Викиликс

међународна организација која објављује тајне информације

Викиликс (енгл. WikiLeaks) је међународна непрофитна медијска организација која објављује на други начин недоступне материјале од анонимних извора.[3][4] Њен веб-сајт, покренут 2006. на Исланду води Саншајн прес.[5] Од настанка сајта, Викиликс тврди да има базу података која је нарасла на више од 10 милиона докумената до 2015. године.[6] Џулијан Асанж, аустралијски интернет активиста, генерално се описује као његов оснивач и директор.[7] Од септембра 2018. године Кристин Храфнсон је био главни уредник.[8][9] Иако користи вики технологију, сајт Викиликс је независан од Википедије и других Викимедијиних пројеката.

Викиликс
1Graphic of hourglass, coloured in blue and grey; a circular map of the eastern hemisphere of the world drips from the top to bottom chamber of the hourglass.
Снимак екрана
Screenshot of WikiLeaks' main page as of 27 June 2011
Веб-адресаwikileaks.org
КомерцијалностНе[1]
Тип
Архива докумената и обелодањивање
РегистрацијаНе
Доступан наЕнглески, мада су изворни документи на изворном језику
ВласникСаншајн прес
ТворацЏулијан Асанж
Кључни људи
Џулијан Асанж (директор)
Кристин Храфнсон (Главни уредник)
Покренут4. октобар 2006.; пре 18 година (2006-10-04)[2]
Тренутни статусОнлајн

Група је објавила бројне проминентне сетове докумената. Рана издања обухватала су документацију о трошковима опреме и залихама у авганистанском рату,[10] извештај о истрази корупције у Кенији,[11][12] и приручник о оперативним процедурамаа за амерички затвор у заливу Гвантанамо, Куба.[13][14] У априлу 2010. Викиликс је објавио снимке колатералног убиства током ваздушног напада Багдада 12. јула 2007. године у којем су међу убијенима и ирачки новинари Ројтерса. Друга издања у 2010. години укључују Авганистански ратни дневник и „Ирачке ратне дневнике”. Ово последње издање омогућило је мапирање 109.032 смртних случајева у „значајним“ нападима побуњеника у Ираку који су пријављени Вишенационалним снагама Ирака, укључујући око 15.000 који нису претходно објављени.[15][16] Године 2010, Викиликс је такође објавио дипломатске „кабловске“ поруке америчког Стејт департмента, класификовани материјал који је послат америчком Стејт департменту. У априлу 2011. Викиликс је почео да објављује 779 тајних досијеа који се односе на затворенике заточене у логору у заливу Гуантанамо.[17] Године 2012, Викиликс је објавио „Сиријске датотеке“, преко два милиона имејлова које су послали сиријски политичари, корпорације и владина министарства.[18][19] Године 2015, Викиликс је објавио саудијско-арабијске дипломатске поверљиве поруке,[20][21] који детаљно описују шпијунирање америчке Националне безбедносне организације узастопних француских председника,[22][23] и поглавље о интелектуалној својини Транс-пацифичког партнерства, контроверзног међународног трговинског споразума о којем је преговарано у тајности.[24][25]

Током Америчке председничке предизборне кампање 2016. године Викиликс је објавио е-пошту и друге документе Демократског националног комитета и менаџера кампање Хилари Клинтон, Џона Подесте, показујући да је национални комитет странке фаворизовао Хилари Клинтон у односу на њеног супарника Бернија Сандерса на примарним изборима.[26] Ова издања нанела су значајну штету Клинтоновој кампањи, и приписана су као потенцијални фактор који је допринео њеном неуспеху.[27] Америчка обавештајна заједница изразила је „велико поверење” да је процурелу е-пошту Русија хаковала и доставила је Викиликсу. Викиликс је изјавио да извор докумената није била Русија или било која друга држава.[28] Током кампање, Викиликс је промовисао теорије завере о Хилари Клинтон и Демократској странци.[29][30][31]

Годин 2016, Викиликс је објавио скоро 300.000 имејлова за које је описано да долазе из турске владајуће Партије правде и развоја,[32] а касније је утврђено да су преузети из јавних поштанских архива,[33] и преко 50.000 имејлова од турског министарства енергетике.[34] Године 2017, Викиликс је објавио унутрашње документе агенције CIA који описују алате које агенција користи за хаковање уређаја, укључујући мобилне телефоне и рутере.[35][36]

Викиликс је критикован због одсуство узбуњивања или критике Русије, и због критиковања Панамских папира којима су изложени компаније и појединци са иностраним банкарским рачунима.[37][38] Организација је додатно критикована због неадекватне обраде њеног садржаја и кршења личне приватности појединаца. Викиликс је, на пример, открио бројеве социјалног осигурања, медицинске информације, бројеве кредитних картица и детаље покушаја самоубиства.[39][40][41][42]

Корен и порекло речи (етимологија)

уреди

Назив Викиликс је сложеница од речи „вики“ (енгл. wikiвики софтвер), и „ликс“ (енгл. leaksоно што је процурило, у овом контексту информације које су процуриле). Овим називом се на енглеском језику асоцира да се ради о врсти вики сајта која објављује информације које су „процуриле“.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „About”. WikiLeaks. Архивирано из оригинала 19. 9. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  2. ^ „Whois Search Results: wikileaks.org”. Domaintools.com. Приступљено 8. 12. 2016. 
  3. ^ Karhula, Päivikki (5. 10. 2012). „What is the effect of WikiLeaks for Freedom of Information?”. International Federation of Library Associations and Institutions. Архивирано из оригинала 30. 6. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  4. ^ The Editors (16. 8. 2012). „WikiLeaks”. The New York Times. Приступљено 24. 8. 2012. 
  5. ^ Chatriwala, Omar (5. 4. 2010). „Wikileaks vs the Pentagon”. Al Jazeera. Архивирано из оригинала 9. 2. 2014. г. Приступљено 27. 1. 2011. 
  6. ^ „What is Wikileaks”. WikiLeaks. Приступљено 14. 4. 2020. 
  7. ^ McGreal, Chris (5. 4. 2010). „Wikileaks reveals video showing US air crew shooting down Iraqi civilians”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 26. 6. 2011. г. Приступљено 15. 12. 2010. 
  8. ^ „WikiLeaks names one-time spokesman as editor-in-chief”. Associated Press (на језику: енглески). Приступљено 26. 9. 2018. 
  9. ^ Bridge, Mark (27. 9. 2018). „Loss of internet forces Assange to step down from Wikileaks editor role” . The Times. Приступљено 11. 4. 2019. 
  10. ^ Joseph, Channing (9. 9. 2007). „Wikileaks Releases Secret Report on Military Equipment”. The New York Sun. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 28. 2. 2008. 
  11. ^ Dahir, Abdi Latif (13. 4. 2019). „It all started in Nairobi: How Kenya gave Julian Assange's WikiLeaks its first major global scoop”. Quartz Africa. Приступљено 20. 4. 2019. 
  12. ^ Rice, Xan (31. 8. 2007). „The looting of Kenya”. The Guardian. Приступљено 20. 4. 2019. 
  13. ^ Ryan Singel (14. 11. 2007). „Sensitive Guantánamo Bay Manual Leaked Through Wiki Site”. Wired magazine. Архивирано из оригинала 10. 2. 2014. г. Приступљено 14. 11. 2007. 
  14. ^ „US: Leaked Gitmo Manual Out of Date”. Associated Press. 14. 11. 2007. Архивирано из оригинала 18. 11. 2007. г. Приступљено 14. 11. 2007. 
  15. ^ „Wikileaks Iraq: data journalism maps every death”. The Guardian. London. 23. 10. 2010. Архивирано из оригинала 7. 1. 2011. г. Приступљено 26. 7. 2012. 
  16. ^ „Wikileaks Iraq: what's wrong with the data?”. The Guardian. London. 25. 10. 2010. Архивирано из оригинала 9. 6. 2013. г. Приступљено 26. 7. 2012. 
  17. ^ Leigh, David; Ball, James; Burke, Jason (25. 4. 2011). „Guantánamo files lift lid on world's most controversial prison”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 26. 6. 2011. г. Приступљено 25. 4. 2011. 
  18. ^ „Syria files: Wikileaks releases 2m 'embarrassing' emails”. BBC. 5. 7. 2012. Приступљено 20. 4. 2019. 
  19. ^ Greenberg, Andy (5. 7. 2012). „WikiLeaks Announces Massive Release With The 'Syria Files': 2.4 Million Emails From Syrian Officials And Companies”. Forbes. Приступљено 20. 4. 2019. 
  20. ^ Hubbard, Ben (20. 6. 2015). „Cables Released by WikiLeaks Reveal Saudis' Checkbook Diplomacy”. New York Times. Приступљено 20. 4. 2019. 
  21. ^ Zorthian, Julia (19. 6. 2015). „WikiLeaks Begins Releasing Leaked Saudi Arabia Cables”. Time Magazine. Приступљено 20. 4. 2019. 
  22. ^ Regan, James; John, Mark (23. 6. 2015). „NSA spied on French presidents: WikiLeaks”. Reuters. Приступљено 20. 4. 2019. 
  23. ^ Rubin, Alyssa J.; Shane, Scott (24. 6. 2015). „Hollande Condemns Spying by U.S., but Not Too Harshly”. New York Times. Приступљено 20. 4. 2019. 
  24. ^ Thielman, Sam (9. 10. 2015). „Wikileaks release of TPP deal text stokes 'freedom of expression' fears”. The Guardian. Приступљено 20. 4. 2019. 
  25. ^ Bolton, Doug (9. 10. 2015). „TPP leaked: Wikileaks releases intellectual property chapter of controversial internet and medicine-regulating trade agreement”. The Independent. Приступљено 20. 4. 2019. 
  26. ^ „Why it's entirely predictable that Hillary Clinton's emails are back in the news”. The Washington Post. Приступљено 12. 11. 2016. 
  27. ^ „How Much Did WikiLeaks Hurt Hillary Clinton?”. FiveThirtyEight (на језику: енглески). 23. 12. 2016. Приступљено 15. 2. 2018. „The evidence suggests WikiLeaks is among the factors that might have contributed to her loss, but we really can't say much more than that. 
  28. ^ Shabad, Rebecca (7. 10. 2016). „U.S. intel community 'confident' Russia directed hacks to influence election”. Приступљено 23. 10. 2016. 
  29. ^ Ohlheiser, Abby (4. 11. 2016). „No, John Podesta didn't drink bodily fluids at a secret Satanist dinner”. The Washington Post. ISSN 0190-8286. Приступљено 8. 11. 2016. 
  30. ^ „WikiLeaks Fuels Conspiracy Theories About DNC Staffer's Death”. NBC News. Приступљено 8. 11. 2016. „WikiLeaks ... is fueling Internet conspiracy theories by offering a $20,000 reward for information on a Democratic National Committee staffer who was killed last month ... in what police say was robbery gone wrong ... Assange implied this week in an interview that Rich was the source of the leak and even offered a $20,000 reward for information leading to the arrest of his murderer. Meanwhile, the Russian government funded propaganda outlet RT had already been covering Rich's murder two weeks prior. RT and other Russian government propaganda outlets have also been working hard to deny the Russian government was the source of the leak, including by interviewing Assange about the Rich murder. ... The original conspiracy theory can be traced back to a notoriously unreliable conspiracy website 
  31. ^ How Julian Assange turned WikiLeaks into Trump's best friend, Max Chafkin & Vernon Silver, 10 October 2016 (Bloomberg website)
  32. ^ Yeung, Peter (20. 7. 2016). „President Erdogan emails: What is in the Wikileaks release about Turkey's government?”. The Independent. Приступљено 20. 4. 2019. 
  33. ^ Doctorow, Cory (29. 7. 2016). „Wikileaks' dump of "Erdogan emails" turn out to be public mailing list archives”. BoingBoing. Приступљено 20. 4. 2019. 
  34. ^ Gramer, Robbie (7. 12. 2016). „Latest Wikileaks Dump Sheds New Light on Erdogan's Power In Turkey”. Foreign Policy. Приступљено 20. 4. 2019. 
  35. ^ Menn, Joseph (29. 3. 2017). „A scramble at Cisco exposes uncomfortable truths about U.S. cyber defense”. Reuters. Приступљено 20. 4. 2019. 
  36. ^ Shane, Scott; Rosenberg, Matthew; Lehren, Andrew W. (7. 3. 2017). „WikiLeaks Releases Trove of Alleged C.I.A. Hacking Documents”. New York Times. Приступљено 20. 4. 2019. 
  37. ^ Erlanger, Jo Becker; Schmitt, Eric (31. 8. 2016). „How Russia Often Benefits When Julian Assange Reveals the West's Secrets”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 25. 12. 2016. 
  38. ^ Harding, Alec Luhn Luke (7. 4. 2016). „Putin dismisses Panama Papers as an attempt to destabilise Russia”. The Guardian. London. ISSN 0261-3077. Приступљено 6. 1. 2017. 
  39. ^ Joshua Brustein (29. 7. 2016). „Why Wikileaks Is Losing Its Friends”. Bloomberg News. 
  40. ^ Raphael Satter; Maggie Michael (23. 8. 2016). „Private lives are exposed as WikiLeaks spills its secrets” (на језику: енглески). Associated Press. Архивирано из оригинала 07. 01. 2017. г. Приступљено 15. 03. 2021. 
  41. ^ Andrea Peterson. „Snowden and WikiLeaks clash over leaked Democratic Party emails”. The Washington Post. Приступљено 28. 7. 2016. 
  42. ^ Tufekci, Zeynep (4. 11. 2016). „WikiLeaks Isn't Whistleblowing”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 11. 2016. 

Спољашње везе

уреди