Episkop niški Viktor

Viktor (svetovno Vukolo Čolakov; 1797 — 31. maj 1888) je bio poslednji mitropolit niški bugarskog egzarhata (1872—1878), a prvi episkop niški SPC nakon srpskog novovekovnog oslobođenja Niša (1878—1883).

Viktor (Čolaković)
Lični podaci
Datum rođenja	1797.
Mesto rođenja	Kalofer, Osmansko carstvo
Datum smrti	31. maj 1888.(1888-05-31) (90/91 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kraljevina Srbija
episkop niški
Godine	1878—1883
Naslednik	Nestor Popović

Biografija

Bugarskog je porekla, rođen u varoši Kalofer 1797. godine, tadašnja Rumelija u sklopu Osmanskog carstva, danas Bugarska. Po drugom, bugarskom izvoru rođen je izgleda nešto kasnije, 1804. godine.

Viktor Čolaković zamonašio se u manastiru Hilandaru i odatle postavljen 1835. godine za predstavnika hilandarskog metoha u Nišu. U Hilandaru je prethodno postao arhimandrit, jedan od najspremnijih monaha. Taksidiot je grčki izraz za monaha-duhovnika koji u manastirskom metohu ubira "na taksid", priloge za manastir. Sa mesta taksidiota u Nišu, na kojem je proveo skoro 35 godina) izabran je za arhijereja niškog i hirotonisan maja 1872. godine, u Carigradu. Hirotonisali su ga mitropolit trnovski Ilarion, episkop plovdivski Panaret i episkop samokovski Dositej. Karijeru je započeo u okvirima Vaseljenske patrijaršije, da bi nastavio kao egzarhijski bugarski mitropolit. Na kraju se našao kao arhijerej u okrilju autokefalne pravoslavne srpske crkve u kneževini Srbiji.

Egzarhijske vlasti su bile sumnjičave prema njemu zbog više propusta, među kojima je i saradnja sa Srbima. Iako je prilikom izbora u Sveti Sinod 1874. godine dobio samo jedan glas, on će ipak kasnije postati član Sinoda, ali neće ići u Carigrad. Međutim 1875. godine od strane bugarskog Sinoda je za njega napisano: "da je nepokoran, neposlušan i grub, i da zato ne bi bilo loše da se ukloni iz (niške) eparhije, čak i uz pomoć vlade". Vladika Viktor je ostao tokom svih lomova i promena postojani Hilandarac veran isključivo pravoslavnim kanonima.

U ime sveštenstva i naroda 18. januara 1878. proglasio je sjedinjenje sa Srpskom pravoslavnom crkvom i o tome obavestio mitropolita srpskog Mihaila. To je bilo posle oslobođenja Niša tokom Drugog srpsko-turskog rata i prisajedinjenja niškog, pirotskog, vranjskog i topličkog okruga Srbiji. Njegova odluka je prihvaćena i mitropolit Viktor je 1. februara 1879. ukazom postavljen za episkopa niškog u sastavu Beogradske mitropolije.

Ukazom knjaza Milana od 18. januara 1878, Čolaković je odlikovan Takovskim krstom III stepena zbog zasluga za nezavisnost i oslobođenje. Bio je episkop u Nišu predsednik mesnog pododbora Crvenog krsta.

Ostao je veran mitropolitu Mihailu i posle njegovog smenjivanja, razrešen je dužnosti arhijereja (episkopa) 1. aprila 1883. godine, jer nije priznao Zakon o taksama koji se takođe ticao crkve i klira; a potom je prebačen u manastir Petkovica u šabačkoj eparhiji. Manastiru Hilandaru je zaveštao 4.000 dukata, a ostali imetak ostavio za dobrotvorne i prosvetne svrhe. Umro je u Beogradu 1888. godine i sahranjen u crkvi svetog Marka u Beogradu.

Bio je počasni član Srpskog učenog društva od 27. februara 1883. godine.

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu manastira Lepavine (jezik: srpski)
• Biografija na sajtu grada Niša (jezik: srpski)
• Biografija na sajtu SANU (jezik: srpski) (jezik: engleski)