Društvo

Društvo predstavlja celinu sastavljenu od ljudi određenog regiona, u kojoj su uspostavljeni društveni odnosi, društvene uloge i status svakog pojedinca.

Definicije

Ovaj pojam ima više različitih značenja. Društvene nauke koriste pojam društvo da označe grupu ljudi koji formiraju polu-otvoreni (ili polu-zatvoreni) društveni sistem, u kojem se veći deo interakcije odvija među individua koje su deo grupe. Apstraktnije, društvo se definiše kao mreža odnosa između entiteta. Takođe se definiše i kao nezavisna zajednica.

Pojam društvo potiče od lat. societas, u značenju prijateljske veze sa drugima. Latinsko societas se izvodi iz socius (partner). Pojam društvo često ukazuje na to da njegovi članovi dele neke zajedničke brige ili interese u zajedničkom cilju. Kao takav, često se koristi kao sinonim za narod jedne zemlje koji ima zajedničke institucije koje se brinu za građansko blagostanje.

Društvo i priroda

Društvo se može definisati kao celokupnost odnosa ljudi prema prirodi i međusobnih odnosa ljudi. Što se tiče odnosa ljudi prema prirodi, on je jedinstven. Njegova suština je u kontinuiranom nastojanju ljudi da prirodu potčine sebi. Što se tiče odnosa između ljudi, on je mnogo složeniji i obuhvata sve odnose među ljudima, od onih manje složenih i manje bitnih, do veoma složenih i najbitnijih. Među njima su i najsloženiji i najbitniji za razumevanje društva proizvodni odnosi. Pojedinačne, emocionalne i intelektualne veze među ljudima rezultat su njihovih pojedinačnih volja, ali odnosi u koje stupaju živeći u naciji, naselju ili porodici su nužni, s obzirom na objektivnost ovih delova društvene stvarnosti.

Struktura i dinamika društva

S obzirom na to da sociologija proučava društvo i društvene pojave koje su u svojoj ukupnosti međusobno povezane tako da obrazuju ljudsko društvo, kao jedan od prvih zadataka sociologije nameće se potreba da se izvrši klasifikacija i utvrde međusobni odnosi između tih pojava, odnosno da se utvrdi struktura društva, s obzirom na odnose koji postoje između elemenata iz kojih se ona sastoji. Isto tako, potrebno je utvrditi dinamiku društva, s obzirom na karakter promena elemenata društva koje dovode do njegovog kretanja.

• Društvena struktura se sastoji iz dva osnovna načela: ekonomske osnove i društvene nadgradnje, s tim što se društvena nadgradnja diferencira na društveno-političku organizaciju društva i oblike društvene svesti.
  • Ekonomska osnova predstavlja oblast društvene proizvodnje materijalnih dobara koja omogućava društvenu i individualnu egzistenciju čoveka.
  • Društvenu nadgradnju sačinjavaju sve ostale oblasti društvene stvarnosti koje su u krajnjoj liniji uslovljene ekonomskom osnovom društva. To su grubo diferencirano društveno-politička organizacija društva (država, pravne institucije, političke organizacije) i društvena svest koja se sastoji iz pravno-političke nadgradnje i viših oblika svesti (religija, moral, filozofija, nauka i umetnost).
• Društvena dinamika proizilazi iz shvatanja pokretačkih snaga razvoja ljudskog društva, kao sastavnog dela shvatanja društva uopšte. Te snage su sadržane u razvoju proizvodnje, odnosno u razvoju njenih materijalnih snaga, koje dovode do nužne, odgovarajuće promene u proizvodnim odnosima, a i jedni i drugi zajedno dovode do daljih promena u svim ostalim oblastima društvene stvarnosti, odnosno u oblastima društvene nadgradnje.

Društvena osnova

Društvena osnova ima ekonomski karakter i sastoji se iz proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, koji se zajedničkim imenom zovu način proizvodnje
U širem smislu, društvena osnova obuhvata i proizvodnju ljudi, geografske faktore i ostatke prethodnog načina proizvodnje. Proizvodne snage sačinjavaju sredstva za proizvodnju i čovek sa svojim sposobnostima. Proizvodni odnosi su odnosi u koje ljudi stupaju u procesu proizvodnje.

Oblici društvenog života

Horda je najstariji i najnerazvijeniji oblik društvenog života. Ona je nastala na nižem stupnju divljaštva i traje do njegovog sledećeg stupnja. Formirala se iz čopora u kome su živele čovekolike životinje i predstavlja početak društvenog života. Horda je predstavljala i biološku i ekonomsku zajednicu jer je čovek sve svoje potrebe realizovao u njoj. Horda se sastojala od 10-20 članova koji su živeli na zajedničkoj teritoriji, stalno se krećući u potrazi za hranom.

Rod je viši oblik organizovanja društvenog života. Specifičnost roda je da se prvi put iz polnih odnosa isključuju roditelji i deca i formira se bračna zajednica po generacijama. Kasnije će se iz polnih odnosa isključiti i rođena braća i sestre. U rodovima se vrši podela rada. Neki rodovi se bave zemljoradnjom, neki stočarstvom, zanatstvom. Takođe se veliki rodovi cepaju, ali zadržavaju veze sa ostalim novim rodovima, pa se na taj način formiraju bratstva.

Pleme sačinjava veći broj rodova koji su nastali iz jednog zajedničkog roda. To je dakle zajednica koja se zasniva na krvnom srodstvu, ali i na zajedničkoj teritoriji. Pleme objedinjuje izvesne funkcije rodova, u početku samo vezane za ratovanje, a kasnije sve više. Kasnije se javljaju i savezi plemena.

Narod je prvi oblik organizovanja koji nije zasnovan na krvnom srodstvu, već samo na teritorijalnoj povezanosti. Do spajanja plemena u okviru državne zajednice dolazi zbog pojave privatne svojine i prvih manifestacija izdiferenciranosti društva na klase. Klasna podela je zahtevala organizaciju za zaštitu interesa klase koja je bila nosilac sredstava za proizvodnju. Ta organizacija je bila država, a stanovnici koji su na njenoj teritoriji živeli bili su pre svega podeljeni na klase.

Nacija nastaje kao rezultat velikih ekonomskih, političkih i kulturnih promena koje sa sobom donosi kapitalistički način proizvodnje, buržoasko društvo.

Klase su velike društvene grupe koje se nalaze u međusobnom odnosu eksploatacije.

Kaste su zatvorene društvene grupe, formirane na religioznoj osnovi, nastale i nestale u robovlasničkom društvu.

Staleži su velike društvene grupe koje se formiraju na pravnim osnovama, nastale i nestale u feudalnom društvu.

Država je nastala kao rezultat potrebe da se zaštiti opstanak društva i njenih članova, koji su bili ugroženi klasnim sukobom kada je izbio između prve dve antagonistički međusobno suprotstavljene klase.

Država je klasni aparat nasilja!(moje viđenje)
Prema organizaciji vlasti država se deli po:

• Obliku vladavine na monarhije i republike;
• Kriterijumu političkog režima na autokratije i demokratije;
• Kriterijumu državnog uređenja na proste i složene države, pri čemu složene države mogu biti federacije i konfederacije.

Političke partije su organizacije savremenog društva koje imaju za cilj osvajanje i održavanje državne vlasti. Dele se na:

• Građanske partije koje teže da zaštite interese buržoazije i dele se na konzervativne i liberalne.
• Radničke partije se dele ma socijalističke i komunističke.

Porodica je jedan od najstarijih oblika u kojima ljudi organizuju svoj život. Ona ima biološku, psihološku i ekonomsku funkciju. Biološka dimenzija porodice odnosi se na ostvarenje seksualnih veza i rađanja, odnosno proizvodnju ljudi. Psihološka dimenzija odnosi se na vaspitanje dece i na formiranje i izražavanje osećanja između članova porodice — pre svega roditelja i dece, ali i muža i žene. Ekonomska dimenzija odnosi se na činjenicu da se u njenom okviru odvija organizacija i podela rada. Porodice su se razvijale sledećim tokom:

• bračna zajednica po generacijama (porodica krvnog srodstva)
• punalna (isključeni rođeni braća i sestre)
• sindijazmička (brak između jednog muškarca i jedne žene)
• monogamska (teško raskidiva)

Elementi pravno-političke strukture društva

Pravo predstavlja skup društvenih pravila koje je donela država sa ciljem da se njima, uz pomoć monopola fizičke sile, zaštiti klasni interes vladajuće klase.

Politika je usmeravanje društva putem donošenja i izvršavanja odluka koje važe za društvo kao celinu. Ona se sastoji iz tri elementa:

• politička ideologija
• političke organizacije
• politička delatnost

Društvena svest

Religija je sistem ideja i skup osećanja koji suštinu sveta objašnjavaju natprirodnim, iracionalnim. U svom razvoju religiozna svest prolazi kroz tri faze — animizam, politeizam i monoteizam. Sa razvojem ljudskog društva Bog prestaje da bude biće, već se javlja kao ideja (deizam). U savremenom svetu prisutna je i jedna nova religiozna svest, panteizam, koja nastoji da pomiri religiju i nauku.

Moral je oblik društvene svesti koji predstavlja sistem pravila ili normi zasnovanih na shvatanju dobra i zla, koje regulišu odnose čoveka prema društvu, drugim ljudima i sebi samom, na taj način što ih se ljudi pridržavaju bez obzira na sankcije.

Filozofija predstavlja oblik društvene svesti koji nastoji da izrazi zakonitosti koje postoje u prirodi, društvu i mišljenju. Predmet kojim se ona bavi je dakle ukupna objektivna stvarnost, svet u celini i u tom smislu ona daje opšti, univerzalni pogled na svet, predstavlja opšti oblik svesti.

Nauka je oblik društvene svesti koji predstavlja sistem znanja o zakonitostima koje se odnose na prirodu, društvo i ljudsko mišljenje. Istovremeno, nauka je i proces sticanja novih naučnih saznanja.

Umetnost je oblik društvene svesti kroz koji stvaralac u određenom vremenu izražava svoj odnos prema objektima i stvarnosti (prirodi u užem smislu) kroz različite estetske oblasti pomoću različitih simbola, a obraćajući se čulima.

Društvena dinamika

Pojam društvene dinamike ili kretanje društva
Mogu se uočiti dva pojma kretanja — širi i uži:

• Širi pojam kretanja društva podrazumeva svako kretanje u društvu, svaku promenu.
• Uži pojam kretanja društva obuhvata samo promene koje bitno menjaju društvo ili neki njegov deo, odnosno donose kvalitet koji do tada nije postojao.

Pojam socijalne revolucije
Svako kretanje društva koje se odvija postepeno, sporo i ne donosi velike, bitne promene, nazuva se evolucija. Sa druge strane, revolucija menja društvo u celini veoma brzo. Revolucija ima užu fazu (trenutak smene vlasti) i širu fazu (niz promena koje su neophodne da se uspostavi novi tip društva).

Društveno-ekonomska formacija predstavlja tipičan i relativno trajan sistem odnosa u društvu, formiran oko osnovnog proizvodnog odnosa, kao najbitnijeg odnosa u društvu, izraženog u vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju. Kretanje, odnosno razvoj društva, putem revolucionarnih promena odvijao se kroz pet istorijskih tipova društveno-ekonomskih formacija:

• Prvobitna zajednica
• Robovlasničko društvo
• Feudalno društvo
• Kapitalističko društvo
• Socijalističko društvo

Kapitalističko društvo sadrži nekoliko faza:

• Liberalni kapitalizam posle industrijske revolucije.
• Monopolistički kapitalizam (kartel, trust, koncern, sindikat)
• Državni ili savremeni kapitalizam (politika investiranja, cena, carina, fiskalne mere...) — nastaje državna svojina.

Savremeno društvo

Savremeno društvo se vremenom pomalo socijalizuje. U zemljama savremenog razvijenog kapitalizma teče razvoj proizvodnih snaga, sredstava za proizvodnju,... Javlja se novi sloj ljudi — birokratija, i još jedan novi sloj — tehnokratiju.

U nerazvijenim zemljama se uglavnom javljaju prokomunistički militaristički režimi, pa te zemlje i dalje ostaju nerazvijene.

Socijalističke zemlje su se uglavnom raspale i prešle u kapitalizam.

Neka obeležja savremenog društva

Povezivanje čovečanstva se dešava zahvaljujući jako brzom razvoju nauke, a prvenstveno elektrotehnike. Naučno-tehnološka revolucija je sve ovo omogućila.

Masovna kultura je jedno od ključnih obeležja savremenog društva i predmet velike naučne pažnje. Ona nastaje povezivanjem čovečanstva.

Kič tj. antivrednost, „umetničko đubre“. Prema Abrahamu Molu postoji pet principa za identifikaciju i klasifikaciju kiča:

• princip neadekvatnosti
• princip kumulacije
• princip sinestezije
• princip osrednjosti
• princip komfora

Ekološki problemi savremenog društva javljaju se zbog brzog razvoja industrije bez kontrole zagađivanja okoline.

Organizacije

Opstanak

Ljudska društva su često organizovana prema njihovim primarnim sredstvima za opstanak: društveni naučnici prepoznaju društva lovaca-sakupljača, nomadska pastoralna društva, hortikulturna ili jednostavna poljoprivredna društva, i napredna poljoprivredna društva, poznata i kao civilizacije. Neki smatraju da su industrijska i post-industrijska društva zasebna u odnosu na tradicionalna poljoprivredna društva.

Političke organizacije

Društva takođe mogu biti organizovana prema njihovoj političkoj strukturi: dele se (od manjih i jednostavnijih ka većim i kompleksnijim) na bande, plemena, poglavarstva, i državna društva.

Podeljena mišljenja

Za pripadnike mnogih nacija sjedinjenih po sličnim političkim i kulturnim tradicijama, verovanjima ili vrednostima se ponekad kaže da su društvo (na primer: judeo-hrišćansko, istočno, zapadno itd.). Kada se koristi u ovom kontekstu, izraz se koristi kao sredstvo da se izrazi kontrast dva ili više „društava“ čiji predstavnici predstavljaju alternativne suprotstavljajuće i nadmećuće poglede na svet.

Opšti interes

Takođe, neka akademska, obrazovana i školska društva i udruženja, kao što je Američko društvo matematičara, opisuju sebe kao društva. U Ujedinjenom Kraljevstvu ona su obično neprofitna i imaju status humanitarnih organizacija. U nauci u veličini variraju od onih koja uključuju nacionalna naučna društva uključujući i Kraljevsko društvo do regionalnih prirodno istorijskih društava. Akademska društva mogu imati interesovanja u širokom spektru tema, uključujući umetnost, humanitarnost i nauku.

Komercijalne organizacije

U SAD, naziv „društvo“ je najčešći u privredi, u kojoj se partnerstvo između investitora koji započinju posao obično zove „društvo“. U Ujedinjenom Kraljevstvu, partnerstva se ne nazivaju društvima, ali kooperativci ili kolege su često poznati kao društva (kao što su prijateljska društva i graditeljska društva).

Nevladine organizacije - udruženja građana

Nevladine organizacije su specifična forma organizovanja građana. Termin se masovno koristi u zadnje dve decenije i usko je povezan sa pojmom civilnog društva. Bez shvatanja pojma civilnog društva nije moguće u potpunosti shvatiti ovaj pojam. Pored termina „nevladina organizacija“ koristi se i termin „udruženje građana“.

Jedna korisna definicija civilnog društva je da je ono “Sfera institucija, organizacija i pojedinaca locirana između porodice, države i tržišta u kojoj ljudi učestvuju volonterski da unaprede zajedničke interese.” Oblast preklapanja predstavlja mesto gde se snage države (zakonodavna, sudska i izvršna vlast), biznisa i građana objedinjuje da bi se kreirao normativni prostor za demokratiju, društvenu odgovornost i zaštitu javnih interesa.

Civilno društvo za koje se nevladine organizacije zalažu je:

• Prostor za mobilizaciju i artikulaciju interesa pojedinaca i grupa
• Institucionalno sredstvo za medijaciju (posredovanje) između konfliktnih interesa i konfliktnih socijalnih vrednosti
• Mogućnost za iskazivanje i praktikovanje društvenih, religioznih i kulturnih verovanja i aktivnosti
• Mogućnost za ograničavanje inherentne tendencije države da proširi svoju kontrolu
• Mogućnost da se ograniči potencijal biznisa da bude bez kontrole.

Pojam zajednički interes u definiciji može da bude raznolik. On može, ali i ne mora, da bude prihvatljiv za sve koji rade sa, i u, organizacijama civilnog društva. Ono što je bitno je da su sloboda govora i sloboda udruživanja bitni elementi u demokratskim društvima koji dozvoljavaju građanima da se udružuju i da iskažu različite interese koji ne moraju biti atraktivni uvek za sve. Značajna odlika civilnog društva je da postoji podsticajni ambijent u kome su različiti pogledi dozvoljeni i poželjni i gde je organizacijama ili asocijacijama različite vrste dozvoljeno da postoje.

Institucije jednog podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva su:

• Izvršna vlast
• Pravosudna vlast
• Zakonodavna vlast
• Mediji
• Lokalna vlast
• Nezavisne odgovorne (revizorske) organizacije kao što su:
  • Izborna komisija
  • Komisija za ljudska prava
  • Komisija za borbu protiv korupcije
  • Kancelarija glavnog revizora
  • Kancelarija Vrhovnog tužioca
  • Ombdusman (javni advokat)
• Udruženja građana
• Berza
• Univerzitet

Kao što se vidi, prostor za saradnju i za unapređenje zajedničkih interesa je veoma širok. Osnovna podela udruženja građana je na organizacije za uzajamnu pomoć (koje formiraju građani i čiji su oni članovi i na bazi toga ostvaruju određene koristi), organizacije od opšteg (javnog) interesa (koje formiraju građani u nameri da pomognu drugim grupama građana koji nisu nužno njihovi članovi), i pretenderi (pretvarači).

Dodatne informacije o civilnom društvu, nevladinim organizacijama i srodnim pojmovima mogu da se nađu na sajtu NVO Centar za razvoj neprofitnog sektora [www.crnps.org.yu] ili na sajtu NVO [Evropski pokret u Smederevskoj Palanci] [www.evropski-pokret.org.rs].

Konfuzije

Ako je društvo nekakav slogan, razlog za konfuzije u njegovom razumevanju mogu da budu razne nijanse u kojima se on koristi da bi se objasnio veliki broj političkih mišljenja. Na primer, bivši britanski premijer Margaret Tačer je famozno demantovala da društvo uopšte i postoji. Međutim, njena upotreba tog termina bila je uska i treba da se razume u okviru konteksta njene polemike. U intervjuu magazina Women's Own, 3. oktobra 1987, Tačer je diskutovala da je obaveza za rešavanje socijalnih problema, što je bilo očekivana od vlade, odgovornost individua i porodica: „nijedna vlada ne može da uradi ništa osim preko ljudi, a ljudi najpre moraju da se okrenu sebi“. Tačer jedino negira postojanje „društva“ kakvim ga ona razume – ideja da je socijalno blagostanje odgovornost društva (ili, u užem smislu, vlada), a ne individua.

Postojanje

I dalje je u toku debata u sociološkim i antropološkim krugovima o tome da li postoji entitet koga bismo mogli nazvati društvom. Neki marksistički teoretičari, Luj Altise, Ernesto Laklau i Slavoj Žižek, su polemisali da društvo nije ništa više nego efekat vladajuće ideologije određenog klasnog sistema i da ne treba da se koristi kao sociološka ideja.

Literatura

• Effland, R. 1998. The Cultural Evolution of Civilizations Mesa Community College.
• Jenkins, R. (2002). Foundations of Sociology. London: Palgrave MacMillan. ISBN 978-0-333-96050-9. 
• Lenski, G. 1974. Human Societies: An Introduction to Macrosociology. New York: McGraw- Hill, Inc.
• Raymond Williams, "www.flpmihai.blogspot.com", in: Williams, Key Words: A Vocabulary of Culture and Society. Fontana, 1976.
• Althusser, Louis and Balibar, Étienne. Reading Capital. London: Verso. 2009. .
• Tom Bottomore (ed). A Dictionary of Marxist Thought, 2nd ed. Malden, MA: Blackwell Publishing, 1991. 45–48.
• Craig Calhoun, ur. (2002). Dictionary of the Social Sciences. Oxford University Press. 
• Stuart Hall. "Rethinking the Base and Superstructure Metaphor." Papers on Class, Hegemony and Party. Bloomfield, J., ed. London: Lawrence & Wishart, 1977.
• Chris Harman. "Base and Superstructure". International Socialism 2:32, Summer (1986). str. 3–44.
• David Harvey. A Companion to Marx's Capital.  London: Verso, 2010.
• Larrain, Jorge (1983). Marxism and Ideology. Atlantic Highlands, NJ: Humanities Press. .
• Lukács, György (1972). History and Class Consciousness. Cambridge, MA: MIT Press. .
• Postone, Moishe (1993). Time, Labour, and Social Domination: A Reinterpretation of Marx's Critical Theory. Cambridge [England]: Cambridge University Press. 
• Aby, Stephen H. (2005). Sociology: A Guide to Reference and Information Sources, 3rd edn. Littleton, Colorado, Libraries Unlimited Inc. ISBN 978-1-56308-947-3. OCLC 57475961. 
• Williams, Raymond (1977). Marxism and Literature. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-876056-6. .
• Earl Babbie. The Practice of Social Research. . Wadsworth, Thomson Learning Inc. Babbie, Earl R. (2003). The Practice of Social Research (10th izd.). Thomson/Wadsworth. ISBN 978-0-534-62029-5. OCLC 51917727. 
• Collins, Randall (1994). Four Sociological Traditions. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-508208-1. OCLC 28411490. 
• Coser, Lewis A. (1971). Masters of Sociological Thought : Ideas in Historical and Social Context. New York: Harcourt Brace Jovanovich. ISBN 978-0-15-555128-2. 
• Anthony Giddens (2006). Sociology (5th izd.). Cambridge: Polity. ISBN 978-0-7456-3378-7. OCLC 63186308. 
• Landis, Judson R. (1989). Sociology: Concepts and Characteristics (7th izd.). Belmont, California: Wadsworth. ISBN 978-0-534-10158-9. 
• Lipset, Seymour Martin; Ladd, Everett Carll (1972). „The Politics of American Sociologists”. American Journal of Sociology. 78 (1): 67—104. JSTOR 2776571. S2CID 143621351. doi:10.1086/225296. 
• Macionis, John J. (1991). Sociology (3rd izd.). Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-820358-0. 
• Robert K. Merton. 1959. Social Theory and Social Structure. Toward the codification of theory and research, Glencoe: Ill. (Revised and enlarged edition) OCLC 4536864
• Mills, C. Wright, The Sociological Imagination,1959 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. januar 2010)OCLC 165883
• C. Wright Mills, Intellectual Craftsmanship Advices how to Work for young Sociologist
• Mitchell, Geoffrey Duncan (2007) [1968]. A Hundred Years of Sociology: A Concise History of the Major Figures, Ideas, and Schools of Sociological Thought. New Brunswick, New Jersey: Transaction Publishers. ISBN 978-0-202-36168-0. OCLC 145146341. 
• Nisbet, Robert A. (1967). The Sociological Tradition. London, Heinemann Educational Books. ISBN 978-1-56000-667-1. OCLC 26934810. 
• George Ritzer and Douglas J. Goodman. 2004 (2004). Sociological Theory, Sixth Edition. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-281718-8. OCLC 52240022. 
• Scott, John & Marshall, Gordon (eds) . A Dictionary of Sociology (3rd izd.). Oxford University Press. 2005. ISBN 978-0-19-860986-5. OCLC 60370982. 
• Wallace, Ruth A. & Alison Wolf. 1995 (1995). Contemporary Sociological Theory: Continuing the Classical Tradition. 4th ed., Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-036245-2. OCLC 31604842. 
• White, Harrison (2008). Identity and Control. How Social Formations Emerge. (2nd ed., Completely rev. ed.) Princeton, Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13714-8. OCLC 174138884. 
• Willis, Evan (1996). The Sociological Quest: An introduction to the study of social life. New Brunswick, New Jersey, Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-2367-5. OCLC 34633406. 
• Norbert Elias. Was ist Soziologie?.  Juventa, München 1970.
• Johannes Heinrichs. Logik des Sozialen. Woraus Gesellschaft entsteht.  Steno, München 2005.
• Karl-Heinz Hillmann: Gesellschaft. In: Wörterbuch der Soziologie. 4. izdanje. Kröner. . Stuttgart. 1994. ISBN 978-3-520-41004-7. 
• Peter Koslowski. Evolution und Gesellschaft. Eine Auseinandersetzung mit der Soziobiologie.  2. izdanje. Mohr Siebeck, Tübingen 1984.
• Jörn Lamla, Henning Laux, Hartmut Rosa, David Strecker (Hg.): Handbuch der Soziologie, UVK, Konstanz. Lamla, Jörn; Laux, Henning (2014). Handbuch der Soziologie. utb GmbH. ISBN 978-3-8252-8601-9. 
• Luhmann, Niklas (1997). Die Gesellschaft der Gesellschaft. ISBN 978-3-518-28960-0. 
• Peter Ruben. Gemeinschaft und Gesellschaft – erneut betrachtet. In Dittmar Schorkovitz (Hg.): Ethnohistorische Wege und Lehrjahre eines Philosoph. en. Frankfurt 1995.
• Gunter Runkel. Allgemeine Soziologie. Gesellschaftstheorie, Sozialstruktur und Semantik. Oldenbourg, München/Wien. Runkel, Gunter (2005). Allgemeine Soziologie: Gesellschaftstheorie, Sozialstruktur und Semantik. Oldenbourg. ISBN 978-3-486-57708-2.  (v.a. Kap. 2: Soziologische Klassiker und ihre Theorien. ).
• Ferdinand Tönnies: Gemeinschaft und Gesellschaft. 1887; Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 2005.
• Bernard Willms. System und Subjekt oder die politische Antinomie der Gesellschaftstheorie. In: Franz Maciejewski (ed): Theorie der Gesellschaft oder Sozialtechnologie.  Suhrkamp, Frankfurt. . 1973. str. 43—77. ISBN 978-3-518-06101-5.  .
• Service, Elman (1975). Origins of the state and civilization. ISBN 978-0-393-09224-0. 

Spoljašnje veze

• Društvo na sajtu Curlie (jezik: engleski)
• Internet Modern History Sourcebook: Industrial Revolution Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. avgust 2009)
• The Day the World Took Off Six-part video series from the University of Cambridge tracing the question "Why did the Industrial Revolution begin when and where it did."
• BBC History Home Page: Industrial Revolution
• National Museum of Science and Industry website: machines and personalities
• Industrial Revolution and the Standard of Living by Clark Nardinelli - the debate over whether standards of living rose or fell.
• Perceptions of Knowledge, Knowledge Society, and Knowledge Management Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. novembar 2010)