Zlatko Čajkovski

Zlatko Čajkovski
Zlatko Čajkovski
	Zlatko Čajkovski 1953. godine
Lični podaci
Nadimak	Čik
Datum rođenja	24. novembar 1923.
Mesto rođenja	Zagreb, Kraljevina SHS
Datum smrti	27. jul 1998. (74 god.)
Mesto smrti	Minhen, Nemačka
Državljanstvo	SFRJ
Visina	1,64 m
Pozicija	desni half
Juniorska karijera
1937—1939	HAŠK
Seniorska karijera
Godine	Klub
1939—1945 ; 1945 ; 1946—1955 ; 1955—1958 ; 1958—1960	HAŠK ; Jugoslovenska armija ; Partizan ; Keln ; Hapoel Haifa
Reprezentativna karijera
1939; 1942—1943; 1946—1955	Kralj. Jugoslavije (mladi); Hrvatska ; Jugoslavija
Trenerska karijera
1961—1963; 1963—1968; 1968—1969; 1970; 1970—1971; 1971—1973; 1973—1975; 1976; 1977—1978; 1978—1980; 1980; 1981; 1982; 1983—1984	Keln; Bajern Minhen; Hanover 96; Kikers Ofenbah; Dinamo Zagreb; Nirnberg; Keln; Kikers Ofenbah; AEK Atina; Cirih; Grenčen; Grazer; AEK Atina; Apolon Kalamarias
Nagrade
Fudbal

Zlatko Čajkovski (Zagreb, 24. novembar 1923 — Minhen, 27. jul 1998) bio je jugoslovenski i hrvatski fudbaler i fudbalski trener.^[1] Imao je nadimak Čik, koji je dobio zbog svog niskog rasta, bio je visok samo 164 cm. Inače čik je u to vreme bio drugi, popularni, naziv za opušak od cigarete.

Igračka karijera

HAŠK i Partizan

Profesionalnu fudbalsku karijeru Čajkovski je započeo u zagrebačkom fudbalskom klubu HAŠK a nastavio u beogradskom Partizanu, nemačkom FK Kelnu i izraelskom Hapoelu.

Za HAŠK je igrao u periodu pre i za vreme Drugog svetskog rata. Sa HAŠK-om nije ostvario neke zapaženije klupske rezultate, mada su se uvek borili za prvo mesto.^[2]^[3] U to vreme prva zvezda HAŠK-a je bio Ico Hitrec, tako da je Čajkovski tek kasnije došao do izražaja.

Po završetku rata, pošto je HAŠK ukinut i igrači su nalazili druge klubove gde će igrati, Čajkovski prelazi u Beogradski Partizan, koji je bio formiran te godine. Partizan je tada bio klub Jugoslovenske armije, tako da je Čajkovski tu prvu posleratnu sezonu 1945 igrao za reprezentaciju JA, sa kojom je osvojio drugo mesto.

Odmah sledeće sezone 1946/47, odigravši dvadeset utakmica na kojima je dao ukupno tri gola, sa Partizanom osvaja titulu šampiona Jugoslavije.

Sa Partizanom osvaja još jednu titulu prvaka Jugoslavije (ukupno dve titule šampiona) 1948/49 i ukupno tri titule osvajača Kupa Maršala Tita, 1947, 1952 i 1954.

Keln i Hapoel

Posle Partizana, Čajkovski nalazi angažman u inostranstvu. Prvo odlazi u Nemačku i 1955. godine potpisuje za FK Keln iz Kelna. Odmah u prvoj sezoni igra na 24 utakmice i postiže dva gola. U Kelnu ostaje tri sezone, odigravši ukupno 53 prvenstvene utakmice i za to vreme postiže pet prvenstvenih golova. U nemačkom kupu je odigrao tri utakmice i postigao je jedan gol.

Za Hapoel iz Haifa, Izrael potpisuje 1958. i tu ostaje do 1960. godine, kada posle 23 godine završava aktivnu igračku karijeru u klubu u kojem je počeo trenersku karijeru.

Reprezentacija

Kraljevina Jugoslavija

Čajkovski je igrao na nekoliko različitih reprezentativnih nivoa i za dve reprezentacije. ^{[traži se izvor]}

U vreme kraljevine Jugoslavije je igrao za omladinsku reprezentaciju. Zabeleženo je da je odigrao dve utakmice i to protiv omladinskih reprezentacija Rumunije i Mađarske.

Hrvatska

Kasnije, za vreme NDH i Drugog svetskog rata, je odigrao dve utakmice za reprezentaciju Hrvatske. ^{[traži se izvor]}

Svoj debi za Hrvatsku, Čajkovski je 1. novembra 1942. godine u prijateljskom susretu protiv Nemačke u Štutgartu. Krajnji rezultat na toj utakmici je bio 5:1 za Nemačku.

Svoju drugu utakmicu, i oproštaj, za Hrvatsku, Čajkovski je imao 6. juna 1943. u prijateljskom susretu u Bratislavi protiv Slovačke. Hrvatska je na toj utakmici pobedila sa 3:1.

FNR Jugoslavija

Za reprezentaciju Jugoslavije, Čajkovski je odigrao 55 zvaničnih utakmica i postigao je sedam golova.

Prvi nastup za reprezentaciju Jugoslavije je imao 29. septembra 1946. godine, protiv Čehoslovačke.

Reprezentacija Jugoslavije je igrala u sastavu:

(1) Monsider (golman), (2) Brozović, (3) Lojen, (4) Zlatko Čajkovski, (5) Horvat, (6) Atanacković (7) Rupnik, (8) Mitić, (9) Bobek, (10) Matošić, (11) Simonovski. Selektori su bili Milorad Arsenijević i Aleksandar Tirnanić.

29. septembar 1946. Prijateljska utakmica
	Jugoslavija	4-2	Čehoslovačka	Grad: Beograd Stadion JNA Sudija: Jan Raskota (Čehoslovačka) Gledalaca: 30.000
	Mitić 3’ Matošić 21’ 68’ Bobek 80’	(Statistika)	Planicki 1’ Klimek 90’

Svoj prvi gol za reprezentaciju Jugoslavije, Čajkovski je postigao 7. oktobra 1946. godine na prijateljskoj utakmici protiv Albanije u Tirani (2:3). Ostale golove je postizao, po jedan na svakoj utakmici, protiv Norveške u Oslu (1:3), Izraela u Tel Avivu (2:5), Sovjetskog Saveza u Tampereu (1:3), Danske u Helsinkiju (3:5), SR Nemačke u Helsinkiju (1:3) i svoj zadnji gol je postigao protiv SR Nemačke u Ludvigshafenu (3:2), 21. decembra 1952. godine.

Zadnju, pedeset petu, utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije, Čajkovski je imao 15. maja 1955. godine, protiv Škotske.

Reprezentacija Jugoslavije je igrala u sastavu:

(1) Beara (golman), (2) Belin, (3) Zeković, (4) Zlatko Čajkovski, (5) Švraka, (6) Boškov (7) Veselinović, (8) Milutinović, (9) Vukas, (10) Bobek, (11) Zebec. U 65 minutu Branko Kralj je zamenio Bearu na golu. Selektor je bio Aleksandar Tirnanić.

15. maj 1955. Prijateljska utakmica
	Jugoslavija	2-2	Škotska	Grad: Beograd Stadion JNA Sudija: Vinčenco Orlandini (Italija) Gledalaca: 20.000
	Veselinović 13’ Vukas 38’	(Statistika)	Rili 29’ G. Smit 40’

Olimpijski turnir 1952. Helsinki

Zlatko Čajkovski je sa reprezentacijom Jugoslavije učestvovao na Olimpijskim igrama dva puta, 1948 u Londonu i 1952 u Helsinkiju, oba puta je osvojio srebrnu medalju. Na Olimpijskim igrama u Hesinkiju je bio u sastavu tima koji je pobedio Indiju sa 10:1 i sa SSSRom odigrao dve nezaboravne utakmice, prva utakmica je završena nerešeno 5:5, a druga pobedom Jugoslavije 3:1. Takođe je finale olimpijskog turnira bilo nezaboravno. Jugoslavija je igrala protiv čuvenog tima Mađarske, koji je u svom sastavu imao asove kao što su Puškaš, Hidegkuti i Kočiš. Kočiš je bio treći strelac turnira dok su na tom olimpijskom turniru kraljevi strelaca su bili Rajko Mitić i Branko Zebec sa po sedam golova.^[4]^[5]

2. avgust 1952. Letnje olimpijske igre 1952.
	Mađarska	2-0	Jugoslavija	Grad: Helsinki Finska Sudija: Artur Elis (Ujedinjeno Kraljevstvo) Gledalaca: 60.000
	Puškaš 70’ Cibor 88’	(Izveštaj)

Mađarska

Jugoslavija


Mađarska:
GO	1	Đula Grošič
OD	2	Jene Buzanski
OD	3	Mihalj Lantoš
OD	4	Jožef Božik
OD	5	Đula Lorant
SR	6	Jožef Zakarijaš
SR	7	Nandor Hidegkuti
SR	8	Šandor Kočiš
NA	9	Petar Palotaš
NA	10	Ferenc Puškaš (kapiten)
NA	11	Zoltan Cibor
Trener:
Gustav Šebeš


Jugoslavija:
GO	1	Vladimir Beara
OD	2	Branko Stanković
OD	3	Tomislav Crnković
OD	4	Zlatko Čajkovski
OD	5	Ivica Horvat
SR	6	Vujadin Boškov
SR	7	Tihomir Ognjanov
SR	8	Rajko Mitić (kapiten)
NA	9	Bernard Vukas
NA	10	Stjepan Bobek
NA	11	Branko Zebec
Trener:
Milorad Arsenijević

Čajkovski je takođe nastupao na dva svetska prvenstva, 1950 u Brazilu i 1954 u Švajcarskoj.

Tokom 1953. godine ukazana mu je čast da igra za reprezentaciju Evrope, na utakmici protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Na toj utakmici su iz Jugoslavije su još nastupili Beara, Zebec i Vukas, rezultat je na kraju bio nerešen 4:4.

Trenerska karijera

Zlatko Čajkovski, desno, kao trener u Bajern Minhenu

Trenersku diplomu Čajkovski je dobio u Nemačkoj sportskoj akademiji u Kelnu u klasi profesora Henesa Vajsvajlera.

Svoj prvi veliki uspeh kao trener Čajkovski je imao sa Kelnom, kada je 1962. godine osvojio titulu šampiona Nemačke.

Posle ovog uspeha, Čajkovski 1963. godine prelazi u Bajern Minhen iz Minhena. Bajern je tada bio nemački drugoligaš i Čajkovski ga uvodi u Bundesligu. Sa Bajernom dva puta osvaja nemački kup (1966 i 1967) i jednom (1967) Evropski kup pobednika kupova, kada je u finalu Bajern pobedio Škotski FK Rendžers iz Glazgova.

Tih godina je Čajkovski napravio osnovu evropskog Bajerna a time i buduće Nemačke reprezentacije, u tim Bajerna je uveo igrače kao što su Sep Majer, Franc Bekenbauer i Gerd Miler.

Timovi koje je trenirao

1961–1963 FK Keln (Šampion nemačke 1962)
1963–1968 Bajern Minhen (Osvajač nemačkog kupa 1966 i 67, Pobednik kupa pobednika kupova 1967)
1968–1969 FK Hanover 96
1970 FK Kikers Ofenbah (Osvajač nemačkog kupa 1970)
1970-1971 NK Dinamo Zagreb
1971–1973 FK Nirnberg
1973–1975 FK Keln
1976 FK Kikers Ofenbah
1978–1980 FK Cirih
1980 FK Grenhen
1981 FK Gracer

Igračka statistika u FK Partizan

Statistika Zlatka Čajkovskog sa Partizanovog zvaničnog klupskog sajta^{[traži se izvor]}

Takmičenje	Broj utakmica	Broj golova
Prvenstvene	156	19
Internacionalne	80	14
Prijateljske	123	55
Kup Jugoslavije	31	9
Ukupno	390	97

Reference

^ „Igrači koji su igrali u dve ili više reprezentacija”. Rsssf.com. Pristupljeno 10. 7. 2014.
^ „Jugoslovensko fudbalsko prvenstvo, tabele”. Rsssf.com. 4. 7. 2013. Pristupljeno 10. 7. 2014.
^ „Hrvatsko fudbalsko prvenstvo, tabele”. Rsssf.com. 15. 8. 2013. Pristupljeno 10. 7. 2014.
^ „Statistika olimpijskog turnira u fudbalu 1952”. Rsssf.com. Pristupljeno 10. 7. 2014.
^ „Kompletna statistika olimpijskog turnira u fudbalu”. Rsssf.com. Pristupljeno 10. 7. 2014.

Spoljašnje veze

Zlatko Čajkovski na sajtu Olympedia.org

Zlatko Čajkovski na sajtu reprezentacija.rs
Zlatko Čajkovski na sajtu partizanopedia.rs
Katalog nemačke nacionalne biblioteke
Fotografija Čajkovskog
Čajkovski na sajtu nemačke fudbalske datoteke
Zlatko Čajkovski na sajtu Sports-Reference.com (arhivirano)

[1] „Igrači koji su igrali u dve ili više reprezentacija”. Rsssf.com. Pristupljeno 10. 7. 2014.

[2] „Jugoslovensko fudbalsko prvenstvo, tabele”. Rsssf.com. 4. 7. 2013. Pristupljeno 10. 7. 2014.

[3] „Hrvatsko fudbalsko prvenstvo, tabele”. Rsssf.com. 15. 8. 2013. Pristupljeno 10. 7. 2014.

[4] „Statistika olimpijskog turnira u fudbalu 1952”. Rsssf.com. Pristupljeno 10. 7. 2014.

[5] „Kompletna statistika olimpijskog turnira u fudbalu”. Rsssf.com. Pristupljeno 10. 7. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]