijama i dovedu životinje koje će zaklati kao žrtvu u čast bogovima — svedocima zadate vere. U međuvremenu stigne Heleni Irida i pozove je da dođe pogledati dvoboj između njenog sadašnjeg i pređašnjega muža. Ona, obuzeta željom za ranijim mužem, domovinom i majkom, ode do Skejskih vrata i popne se na kulu, gde se već nalazio starac Prijam s drugim trojanskim starešinama. Kad oni ugledaju Helenu, pozove je Prijam da im pokaže pojedine ahajske junake i kaže njihova imena. Dok ona broji i pokazuje ahajske junake, dođu glasnici Prijamu te on ode kolima na bojno polje. Tu im izađe u susret Agamemnon. Tada zakolju žrtvu i izvrše svečanu zakletvu prema kojoj treba da Helena pripadne pobedniku pa da se završi rat. Paris i Menelaj započnu borbu. Menelaj bi bio ubio Parisa da ga ne spasi Afrodita. Ona ga obavije maglom i prenese u njegovu kuću. Agamemnon tada objavi pobedu Menelajevu i zatraži da se sve izvrši onako kako je zakletvom utvrđeno. Grobna tišina koja zavlada među Trojancima rečiti je dokaz da je Agamemnon pravo rekao.

Knjiga IV

Bogovi na Herin podsticaj odlučuju da Troja mora pasti. Boginja Atena sišavši s Olimpa na zemlju u liku Laodoka, sina Trojanca Antenora, nagovori Likijca Pandara, glasovitog strelca, koji služi u trojanskoj vojsci, neka ustreli Menelaja pa će se tako još više proslaviti. Pandar, poslušavši boginju, odapne, kršeći ugovor, strelu na Menelaja, ali ga ne rani smrtno, pa mu lekar Mahaon brzo zavije ranu. Kako je time ugovor ipak prekršen, počnu se obe vojske spremati da udare jedna na drugu. Pre bitke obiđe Agamemnon ahajske čete te neke junake, kao Idomeneja, Ajanta i Nestora, koji su već stajali u prvim redovima spremni za borbu, hvali, a druge, kao Menesteja, Odiseja i Diomeda, zbog njihove sporosti i mlitavosti prekoreva. Nakon toga obnovi se boj, u kojem padne velik broj junaka i s jedne i s druge strane. Trojance podstiču na junaštvo od bogova Ares i Apolon, a Ahajce uz ostala božanstva naročito bodri Atena.

Knjiga V

Boj se nastavlja svom žestinom; na ahajskoj se strani najviše ističe junak Diomed, Tidejev sin, kojega u borbi rani Pandar, ali zamalo pade i sam od Diomedove ruke. Diomed teško rani nakon toga Eneju, sina Afroditina, koji je pokušao zaštititi telo svoga prijatelja Pandara, a bio bi ga i ubio da nije sama Afrodita pritekla u pomoć svome sinu. Ali Diomed navali i na nju dok je bila zabavljena oko sina, i rani je, pa boginja odleti nakon toga na Olimp, a ranjenoga Eneju izvuče iz bitke Apolon i odnevši ga u Troju pozove boga Aresa da se umeša u boj: Ares posluša i pohita u pomoć Trojancima, a za kratko vreme vrati se u boj i Eneja, potpuno čio i zdrav. Ahajci se junački bore, a najviše Diomed. Međutim, i njega Hektor uskoro toliko potisne natrag da su boginje Hera i Atena prisiljene da se zauzmu za Ahajce. Dovezavši se u Trojansku ravnicu, Hera stane hrabriti Ahajce, a Atena pođe upravljati Diomedovim bojnim kolima. Nagovoren od boginje, Diomed rani kopljem Aresa, koji je u toj bici pomagao Trojancima. Ranjen Ares odmah se vrati na Olimp, gde ga Zevs izleči; malo zatim dolaze natrag i boginje Hera i Atena.

Knjiga VI

U žestokoj borbi ubiju Ahajci mnogo trojanskih junaka. Oni bi bili Trojance potisnuli u grad da nije vrač Helen, Prijamov sin, rekao Hektoru i Eneji neka zadrže i ohrabre narod, a zatim neka Hektor pođe u Troju i kaže majci Hekabi da pođe s trojanskim ženama u hram boginje Atene i ponese joj na dar najlepši plašt. Tom prilikom neka se sve žene pomole boginji i obećaju joj svečane žrtve ne bi li se smilovala i zaštitila Trojance od velikog pokolja. Hektor posluša brata Helena, ohrabri Trojance i pođe u grad. U međuvremenu izađu među obe vojske s trojanske strane Glauk, a s ahajske Diomed da se ogledaju u dvoboju. Pre borbe prepoznaju se njih dvojica kao unuci dvojice nekadašnjih junaka koji su bili dobri prijatelji. Zato oni neće da se međusobno bore, nego se dogovore kako će izbegavati međusobnu borbu, i u znak prijateljstva zamene oružje. Diomed je kod zamene prošao bolje jer je za svoje medeno dobio zlatno oružje Glaukovo. Eto i Hektora kod majke s Helenovom porukom. Žene pođu u hram, a Hektor potraži Parisa. Kad ga nađe, stane ga grditi i terati u boj. Dok se Paris oruža, pođe Hektor svome domu da vidi milu ženu i nejaka sinčića jer je slutio da ih više neće videti. No žene ni sina ne nađe kod kuće, ali sazna da je ona sa sinom pošla na kulu kod Skejskih vrata. Hektor se žuri i upravo kad hoće da izađe kroz Skejska vrata na bojno polje, dođe mu u susret žena s dvorkinjom, koja nosi njegova sina. Kad se Hektor oprostio sa ženom i detetom, dolazi i Paris, te oni polaze u boj sa željom da odbiju od Troje Ahajce i spase grad.

Knjiga VII

Hektor i Paris vrativši se na bojište stanu ljuto goniti Ahajce. Tada Helen savetuje brata Hektora da izazove najbolje ahajske junake na mejdan. Hektor to učini, ali se ahajski junaci dugo premišljaju; napokon se ipak kao prvi digne Menelaj i izjavi da je spreman da izađe Hektoru na mejdan, ali mu to zabrani Agamemnon bojeći se da mu brat ne bi poginuo. Onda se digne najednom devet junaka, a žreb odluči da se od njih ima Ajant, sin Telamonov, ogledati s Hektorom. Ajant izađe i sastane se s protivnikom; razvije se oštra i duga borba, koja potraje sve do noći, ali konačno dvoboj završi neodlučno. Tada se protivnici rastanu kao pravi junaci obdarivši obilato jedan drugoga. Drugi dan dolazi do kratkog primirja, i obe vojske pale svoje mrtve, a Ahajci, osim toga, opašu svoje lađe opkopom i zidom. Tada se spusti i noć toga drugog dana; umorne se vojske stanu gostiti, a Zevs počne strahovitim gromovima cepati nebo.

Knjiga VIII

Ilijada, VIII, 245-253, u rukopisu s kraja 5. ili početka 6. veka n. e., Bibliotheca Ambrosiana, Milano

Zevs sazove bogove u skupštinu i zabrani im svako učestvovanje u borbi; zatim se na svojim kolima odveze na brdo Idu i odande ujutro motri bitku dosudivši Ahajcima poraz. Hera uzalud nastoji privoleti Posejdona da uprkos zabrani Zevsovoj pomogne Ahajcima, koje su Trojanci već potisnuli sve do njihovih utvrda. Uskoro ipak uspe Agamemnonu ohrabriti Ahajce, i oni odbiju od sebe Trojance, od kojih mnoge poubija svojim strelama junak Teukar. Ali premoć Ahajaca potraje samo kratko vreme jer ih Trojanci stanu ponovo potiskivati. Tada se boginje Hera i Atena spreme da pođu u pomoć Ahajcima, ali ih Zevs opazi i po Iridi im odmah poruči da to nikako ne čine. Kratko vreme nakon toga vrati se na Olimp sam Zevs i oštro ukori te dve boginje, a Ahajcima zapreti još većim porazima za sutradan. Pred noć se borba završi, i Hektor naredi Trojancima da prenoće na bojnom polju i da pale vatre, što oni i učine.

Knjiga IX

Agamemnon potajno sazove u veće ahajske vođe te im otkrije svoju nameru da se okane daljeg ratovanja i otplove natrag kući, ali ga od te sramotne odluke odvraćaju junaci Diomed i Nestor. Nakon toga vođe se ponovo skupljaju u Agamemnonov šator na večeru te nastave većanje. Po Nestorovom savetu, odlučuje Agamemnon da pošalje Ahileju poslanike ne bi li se okanio srdžbe i pritekao u pomoć Ahajcima. Od Nestora izabrani poslanici Fenik, Odisej i Telamonov sin Ajant odlaze Ahileju pa ga mole i nagovaraju obećavajući mu da će mu Agamemnon dati i Briseidu i druge sjajne darove ako se prestane ljutiti. Ahilej primi poslanike vrlo ljubazno, ali odlučno odbije njihovu molbu i otkloni Agamemnonove darove, čak zapreti da će sutradan otploviti svojoj kući u Ftiju. Tada se Odisej i Ajant vrate u ahajski tabor, a Fenik, nekadašnji vaspitač Ahilejev, ostaje kod njega. Kad je Odisej, vrativši se neobavljena posla, izvestio Ahajce o poruci Ahilejevoj, svi se strašno prepadnu, ali ih Diomed hrabri i podstiče da budu čvrsti i da nastave borbu.

Knjiga X

Agamemnon ne može od brige spavati pa zajedno s bratom Menelajem počne buditi ahajske vođe i obiđe s njima straže. Onda oni odlučuju da pošalju nekoga kao uhodu u trojanski tabor. Za taj se opasan poduhvat ponude dobrovoljno junaci Diomed i Odisej. U isto vreme izlazi iz trojanskog tabora neki Trojanac Dolon, naveden Hektorovim obećanjima, da uhodi ahajsku vojsku. Uhode ahajske sastaju se na putu s uhodom trojanskim; ovaj videći smrtnu opasnost stane da beži, ali ga ona dvojica uhvate. Tada im Dolon, od straha da ga ne bi ubili, prikaže tačan razmeštaj trojanskih četa i oda im mesto na kojem se utaborio trački kralj Rezos, poznat zbog svojih prekrasnih konja. Kad je sve to izneo, ubije kukavnog izdajnika Diomed. Zatim nastave njih dvojica put u trojanski tabor i, naišavši najpre na Tračane, ubiju kralja Rezosa i dvanaest vojnika, a nakon toga, opomenuti od Atene da se duže ne zadržavaju u neprijateljskom taboru, odvedu znamenite Rezosove konje u ahajski tabor.

Knjiga XI

Naoružavši se sjajnim oružjem, Agamemnon izvede rano ujutro vojsku u boj, a isto tako izađe u boj Hektor i ostali trojanski vođe. Agamemnon se bori neobičnom hrabrošću i poubija mnoštvo trojanskih junaka dok napokon i sam ranjen neprijateljskim kopljem ne ostavi bojište. Tada se Hektor, koji je pred naletom Agamemnonovog besa uzmakao sve do gradskih bedema, vrati u borbu i ponovo ohrabri Trojance. Odisej, Ajant i Diomed hrabro se bore i junački odbijaju pritisak Trojanaca, ali uskoro Odisej i Diomed budu ranjeni te se moraju povući ka lađama; Odiseja tom prilikom jedva izbave Menelaj i Ajant da ga ne uhvate Trojanci. Paris, koji je već ranio Diomeda, rani Mahaona i Euripila. Nestor u svojim kolima odvozi Mahaona s bojišta; kad su prolazili pored Ahilejeve lađe, ugleda ih junak, ali ne znajući ko se to s Nestorom provezao pošalje druga Patrokla ka Nestoru da vidi. Nestor zamoli Patrokla neka nagovori Ahileja da pomogne Ahajcima ili barem neka sam navuče Ahilejevo oružje te tako zaplaši neprijatelje. Na povratku ka Ahileju sretne Patroklo ranjenoga Euripila pa ga odvede u njegov šator i tu ga pokuša izlečiti.

Knjiga XII

Trojanci se približe zidu koji su Ahajci podigli za odbranu svojih lada i pokušaju na kolima preći opkop, koji se nalazio ispred zida, da tako dopru do samih lada i zapale ih. Videći težinu toga poduhvata, Trojanac Polidamant savetuje svojim drugovima da siđu s kola i da tako pokušaju provaliti. Trojanci poslušaju Polidamanta, siđu s kola te navale podelivši se na pet grupa. Tako se ponovo razvije žestoka borba. Tada se pokaže Trojancima nepovoljan znak: orao leti sa zmijom koja ga ugrize pa je on ispusti i zmija padne upravo pred Trojance. Taj znak protumači Polidamant kao nesreću za Trojance, ali Hektor pobija njegovo tumačenje i podstiče Trojance da nastave boj. Ahajci ogorčeno brane svoje utvrde, a najviše se ističu dva Ajanta i Teukar. Na trojanskoj se strani naročito odlikuju junaci Glauk i Sarpedon, kojima napokon pođe za rukom da sruše pretprsje na zidu. Ahajci uprkos tome nastave boj jednako hrabro dok Hektor golemim kamenom ne probije vrata na zidu i tako svojima otvori put do lađa.

Knjiga XIII

Trojanci prešavši zid stanu nemilo seći Ahajce koji bi tada bili ljuto stradali da bog Posejdon, žaleći Ahajce, ne dođe u pomoć te u liku vrača Kalhanta podstakne oba Ajanta i druge junake da se odupru Trojancima. Oba Ajanta uz pomoć još nekih drugih junaka u sredini bojnog reda uspeju odbiti Hektora od lađa da ih ne zapali. U nastavku borbe, koja postaje sve žešća, od svih se ahajskih junaka najviše odlikuje Idomenej koji sa svojim saborcem Merionom ubije nekoliko trojanskih junaka, a druge rani. Trojance koji već stadoše bežati ohrabri opet Hektor, i to po nagovoru Polidamantovom te ih povede natrag u napad. Tako se obnovi ljuta bitka i obe vojske u borbenom zanosu počnu dizati strašnu i zaglušujuću viku.

Knjiga XIV

Preplašen vikom, Nestor izađe iz svoga šatora u kojem je dotada lečio ranjenoga Mahaona da vidi šta se to na bojištu događa. U susret mu dođu ranjeni Agamemnon, Odisej i Diomed, koji su takođe izašli da vide boj. Videći kako Trojanci napreduju i potiskuju Ahajce, Agamemnon se ražalosti i počne opet pomišljati na beg od Troje. S tom se njegovom namerom nikako ne slažu prisutni junaci Odisej i Diomed tvrdeći da se, naprotiv, valja junački boriti i podsticati vojsku da ne klone duhom. Sada se u tom teškom položaju zauzme za Ahajce Hera. Da bi odvratila Zevsov pogled od bojišta i tako oslobodila Ahajce od trojanske sile, Hera namami Zevsa na goru Idu, gde on u njenom naručju slatko zaspi. U to vreme dođe Ahajcima u pomoć Posejdon i ohrabri ih, tako da su novim snagama odlučno navalili. Među njima naročito se ističe sin Telamonov Ajant, koji golemim kamenom pogodi Hektora te se Hektor onesvesti od udarca i njegovi ga drugovi iznesu iz boja. Odsutnost Hektorovu iskoriste Ahajci te stanu oslabljene Trojance potiskivati od lađa.

Knjiga XV

Kad se Zevs probudio, opazi kako Ahajci uz pomoć Posejdonovu teraju pred sobom Trojance. Ljutit zbog toga on oštro prekori Heru i naloži joj da smesta dozove s Olimpa Iridu i Apolona. Hera ode na Olimp, gde nađe sve bogove na okupu te pošalje Apolona i Iridu ka Zevsu na Idu. Čim su stigli, Zevs ih smjesta pošalje na bojište: Iridu da Posejdonu javi neka se odmah ukloni iz boja i ne pomaže više Ahajcima, a Apolona da Hektora ozdravi od njegove rane te ga ponovo ohrabri da povede Trojance natrag u boj. Irida i Apolon smesta izvrše Zevsov nalog te Hektor vođen Apolonom poleti opet u boj i pobije mnoštvo Ahajaca, a drugi se razbeže i uzmaknu natrag do lada. Opazivši krajnju opasnost u kojoj se nalaze Ahajci, Patroklo se od Euripila vraća Ahileju da ga zamoli neka sada i on pritekne u pomoć. Međutim, Trojanci već odlučuju da zapale lađe, ali Telamonov sin Ajant, naoružan golemom kijačom, jedini još od Ahajaca odbija neprijateljsku silu i ubije dvanaest Trojanaca koji su se već približili s ognjem da ga bace na lađe.

Knjiga XVI

Videći težak položaj ahajske vojske, Patroklo moli druga Ahileja da ga pusti u pomoć Ahajcima. Ahilej mu dopusti da na čelu Mirmidonaca pođe u boj i dade mu svoje oružje, ali mu ujedno preporuči da se smesta vrati, čim odagna Trojance od lađa. Trojanci, ugledavši Patrokla u oružju Ahilejevom okruženog Mirmidoncima, pomisle da je to glavom Ahilej i vrlo se preplaše. Patroklo sa svojom četom hrabro navali i rastera zbunjene Trojance te ubije u sukobu nakon žestoke borbe likijskog vođu Sarpedona, sina Zevsova, a onda pobedonosno poleti prema gradu i pokuša se popeti na bedeme, ali ga spreči sam bog Apolon. Isti taj bog počne nagovarati Hektora da dočeka Patrokla; Hektor posluša, a Patroklo ubije Hektorovog saborca Kebriona i još neke junake. Napokon Apolon oduzme Patroklu svu snagu i skine s njega oružje te ga Euforb najpre teško rani, a Hektor nakon toga ubije.

Knjiga XVII

Euforb pokuša da skine oružje s leša Patroklova, ali njega ubije Menelaj. Hektoru ipak uspe da skine to oružje, ali i on uzmakne kad se na viku Menelajevu pojavio Telamonov sin Ajant da zaštiti leš. Hektora zbog kukavičluka izgrdi Glauk, te se Hektor u pratnji mnogih drugih junaka, naoružan Ahilejevim oružjem skinutim s Patrokla, vraća da otme telo Patroklovo, koje brane najbolji junaci ahajski na čelu s Menelajem. Sada se oko mrtvog Patroklovog tela zametne strašna borba, koja potraje prilično dugo. Trojanci svom silom hoće da ugrabe telo, a Ahajci ne daju. Za Patroklom ne žale samo ljudi nego plaču i konji Ahilejevi koji su ga u boj vozili. Kad su već Ahajci malaksali, pošalje Menelaj na podsticaj Ajantov Antiloha k Ahileju, da mu javi Patroklovu smrt, a sam s Merionom digne Patrokla te ga nose ka lađama jer ih odostraga brane oba Ajanta od neprijateljskog napada.

Knjiga XVIII

Kad Ahilej sazna za Patroklovu smrt i otimanje svoga oružja, počne glasno jadikovati. Njegova tužaljka dopire u more do njegove majke Tetide. Ona, puna briga i žalosti, dolazi sinu i kad čuje šta se dogodilo, obećava mu novo oružje koje će izraditi Hefest. Usput ga opominje neka ne ulazi u bitku dok mu ona ne donese novo oružje. Tetida tada odlazi na Olimp da moli Hefesta, a Trojanci se zajedno s Hektorom žestoko bore da odvuku Patroklovo mrtvo telo. Po Herinom nalogu dolazi Irida Ahileju i podstiče ga neka prestraši Trojance jer će inače odvući Patroklovo telo u Troju. Ahilej se pokazuje pri opkopu i zavikne tri puta snažnim glasom. Preplašeni Trojanci pobegnu, a Ahajci donose Ahileju mrtvog Patrokla. Polidamant savetuje Trojance da se preko noći povuku u grad, ali ga Hektor oštro prekoreva te oni ostanu na bojnom polju. Mirmidonci zajedno s Ahilejem oplakuju Patrokla. Hefest, dirnut Tetidinom molbom, prihvata se posla i započne izrađivati novo oružje. Najpre iskuje prekrasan štit, a zatim blistavi oklop, krasan šlem na kojem je bila zlatna perjanica, i nazuvke od kalaja. Tada položi sve pred Tetidu. Ona poleti sa snežnoga Olimpa noseći sinu sjajno oružje.

Opis štita (stihovi 478–608) u sva je vremena pobuđivao veliko divljenje. Homer je taj štit, i s obzirom na raspored građe, oblik i slike koje zapremaju njegovu veliku gornju površinu, tako podrobno i tačno opisao da nije bilo teško kasnijim i novim umetnicima napraviti crteže koji se s njegovim opisom potpuno poklapaju. Pesnik nam ne prikazuje gotov štit, nego nam crta štit u njegovu postajanju. Vidimo božanskoga umetnika kako pristupa s kleštima i čekićem svome nakovnju i kako pod njegovim finim udarcima izlazi slika za slikom, jedna lepša od druge, te ga pri njegovom poslu ne ostavljamo dok nije sav posao dovršen. Na kraju je delo gotovo i mi mu se divimo kao pravom umetničkom delu. Štit se sastojao od pet slojeva - pet okruglih, malo eliptičnih ploča nejednake veličine, ali koncentričnih, položenih jedna na drugoj po veličini tako da je najveća bila najdonja, a najmanja najgornja. Čitava se videla samo najgornja ploča, a od drugih video se samo široki obod. Razume se da su ukrasi bili načinjeni na onim delovima ploča koji su se videli. Najgornja ploča, koja je u borbi najviše izložena udarcima, činila je tzv. pupak na štitu, a bila je od medi. Isto je tako bila od medi i najdonja, koja je davala štitu oslonac i čvrstinu. Druga i četvrta ploča bile su od cinka, a srednja od zlata. Time se postiglo i srećno stupnjevanje boja. Štit je okruživao rub koji je morao biti vrlo čvrst, pa se zato i sastojao od tri sloja metala.

Knjiga XIX

Ujutro rano donese Tetida Ahileju novo oružje i ponovo ga podstakne da se izmiri s Agamemnonom. Ahilej tada sazove Ahajce u skupštinu te im izjavi da se više ne ljuti na Agamemnona i da želi odmah poći u boj da osveti druga Patrokla. Agamemnon pak pred svim Ahajcima javno prizna svoju grešku i ponudi Ahileju darove koje mu je već obećao po izaslanicima Odiseju, Ajantu i Feniku. Ali Ahilej u tom času ne mari mnogo za darove, nego zahteva da odmah krenu u boj. Odisej mu jedva uspe dokazati da to nikako ne može biti odmah jer je vojska gladna te treba prvo da ruča. Tada Agamemnon naređuje da se donesu obećani darovi, a Ahilej ih primi i otpremi u svoj šator gde žene upravo nariču za Patroklom. Osim darova vraća Agamemnon Ahileju i Briseidu koja, ugledavši mrtvog Patrokla, stane za njim naricati zajedno s Ahilejem. Vojska sada ruča, ali Ahilej neće da jede sve dok ne osveti Patrokla; da ne bi junak odviše oslabio, krepi ga boginja Atena. Navukavši novo oružje, popne se Ahilej na svoja bojna kola i tada mu njegov konj Ksant ljudskim glasom prorekne da će za kratko vreme umreti.

Knjiga XX

Kad su obe vojske bile poređane za boj, Zevs, sazvavši skupštinu bogova, daje dopuštenje da svaki bog pođe u pomoć kojoj vojsci hoće da se na taj način oslabi velika sila Ahileja koji bi mogao toga dana preko sudbine osvojiti Troju. Bogovi tada počnu s Olimpa silaziti u boj i u slavu njihova silaženja nebo grmi i zemlja se trese. Ahajcima idu u pomoć bogovi Hera, Atena, Posejdon, Hermes i Hefest, a Trojancima Ares, Apolon, Artemida, Leta, Ksant i Afrodita. Pre početka bitke Apolon ohrabri Eneju da izađe Ahileju na mejdan. U borbi bi Ahilej bio ubio Eneju da ga nije izbavio Posejdon, obavivši ga gustom maglom, jer je njemu sudbinom određeno da jednom vlada Trojancima. Tada Ahilej stane ubijati druge Trojance te među ostalima padne od njegove ruke sin Prijamov Polidor. Želeći da osveti brata, sukobi se s Ahilejem Hektor, ali bi i njega Ahilej ubio da ga nije izbavio Apolon. Onda počne Ahilej nemilo ubijati Trojance, te se celo bojno polje napuni leševima i oružjem.

Knjiga XXI

Trojanci se pred razbesnelim Ahilejem nagnu u divlji beg: jedni udare prema gradu, a drugi prema reci Ksantu (Skamandru) i od tih se veliki broj utopi u vodi. Ahilej ipak ulovi dvanaest živih Trojanaca i odredi ih za posmrtnu žrtvu u čast Patroklu, a sina Prijamova Likaona i vođu Peonjana Asteropeja ubije. Bog reke Ksanta, razljutivši se na Ahileja što goni Trojance u njegovu vodu i puni je leševima, opomene junaka da to više ne čini. Ahilej ga posluša i izađe iz vode, ali se zamalo opet vrati natrag. To silno razljuti boga te on razlije vodu da talasima zahvati junaka. Uskoro poraste voda i u obližnjem Simoentu pa se Ahilej nađe u velikoj opasnosti da ga talasi progutaju. Tada se junaku smiluje bog Hefest, koji svojom vatrom otera vodenoga boga i tako se Ahilej spasi. Nakon toga stanu se i drugi bogovi među sobom boriti pojedinačno: Ares, Atena, Afrodita; Hera i Artemida; Apolon i Posejdon; Hermes i Leta. Zasitivši se borbe, vrate se bogovi na Olimp, osim Apolona, koji krene prema gradu. Ahilej i dalje progoni poljem Trojance te se nameri na Antenorova sina Agenora, kojega bi bio ubio da ga ne izbavi Apolon; onda se Apolon pretvori u Agenora i stane bežati, a Ahilej udari za njim (ne znajući koga goni); tu priliku iskoriste Trojanci i povuku se u grad, a Prijam tada naredi da se gradska vrata zatvore.

Knjiga XXII

Od svih Trojanaca jedini Hektor dočeka Ahileja, koji se vraća pošto je video da onaj koga je on gonio nije bio Trojanac Agenor, nego Apolon. Otac i majka Hektorova stoje na trojanskim bedemima te dovikuju sinu neka se i on zakloni u grad, ali junaku ponos ne dopušta da se u tom času kukavno povuče. Tada se približi Ahilej, a Hektor, videvši Ahileja iz blizine, silno se prepadne i stade bežati te Ahilej pojuri za njim. Budući da je Hektoru suđeno da toga dana pogine, pretvori se Atena u njegova brata Dejfoba i nagovori ga da prestane bežati i sukobi se s Ahilejem. Tako se junaci sukobe u odlučnoj borbi u kojoj Atena svojom prisutnošću pomaže Ahileju, a Hektora zavarava groznom varkom. Napokon Ahilej savlada i ubije Hektora, koji se hrabro borio, skine mu odoru pa ga priveže za svoja bojna kola tako da mu je glava doticala zemlju, i tako ga dovuče kroz trojansku ravnicu ka lađama. Smrt svoga junaka Hektora oplakuju svi Trojanci, ali najviše od svih jauču, gledajući s bedema, Hektorov otac, majka i žena.

Knjiga XXIII

Mirmidonci se zajedno s Ahilejem okupe oko odra Patroklova te opet stanu naricati za svojim mrtvim drugom, a nakon toga ih Ahilej sjajno pogosti. U noći se Ahileju ukaže u snu duša Patroklova i zatraži da ga dostojno pokopa. Sutradan dovezu Ahajci na nalog Agamemnonov silu drva, načine lomaču i stave na nju Patroklovo telo. Ahilej pored drugih žrtava zakolje dvanaest Trojanaca i njihova tela baci na lomaču da izgore zajedno s Patroklom. Drugi dan saberu kosti Patroklove i stave ih u žaru, a načine i grob. Posle toga priredi Ahilej bojne igre u čast Patroklu i daje da se iz njegovog šatora iznesu lepi darovi za sve one koji budu učestvovali u nadmetanju. Takmiče se sami najbolji junaci; za utrkivanje na kolima dobiju darove Diomed, Antiloh, Menelaj, Merion, Eumel i Nestor; za borbu pesnicama Epej i Eurijal; za rvanje sin Telamonov Ajant i Odisej; za utrkivanje Odisej i Ajant, sin Ojlejev; za rvanje oružjem Diomed i Telamonov sin Ajant; za bacanje diska Polipet; za streljaštvo Merion i Teukar; za bacanje koplja Agamemnon i Merion.

Knjiga XXIV

Hektorovo telo se vraća u Troju, rimski bareljef u mramoru, detalj sa sarkofaga

Ahilej nakon završenih bojnih igara u čast Patrokla još nekoliko dana žali za svojim poginulim drugom te svako jutro povlači telo Hektorovo oko Patroklovoga groba. To nagrđivanje junakovog trupla konačno dodija bogovima i Zevs šalje Tetidu ka Ahileju neka mu kaže njegovu (tj. Zevsovu) volju da mora predati Prijamu telo njegovog sina Hektora. Istovremeno šalje Zevs svoju glasnicu Iridu Prijamu da mu javi neka ponese otkupninu i pođe Ahileju da iskupi Hektorovo telo. Dvanaestoga dana posle Hektorove smrti Prijam odlazi predveče na kolima punim darova s glasnikom Idejem u ahajski tabor. Kad je izašao iz grada, dođe mu u susret bog Hermija te ga provede kroz ahajsku vojsku, a da ga niko nije primetio. Došavši neopaženo u Ahilejev šator, Prijam ponizno zamoli junaka da mu preda Hektorovo telo i da primi darove. Ahilej požali starca, primi otkupninu i daje mu ono što je tražio; povrh toga još ga i počasti i Prijam tek rano u zoru krene natrag u Troju pod vodstvom Hermijinim vozeći telo svojega sina. Trojanci izlaze u susret i gorko tuguju nad svojim prvim junakom; zatim svečano izlože telo, nad kojim uz unajmljene narikače posebno dirljive tužaljke izriču Andromaha, Hekaba i Helena. Dvanaestoga dana spale junakov leš na lomači, a nakon toga je kod Prijama priređena gozba u čast i spomen Hektoru.