Elizabet Kortold (Dr. Elizabeth Courtauld, 1867 – 26. decembar 1947, Perses) bila je engleska doktorica, požrtvovani učesnik Velikog rata u sastavu Bolnice škotskih žena, humanista i dobrotvor. Nosilac je nekoliko francuskih i srpskih vojnih odlikovanja.[1]

Elizabet Kortold
Lični podaci
Datum rođenja1867.
Mesto rođenjaPerlez u Grinsted Grinu, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti26. decembar 1947.(1947-12-26) (79/80 god.)
Mesto smrtiPerses, Ujedinjeno Kraljevstvo
PrebivališteUjedinjeno Kraljevstvo
Naučni rad
Poljehirurgija
Poznat poDoprinosu u Velkom ratu

Život i karijera

uredi

Rođena je kao treća ćerka Džordža Kortolda (George Courtauld). Kvalifikovala se za medicinsku sestru, ali je imala jaku želju da postane lekar. To nije bilo lako, jer u je to vreme lekarska profesija bila privilegovano muška profesija i devojke nisu imale pristup studijama medicine. Tako je Elizabet Kortold studirala i završila medicinu na univerzitetu u Brislu. Pošto je obavila lekarski staž u Kraljevskoj bolnici u Londonu (Royal Free Hospital), dobila je licencu lekara 1901.

Nakon dugogodišnjeg boravka u Indiji dr Kortold se vratila u Englesku pre početka Prvog svetskog rata. Komitet Bolnice škotskih žena postavio je dr Kortold za rukovodioca Jedinice Korzika (od 13. januara 1916. do kraja jula 1917), a potom i za lekara u bolnici u Rejmonu.[1]

Život je okončala u Persesu, u Grinsted Grinu, gde je preminula 26. decembra 1947.

 
Spisak Bolnica škotskih žena, na kome se vidi lokacija i period rada dr Elizabet Kortold

Hirurgija tokom Velikog rata sprovodila se sa oprezom, pod stalnom sumnjom i po instinktu. Iskustvo se moglo iskoristiti, ali svaka zadobijena povreda otkrila je nešto novo čak i za iskusne vojne hirurge.[2] Žene lekari-hirurzi u ovom pogledu nisu se ništa razlikovale od svojih kolega, pa će po tome ostati zapamćena i dr Elizabet Kortold, kao osoba koja je uprkos strahotama i tragedijama rata unosila optimizam, među svoje pacijente i saradnike, što potvrđuje i ova njena izjavila...

...da ona, kao i ostatak sveta, nikad neće zaboraviti te godine, te brojne teško ranjene vojnike i uništene mladosti.[3]

Tokom Velikog rata pokazala je veliku hrabrost, pa je tako npr. hrabro i staloženo nastavi operaciju pod svećom u vreme neprekidne neprijateljske paljbe.[1][2]

Dr Kortold je rukovodila Jedinicom Korzika Bolnice škotskih žena u Ajaču najverovatnije od 13. januara 1916. do kraja jula 1917. godine, koja je imala cilj da se brine o srpskoj izbegloj koloniji na Korzici. Bolnica škotskih žena u Ajaču na Korzici počela je da radi 8. oktobra 1915. i radila je do aprila 1919. Bolnica je na početku imala kapacitet od 60 postelja, od kojih je 40 bilo namenjeno muškarcima i 20 ženama. U toku delovanja bolnice obavljene su 72 veće operacije i 40 manjih. Pored čestih pojava malarije, treba istaći da je tuberkuloza bila u porastu među članovima srpske izbegle kolonije, pa otuda odluka da se osnuje bolnica-sanatorijum u Salanšeu. U bolnici na Korzici sa dr Kortold radile su dr Helena Džons, od 16. februara 1916. do 16. maja 1916 i dr Sofi Džekson, od 30. septembra 1916. do 25. marta 1917 .[4]

Po odlasku sa Korzike dr Elizabet Kortold je radila je u Bolnici škotskih žena u Rejmonu, u Francuskoj, od početka avgusta 1917. do 6. marta 1919. godine.

Dr Kortold je po okončanju Velikog rata postala i velikodušan ktitor Bolnice Halsted u Halstedu (Eseks), kada je je 1920. godine poklonila 4.000 funti, za izgradnju novog ambulantnog bloka u znak sećanja na svog oca Džordža Kortolda. Hirurški blok Bolnice Halsted koji je 2000-tih preseljen u novoizgrađen kompleks zgrada, sa velikom zahvalnošću poneo je ime „Dr Elizabet Kortold“ .[1]

Priznanja

uredi

Dr Kortold je nosilac srpskih i francuskih odlikovanja

  • Croix de Guerre
  • Legion d’Honneur
  • Spomen ploča, u Kraljevskom vojnom muzeju, [5] na kojoj je uklesano:
IN MEMORY OF
DR ELIZABETH COURTAULD
CROIX DE GUERRE
LEGION D'HONNEUR 1914 - 1918
OF PERCES, GREENSTEAD GREEN
VICAR'S WARDEN 1929 - 1946
IN GRATITUDE FOR HER MANY BENEFACTIONS TO THIS
CHURCH AND THE PEOPLE OF GREENSTEAD GREEN

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ a b v g Slavica Popović-Filipović, Serbs on Corsica in the Great War – Part 2 Serbian Medical Society, Section for History of Medicine, Belgrade, Serbia
  2. ^ a b Brock, Claire (februar 2017), Inside the Theatre of War (na jeziku: engleski), Cambridge University Press, str. 181—233, ISBN 978-1-316-91192-1, doi:10.1017/9781316911921.005, Pristupljeno 24. 12. 2020 
  3. ^ Elizabeth Courtauld to her father, 31 May 1918, Royaumont, WW1/WO/023, LC.
  4. ^ Bojić D. Srpske izbeglice u Prvom svetskom ratu (1914–1921). Beograd: Zavod za udžbenike; 2007.
  5. ^ „Dr Elizabeth Courtauld”. Imperial War Museums (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 12. 2020. 

Spoljašnje veze

uredi