Edvard Snouden

Edvard Džozef Snouden (engl. Edward Joseph Snowden; Ilizabet Siti, Severna Karolina, 21. juna 1983. bivši je američki radnik Centralne obaveštajne agencije, koji je radio kao savetnik za Državnu bezbednosnu agenciju SAD.

Edvard Snouden
Datum rođenja	(1983-06-21)21. jun 1983.
Mesto rođenja	Ilizabet Siti, SAD
Državljanstvo	američko, rusko (od 2022)
Veb-sajt	edwardsnowden.substack.com

Snouden je izazvao veliku kontroverzu kada je u javnost izneo tajne dokumente koji su pokazali postojanje velikog broja tajnih projekata nadziranja, kao na primer, PRISM i Baundles informant i dokumente koji pokazuju da su SAD sprovodile hakerske napade u računare širom sveta, između ostalog i u toku sastanka G-20 u Londonu 2009. godine, u Hongkongu i Kini. Snouden je predao dokumente novinarima Gardijana i Vašington posta, u junu 2013.

Biografija

Edvard Džozef Snouden je rođen 21. juna 1983. godine u Elizabet Sitiju (Severna Karolina). Prijateljima je bio poznat kao Ed. Odrastao je u Vilmingtonu. Njegov otac, Loni Snouden, koji živi u Pensilvaniji, bio je oficir obalske straže SAD, a njegova majka Elizabet, poznata kao Vendi, koja živi u Baltimoru (Meriland), službenica je pri federalnom sudu u Merilendu. Njegovi roditelji bili su zajedno u srednjoj školi i venčali su se sa osamnaest godina. Ed je rano detinjstvo proveo u Elizebet Sitiju, na obali Severne Karoline, gde obalska straža ima najveću vazduhoplovnu i pomorsku bazu. Snoudenov otac ima čvrste patriotske stavove. Konzervativac je i libertarijanac. Kao dete Ed je preselio u Merilend nedaleko od Vašingtona. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Krofontu, u okrugu En Arundel. Kao tinejdžer pohađao je obližnju srednju školu Arundel, godinu i po dana. U toku školovanja razboleo se od mononukleoze i nije pohađao nastavu četiri-pet meseci, pored toga, na njegovo školovanje je loše uticala i kriza u braku njegovih roditelja. Snouden nikada nije završio srednju školu. Sa šesnaest godina 1999. upisao je državni koledž Okruga Arundel. Pohađao je kompjuterske kurseve. Kasnije je stekao i diplomu opšteg srednjeg obrazovanja. Međutim, činjenica da nije redovno završio srednju školu terala ga na stalno dokazivanje. U maju 2001. njegovi roditelji su se ipak razveli. Posle razvoda Ed živi sa cimerom u Elikot Sitiju, blizu zapadnog Baltimora. Potom je preselio u dom svoje majke u naselje Vudlend vilidž. U to vreme susedi su kroz razmaknute zavese mogli redovno da vide Eda kako radi za kompjuterom. Gotovo sve njegove komšije su radile u federalnoj vlasti a nedaleko od kuće na putu između Vašingtona i Baltimora bilo je sedište Agencije za nacionalnu bezbednost - NSA. Kao tinejdžer Snouden je znao sve o NSA. Mnogi njegovi susedi su radili u agenciji. U prostranom kompleksu od hiljadu ari u Fort Midu radilo je četrdeset hiljada ljudi, (tu je inače zaposlen najveći broj matematičara SAD). Taj Zamak zagonetki zove se i SIGINT City. U to vreme njegovi izgledi da se tu zaposli bili su vrlo slabi. U ranim dvadesetim predmet njegovog interesovanja bili su pretežno kompjuteri. Smatrao je da je internet najznačajniji izum u istoriji čovečanstva. Dane je provodio surfujući po internetu i igrajući Teken, japansku rolplej igru. Održavao je kondiciju i vežbao kung-fu. Godine 2003. predstavljao se kao MCSE, Majkrosoftov sertifikovani stručnjak za rešavanje problema, bez diplome i dozvole za rad, koji živi u Merilendu. Snoudenov otac je u to vreme odselio u Pensilvaniju. Nakon napada SAD na Irak 2003. godine Ed je počeo ozbiljno da razmišlja o vojnoj karijeri. Smatrao je da je cilj Džordža V. Buša da svrgne Sadama Huseina potpuno ispravan i da kao čovek ima obavezu da učestvuje u oslobađanju potlačenih ljudi. U maju 2004. stupio je u vojsku SAD. Prijavio se u velikom vojnom utvrđenju Fort Bening u Džordžiji. Po ugovoru je proveo deset nedelja na osnovnoj obuci i potom na naprednom pešadijskom kursu. Potom je trebalo da ide na procenjivanje sposobnosti za specijalne snage. Međutim, njegovo službovanje u vojsci bila je katastrofa. Bio je kratkovid i tokom pešadijske obuke polomio je obe noge. Posle svega vojska mu je dala otpust. Po povratku u Merilend zaposlio se kao specijalista za bezbednost u Centru za napredno proučavanje jezika pri Merilendskom univerzitetu 2005. Počeo je da radi u obezbeđenju ali se kasnije prebacio u sektor informacionih tehnologija. Počeo je da radi u tajnom odseku NSA pri univerzitetskom kampusu. Centar je tesno sarađivao sa obaveštajnim službama SAD. Sredinom 2006. uspeo je da dobije posao u sektoru informacionih tehnologija pri Centralnoj obaveštajnoj agenciji - CIA. Brzo je shvatio da njegove izvanredne računarske veštine mogu da mu otvore razna zanimljiva vrata u samoj vladi. Uvideo je da mu služba u vladi SAD pruža uzbudljive mogućnosti, uključujući putovanja izvan zemlje i druge pogodnosti. Godine 2007.CIA ga šalje u Ženevu, na prvi zadatak van zemlje. Njegov posao je bio da brine o kompjuterskoj bezbednosti diplomata SAD. Bio je nadzornik informacionih sistema i telekomunikacija. Živeo je u četverosobnom komfornom stanu u vlasništvu vlade SAD. U Ženevi se Snouden upoznao sa tibetanskom kulturom i učestvovao u demonstracijama koje je organizovao Pokret za Slobodni Tibet pred letnje Olimpijske igre u Pekingu 2008. Informatički tehničar Centralne obaveštajne agencije u to vreme posebno se zanimao kako će digitalne promene i širenje Fejsbuka i ostalih društvenih mreža uticati na demokratiju i način upravljanja ljudima. U to vreme Snouden je posetio i Sarajevo, Rumuniju, Španiju. Snoudena su oduševljavali švajcarski stavovi o slobodi pojedinca i to što je prostitucija legalna. Učestvovao je u motociklističkim trkama u Italiji. Bio zagriženi desničar i podržavao je Ron Pola, najčuvenijeg borca za američki libertarijanizam. Podržao je Polovu kandidaturu za mesto predsednika SAD 2008. Odlično mišljenje je Snouden imao i o Džonu Mekejnu i na internet forumu izjasnio se o Mekejnu: izvrstan vođa i čovek od pravih vrednosti. Obamu nije podržavao. Tokom izbora je izjavio da bi podržao Obamu kada bi se on udružio sa Mekejnoim. Snouden je smatrao i na internet forumu napisao da bi Hilari Klinton za zemlju bila gora od kuge. Kada je Obama pobedio na izborima i postao predsednik, Snouden je počeo da oseća snažnu odbojnost prema njemu. Kritikovao je pokušaje Bele kuće da zabrani jurišno oružje. Bio je protiv socijalnog osiguranja jer je smatrao da pojedinci ne treba da očekuju pomoć od države. Snouden je 2009. vatreno govorio protiv vladinih zvaničnika koji su poverljive informacije puštali u medije. Bio je žestoko protiv Obamine odluke da postavi Leona Panetu za direktora CIA. Smatrao je da je Panetino neiskustvo u obaveštajnom sektoru očigledno. Bio je razočaran i obaveštajnim skandalima iz vremena Bušovog mandata, tajnim zatvorima Centralne obaveštajne agencije i ilegalnim prisluškivanjem. U to vreme Snouden je očigledno znao za internet stranicu o transparentnosti i Vikiliks. Smatrao je, u to vreme, da je Njujork tajms, još gori od Vikiliksa. Tvrdio je da Tajms otkriva detalje osetljivih tajnih operacija. Začetak Snoudenovog sopstvenog razočaranja u vladino špijuniranje ipak potiče još iz njegovog boravka u Švajcarskoj. Njegova odluka da na svetlost javnosti iznese tajne američke vlade već je bila u začetku ali u to vreme još uvek nije imao pristup najvažnijim dokumentima. Snouden je želeo da Obama izvede pred lice pravde pripadnike Bušove vlade koji su bili odgovorni za američke vojne deponacije boraca sakupljenih s ratišta, od kojih neki nisu imali nikakve veze sa ekstremistima i Al Kaidom a koji su godinama trunuli iza rešetaka, bez ikakvog suđenja. Međutim, Snouden je došao do zaključka da je Obama nedugo pošto je stupio na vlast sasvim obustavio istrage sistemskog kršenja zakona, i da je produbio i proširio nekoliko programa koji su gušili građanska prava i odbio da troši politički kapital kako bi stavio tačku na kršenje ljudskih prava u Gvantanamu. U februaru 2009. Snouden je dao otkaz u CIA. Sledeće Snoudenovo zaposlenje bilo je u Agenciji za nacionalnu bezbednost, radio je po ugovoru u postrojenju NSA u vojnoj bazi SAD u Japanu. Njegov lični dosije iz CIA nikad nije bio prosleđen tom poslodavcu. Sve moguće zamerke na njegov rad od njegovih bivših kolega iz CIA najverovatnije su bile izgubljene u sistemu. Još od tinejdžerskih dana Snouden je obožavao Japan, još kao zaljubljenik u igricu Teken. Od 2002. do 2004. radio je i kao veb-master za japansku anime internet stranicu, Rjuhana pres. Godine 2009. Snouden je upisao letnju školu pri kampusu u Tokiju koji je sarađivao sa Merilendskim univerzitetom i vredno je radio na usavršavanju svojih jezičkih i tehnoloških veština. U tom periodu Snoudenova aktivnost na internetu i forumima potpuno prestaje. Dobio je pristup većoj količini strogo poverljivih dokumenata, iz kojih je uvideo u kakvim razmerama NSA sakuplja podatke o civilima. Njegova ogorčenost prema Obaminoj vladi počela je da raste. U periodu od 2009. do 2012. saznao je kolike su tačno razmere špijunske aktivnosti NSA. U martu 2012. Snouden je napustio Japan. U to vreme donirao je novac svom libertarijanskom političkom heroju, Ronu Polu za predsedničku kampanju. Snouden je potom stigao na Havaje.

Novi posao Snouden je dobio u Regionalnom kriptološkom centru NSA (u Centralnoj bezbednosnoj službi) na glavnom ostrvu Oahu, blizu Honolulua. Taj centar je jedan od trinaest objekata NSA izvan Fort Mida u službi SIGINT-a, koji je posebno zadužen za špijuniranje Kine. Snouden je tamo postao stručnjak za Kinu. Držao je kurs o kineskoj kontraobaveštajnoj službi i učio je više zvaničnike Ministarstva odbrane kako da svoje podatke zaštite od Pekinga i njegovih veštih hakera. Bio je odlično upoznat s aktivnim operacijama NSA protiv Kine. Proveo je trinaest meseci na Havajima. Njegov bes je tinjao. . . . (podaci u pripremi...)

Snouden je nakon objavljivanja dokumenata CIA-e, prebegao najpre u Hongkong, a kasnije u Moskvu, 23. juna 2013. gde ga je dočekao diplomatski automobil koji je verovatno pripadao Ekvadoru. Snouden je dobio pomoć od organizacije Vikiliks i njenog osnivača Džulijana Asanža. Nakon što mu je veći broj država odbio dati azil, 6. jula 2013. godine Venecuela je ponudila azil Snoudenu. Međutim 1. avgusta 2013. godine azil je dobio od Rusije.

Vidi još

• Snouden (film)

Spoljašnje veze

• "DNI Statement on Recent Unauthorized Disclosures of Classified Information." () Office of the Director of National Intelligence. June 6, 2013.
• PDF Version ()
• Luk Harding: Dosije Snouden. 2014. ISBN 978-86-505-2382-7. , EvroGiunti, april , Beograd. Prevod: Vesna Stamenković.
• Nekada radio za vladu, a sad radi za narod („Politika”, 9. februar 2020)