Википедија

Društvena klasa

Društvena klasa je pojam koji prilikom opisivanja nekog društva označava hijerarhijsku podelu između pojedinaca i društvenih grupa.

Iz gornjeg levog ugla prema donjem desnom ili odozgo nadole (mobilni telefon): samuraj i njegov sluga, 1846. godine; Udvari Trgovac robovima, naslikao Geza Udvari, nepoznat datum; batler sprema telefonski poziv, 1922. godina; Bašta Baver, naslikao Dante Gabriel Rozeti, 1859. godine

Tačne definicije klase, odnosno njihova podela u pojedinim društvima, često zavisi od specifičnih geografskih, ekonomskih, kulturnih i drugih okolnosti pojedinog društva, ali i o ideologiji pojedinih autora koji su se bavili tom temom.

Dodatni problem kod određivanja klasa jeste taj što je veliki deo današnjeg sveta prihvatio egalitarijanske principe prema kojima su svi ljudi jednaki, pa dakle formalnopravno ne bi trebalo da postoje nikakve klase. Međutim, one postoje, odnosno postojale su čak i u državama i sistemima koje su iz ideoloških razloga nastojale ponekad i drastičnim merama izbrisati sve društvene razlike.

Socijalne klase su skup subjektivno definisanih koncepata u socijalnoj nauci i političkoj teoriji zasnovanih na modelu socijalnih podela u kome su ljudi podeljeni u različite hijerarhijske socijalne kategorije;[1] najčešće su to više, srednje i niže klase.

"Klasa" je predmet analize mnogih sociologa, političkih naučnika, antropologa i socijalnih istoričara. Međutim, ne postoji precizna definicija klase i termin nekada može imati potpuno suprotno značenje. U najvećoj upotrebi, termin socijalna klasa je obično sinonim za socioekonomsku klasu, definisanu kao ljudi koji imaju isti ekonomski, kulturni, politički ili obrazovni status, npr. "radnička klasa".[2] Međutim, akademski socijalna klasa i socioekonomski status imaju relativno stabilnu, sociokulturnu pozadinu i poslednje prikazivanje socijalne i ekonomske situacije bilo je promenljivo tokom vremena.[3]

Precizne mere koje određuju socijalnu klasu u društvu su varirale tokom vremena. Karl Marks je je mislio da je "klasa" definisana odnosom prema sredstvima proizvodnje (odnosi proizvodnje). Njegovo jednostavno shvatanje klase u modernom kapitalističkom društvu jeste proletarijat , oni koji rade, ali ne poseduju sredstva proizvodnje; kao i buržoazija-oni koji ulažu i žive od dobiti koju stvara proletarijat. Ovo se razlikuje od viđenja klase sociologa Maksa Vebera, koji tvrdi da je "klasa" određena ekonomskom pozicijom, suprotno od socijalnog statusa ili položaja koji su određeni društvenim prestižom više nego samo jednostavnim odnosima proizvodnje.[4] Termin "klasa" etimološki dolazi iz latinskog, gde je bio upotrebljivan od strane popisa za razvrstavanje građana po bogatstvu kako bi se utvrdilo obavezno služenje vojnog roka.[5]

U klasnom 18. veku, termin „klase“ počinje da zamenjuju klasifikacije poput imanja, položaja i staleža kao primarna sredstva za organizaciju društva u okviru hijerarhijske podele. Ovo je proizvelo značajan opšti pad koji se pripisuje naslednim karakterima i značajno povećanje bogatstva i prihoda kao indikatora (onaj koji dokazuje nešto) pozicija u društvenoj hijerarhiji.[6]

Podele klasa

uredi

Najčešća i najjednostavnija podela društva na klase jeste podela na klasu ljudi koji imaju i klasu ljudi koji nemaju moć, pri čemu se oni koji imaju moć nazivaju elitom ili vladajućom klasom, dok se oni koji nemaju moć nazivaju potlačenom klasom. U najranijim i najprimitivnijim društvima moć je proizlazila iz superiorne fizičke snage, odnosno starosti koja je sa sobom donosila životno iskustvo, a samim time autoritet.

Kasnije su se, s podelom rada i razvojem civilizacije, klasne razlike počele produbljivati i pretvarati u složene sisteme klasne podele pri čemu je svaka klasa imala podklase, a svaki pojedinac bio određen pripadnošću tačno određenom društvenom sloju. Jedan od najboljih primera je indijski sistem kasti.

U prošlosti je poreklo, odnosno pripadnost određenoj etničkoj grupi i/li rasi takođe bio kriterijum za pripadnost nekoj društvenoj klasi. Danas se klase u zapadnim društvima uglavnom određuju prema materijalnim kriterijumima, a nešto ređe i po kriterijumu stepena obrazovanja, pa je tako najpoznatija podela na bele i plave okovratnike.

Ipak, najrasprostranjenija i najšire prihvaćena kategorizacija društvenih klasa u većini društava današnjeg sveta se zasniva na podeli na višu, srednju i nižu klasu, pri čemu se kao kriterijumi za podelu koriste različite kombinacije porekla, materijalnog bogatstva, političkog uticaja, obrazovanja, kulture i načina života.

Istorija

uredi
 
Burmanski plemići i sluge

Istorijski, društvena klasa i ponašanje su bili nekada propisani zakonom. Na primer, dozvoljeni stil oblačenja je bio strogo određen; raskošno oblačenje bilo je za visoke položaje u društvu i aristokratiju, dok su stari zakoni utvrđivali oblačenje i nakit koji su odgovarajući za društveni položaj te osobe.

Teorijski modeli

uredi

Definicije socijalnih klasa odražavaju brojne sociološke perspektive, koje informišu antropologija, ekonomija, psihologija i sociologija. Glavne perspektive istorijski su bile Marksizam i strukturalni funkcionalizam. Uobičajeni model društvenih klasa deli društvo na prostu hijerarhiju koju čine radnička klasa, srednja klasa i viša klasa. U okviru akademije pojavljuju se dve škole: one usklađene sa modelom društvenih klasa 20. veka i one usklađene sa istorijskim materijalističkim ekonomskim modelima iz 19. veka marksista i anarhista.[7][8][9]

Može se napraviti još jedna razlika između analitičkih koncepata društvene klase, kao što su marksističke i veberijanske tradicije, kao i više empirijske tradicije kao što je pristup socio-ekonomskog statusa, koji upućuje na korelaciju dohotka, obrazovanja i bogatstva sa društvenim ishodima ne podrazumevajući nužno teoriju društvene strukture.[10]

Marksistički pristup

uredi
Glavni članak: Marksova teorija klasa

"[Klase su] velike grupe ljudi koje se međusobno razlikuju po mestu koje zauzimaju u istorijski određenom sistemu društvene proizvodnje, po svom odnosu (u većini slučajeva tačno određenom i formulisanom pravom) prema sredstvima proizvodnje, po svojoj ulozi u društvenoj organizaciji rada i, na kraju, količini društvenog bogatstva kojim raspolažu i načinu sticanja istog.”

—Vladimir Lenjin, A Great Beginning juna 1919.

Za Marksa, klasa je kombinacija objektivnih i subjektivnih faktora. Objektivno, članovi klase dele zajednički odnos sa sredstvima proizvodnje. Subjektivno, članovi klase neophodno imaju neku percepciju (klasnu svest) o međusobnim sličnostima i interesovanjima. Klasna svest nije samo svest o interesima svoje klase, već je takođe i skup zajedničkih pogleda na to kako bi društvo trebalo da bude pravno, kulturno i politički organizovano. Ovi klasni odnosi su stvoreni tokom vremena.

U marksističkoj teoriji, klasna struktura kapitalističkog režima proizvodnje je karakterisana sukobom između dve glavne klase: buržoazije, odnosno kapitalista koji poseduju sredstva proizvodnje i mnogo veće klase nazvane proletarijat ili radnička klasa koja mora da prodaje svoj fizički rad. Ovo je osnovna ekonomska struktura posla i vlasništva, stanja nejednakosti koje je stvoreno i normalizovano kroz kulturnu ideologiju.

Marksisti objašnjavaju istoriju “civilizovanih” društava kroz klasni rat klasa između onih koji kontrolišu proizvodnju i onih koji proizvode dobra ili usluge u društvu. U marksističkom pogledu na kapitalizam, ovo je sukob između buržoazije i proletarijata. Za marksiste klasni antagonizam je ukorenjen u problemu da kontrola nad društvenom proizvodnjom podrazumeva kontrolu nad klasom koja proizvodi dobra - u kapitalizmu to je eksploatacija radnika od strane buržoazije.[11]

Štaviše, u zemljama gde su se moderne civilizacije potpuno razvile, formirana je nova klasa buržoazije.[11] Industrijska vojska radnika pod kontrolom kapitalista zahteva, kao i prava vojska, oficire(menadžere) i narednike (nadzornike) koji nadgledaju posao umesto kapitaliste.[12]

Marks ističe da buržoazija, kako dostiže tačku gomilanja bogatstva, tako i poseduje dovoljno moći kao dominantna klasa da oblikuje političke institucije i društvo prema svojim interesima. Marks onda tvrdi da neelitna klasa, zahvaljujući svojoj brojnosti, ima moć da zbaci elitu sa vlasti i stvori jednako društvo.[13]

U Komunističkom manifestu, Marks sam ističe da je cilj proletarijata bio da zamene kapitalistički sistem sa socijalizmom, menjajući društvene odnose koji podupiru klasni sistem i zatim se razviju u buduće komunističko društvo u kojem:”slobodan razvoj pojedinca predstavlja uslov za slobodan razvoj svih”. Ovo bi označilo početak besklasnog društva u kojem bi ljudske potrebe umesto profita bile motiv za proizvodnju. U društvu sa demokratskom kontrolom i proizvodnjom za potrošnju ne bi postojale klase i država i ne bi imalo potrebe za finansijskim i bankarskim institucijama i novcem.[14][15]

Veberijanski pristup

uredi

Maks Veber je formulisao trokomponentnu teoriju stratifikacije koja je videla društvenu klasu kao pojavu uzrokovanu interakcijom “klase”,”statusa” i “moći”. Veber je verovao da je klasni položaj osobe određen njenim odnosom sa sredstvima proizvodnje, dok je status određen procenom časti i prestiža osobe.[16]

Veber je izveo mnoge od ključnih koncepata društvene stratifikacije istraživanjem društvene strukture mnogih zemalja. Napomenuo je da, nasuprot Marksovim teorijama, stratifikacija je bazirana na nečemu što je više od vlasništva kapitala. Veber je istakao da neki članovi aristokratije nemaju ekonomsko bogatstvo, ali bez obzira na to, imaju političku moć. Takođe u Evropi, mnogim bogatim Jevrejskim porodicama nedostajali su čast i prestiž zato što su smatrani članovima manjinskih grupa.

  • Klasa: Ekonomski položaj osobe u društvu. Veber se razlikuje od Marksa u tome što ovo ne vidi kao vrhovni faktor stratifikacije. Napominje kako menadžeri korporacija ili industrija kontrolišu firme koje ne poseduju.
  • Status: Lični prestiž, društvena čast ili popularnost u društvu. Veber je napomenuo da politička moć nije samo ukorenjena u vrednosti kapitala osobe, već i u njenom statusu. Pesnici i sveci, na primer, mogu imati ogroman uticaj na društvo dok u isto vreme imaju nisku ekonomsku vrednost.
  • Moć: Sposobnost osobe da ostvari svoje namere uprkos otporu drugih. Na primer, pojedinci na državnim poslovima, kao što su zaposlenici Federalnog istražnog biro-a ili članovi Američkog Kongresa možda nemaju mnogo materijalnog vlasništva i visok status, ali bez obzira na to imaju veliku moć.

Istraživanje klasa Velike Britanije

uredi
  1. aprila 2013. godine, na internetu su objavljeni rezultati istraživanja[17] sprovedenog od strane BBC laboratorije u UK u saradnji sa akademskim stručnjacima sa namerom da se objavi u listu Sociologija.[18][19][20][21][22] Rezultati su bazirani na istraživanju 160.000 stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva od kojih većina živi u Engleskoj i sebe opisuje kao “pripadnika bele rase”. Klasa je određivana prema tipu i količini ekonomskih, kulturnih i društvenih resursa. Ekonomski kapital je definisan prihodima i sredstvima; kulturni kapital kao količina i tip kulturnih interesovanja i aktivnosti; i društveni kapital kao broj i društveni status prijatelja, porodice i ličnih i poslovnih kontakata.[21] Ovaj teorijski tip je osmišljen od strane Pijer Bordoa koji je prvi objavio svoju teoriju socijalne razlike 1979. godine.

Troklasni model

uredi

Danas, koncept društvene klase često podrazumeva tri opšte kategorije: veoma bogatu i moćnu višu klasu koja poseduje i kontroliše sredstva proizvodnje, srednju klasu profesionalnih radnika, vlasnika manjih preduzeća i menadžera nižih i nižu klasu, koja se oslanja na nisko plaćene poslove za svoj život i često doživljavaju siromaštvo.

Viša klasa

uredi
 
Slika koja simbolično prikazuje tri reda feudalnog društva u Evropi neposredno pre Francuske revolucije, koja pokazuje seoski treći stalež koji nosi sveštenstvo i plemstvo

Viša klasa[23] je društvena klasa koja se sastoji od bogatih, bogato-rođenih, moćnih ili kombinacija ova tri. Oni obično imaju najveću političku moć. U nekim zemljama, samo bogatstvo je dovoljno da dozvoli čoveku ulaz u višu klasu. U drugim, jedino ljudi koji su rođeni ili udati/oženjeni za pripadnika određene aristokratske krvi, smatrani su članovima više klase, a oni koji zarade veliko bogatstvo obrtanjem novca, aristokrate gledaju popreko kao na novopečene bogataše.[24] U Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, više klase čine aristokrate i kraljevići, gde bogatstvo igra manje bitnu ulogu u klasnom statusu. Mnoge aristokratske titule imaju pozicije povezane sa njima, kao nosilac titule(na primer grof od Bristola) i njegova porodica koji su staratelji kuće, ali ne i vlasnici. Mnogi od ovih zahtevaju visoke troškove, pa je bogatstvo obično neophodno. Mnogi aristokratski plemići i njihove kuće su deo države, u vlasništvu su i vođeni su od strane nosioca titula sa novcem dobijem od poreza na zemlju i ostalih izvora bogatstva. Međutim, u Sjedinjenim Američkim Državama, gde nema aristokratije i kraljevića, a status više klase imaju ekstremno bogati "super-bogati", mada tamo ima i onih sa dugogodišnjim porodičnim bogatstvom, koji gledaju popreko na one koji su novac zaradili u poslu, borbi između novog i starog novca.

Viša klasa generalno sadrži najbogatije ili dva procenta čitave populacije. Članovi više klase su obično rođeni u njoj i odlikuju se ogromnom količinom bogatstva koja se prenosi s generacije na generaciju u obliku poseda.[25]

Srednja klasa

uredi

Srednja klasa je najraznovrsnija od ove tri klase, grupa ljudi u savremenom društvu koji su u socio-ekonomskom smislu između niže i više klase.[26] Primer konteksta ovog izraza je to da u Sjedinjenim Američkim Državama, srednja klasa se primenjuje veoma široko i uključuje ljude koji bi negde drugde bili smatrani radničkom klasom. Radnici srednje klase ponekad se zovu "beli okovratnici".

Teoretičari kao što je Ralf Darendorf su primetili tendenciju uvećanja srednje klase u modernim zapadnjačkim zemljama, što je u vezi sa neophodnim obrazovanjem radničke snage u tehnološkoj ekonomiji.[27] Perspektive koje se tiču globalizacije i neokolonijalizma, kao što je teorija zavisnosti, ukazuju na to da je došlo do smanjivanja radne snage u zemljama u razvoju i zemljama trećeg sveta.[28]

Niža klasa

uredi
 
Najniži red radne klase u Americi, podklasa, često živi u urbanim sredinama sa niskim kvalitetom civilnih usluga
Glavni članci: Radnička klasa i Proletarijat

Niža klasa (često i radna klasa) sačinjena je od ljudi koji rade nisko plaćene poslove sa veoma malo ekonomske sigurnosti. Izraz "niža klasa" se takođe odnosi na osobe sa niskim prihodima.

Radnička klasa je ponekad odvojena na one koji su zaposleni ali im nedostaje finansijska sigurnost ("radno siromaštvo") i na podklasu - oni koji su duže vreme nezaposleni ili beskućnici, naročito oni koji primaju socijalnu pomoć od države. Ovo je analogno Marksističkom terminu "lumpenproletarijat". [23] Članovi radničke klase ponekad se zovu ("plavi okovratnici").

Posledice položaja klase

uredi

Socioekonomska klasa ima široko obuhvatne efekte. Može da utiče na to u koju će školu neko ići, na zdravlje, poslove koji su dostupni, za koga će se udati i na tretman od strane policije i suda.[29][30][31][32][33][34][35][36]

Angus Diton i En Kejs su analizirali stope smrtnosti u vezi sa grupom belaca, Amerikanaca između 45 i 54 godina i njihov odnos prema klasi. Postoji sve veći broj samoubistava i smrti koje su prouzrokovane zloupotrebom supstanci u ovoj grupi srednjoklasnih Amerikanaca. Zabeleženi su izveštaji povećanog hroničnog bola i uopšteno slabijeg zdravlja kod ove grupe. Deton i Kejs su prema tome došli do zaključka da je konstantan stres uzrok da ovi beli Amerikanci srednjih godina osećaju posledice siromaštva i oscilacije između niže i radničke klase, ova naprezanja su uticala na ove ljude i njihova tela.[37]

Društvena klasifikacija takođe može da odredi sportske aktivnosti u kojima takve klase učestvuju. Sugeriše se da oni iz gornje društvene klase češće učestvuju u sportskim aktivnostima, dok je za nižu klasu manje verovatno da će učestvovati u sportovima. U svakom slučaju, osobe iz više klase obično ne učestvuju u sportovima koji se vezuju za nižu klasu.[38]

Obrazovanje

uredi

Socijalna klasa ima upečatljiv uticaj na obrazovne mogućnosti. Ne samo da su roditelji koji pripadaju gornjoj klasi u mogućnosti da pošalju svoju decu u elitne škole koje važe za bolje od ostalih, već su i u mnogim mestima državne škole za decu gornje klase mnogo kvalitetnije od državnih škola za decu iz nižih klasa.[39][40][41][42][43][44] Manjak dobrih škola je jedan od faktora koji podstiče klasu da se deli po generacijama.

Godine 1977, britanski teoretičar kulture, Paul Vilis, objavio je studiju zvanu "Učenje za rad" u kojoj je istražio vezu između socijalne klase i edukacije. U toj studiji otkriva kako je grupa učenika iz radničke klase razvila antipatiju ka sticanju znanja jer je to izvan njihove klase i samim tim je nepoželjno, i tako oni zadržavaju svoje prisustvo u radničkoj klasi.[45]

Zdravlje i ishrana

uredi

Pripadnost društvenoj klasi ima značajan uticaj na fizičko zdravlje i mogućnost da se primi adekvatna medicinska nega, kao i na ishranu i životni vek same osobe.[46][47][48]

Ljudi iz niže klase imaju širok spektar zdravstvenih problema kao rezultat njihovog ekonomskog statusa.[49] Uprkos tome što mogu da dožive mnogo više zdravstvenih problema, oni ne mogu da koriste zdravstvenu negu toliko često, a i kada to rade, nega je lošijeg kvaliteta. Porodice niže klase imaju veću stopu smrtnosti odojčadi, raka, kardiovaskularnih bolesti i fizičkih povreda. Pored toga, siromašni ljudi često rade u mnogo opasnijim uslovima, ali generalno imaju mnogo manje (ako uopšte i imaju) zdravstvenog osiguranja, u poređenju sa radnicima srednje i više klase.[50]

Zaposlenost

uredi

Uslovi za nečiji posao znatno variraju u zavisnosti od klase. Oni iz srednje-gornje klase i srednje klase uživaju veću slobodu u svom zanimanju. Obično su više poštovani, uživaju više raznolikosti i mogu da pokažu više autoriteta.[51] Oni u nižoj klasi imaju tendenciju da se više osećaju otuđeni i manje zadovoljni. Fizički uslovi radnog mesta se znatno razlikuju između klasa. Dok u srednjoj klasi radnici mogu da „pate od otuđenja“ ili da budu „manje zadovoljni poslom", plavi okovratnici su više sposobni da trpe otuđenje, čestu rutinu, rade pod uslovima očigledne opasnosti po zdravlje, povreda pa čak i smrt.[52]

Nedavna studija Ujedinjenog Kraljevstva predložila je da "stakleni pod" postoji u britanskom društvu koji sprečava one koji su manje sposobni, a koji dolaze iz bogatijih sredina, da se spuste sa društvene lestvice. Ovo je zbog činjenice da oni iz bogatijih sredina imaju više mogućnosti na raspolaganju. Zapravo, članak pokazuje da manje sposobna, bogatija deca imaju 35% veću šansu da dobro zarađuju nego bistra siromašna deca.[53]

Klasni konflikti

uredi

Klasni sukob, često nazivan "klasni rat" ili "klasna borba" , je tenzija ili antagonizam koji postoji u društvu zbog konkurentskih društveno-ekonomskih interesa i želja između ljudi različitih klasa.

Za Marksa, istorija klasnog društva bila je istorija klasnog sukoba. On je ukazao na uspešan rast buržoazije i neophodnost revolucionarnog nasilja - povećan oblik klasnog sukoba – da bi se osigurala prava buržoazije, koja je podržavala kapitalističku ekonomiju.

Marks je verovao da su eksploatacija i siromaštvo, nerazdvojivi od kapitalizma, bili već postojeći oblik klasnog sukoba. Marks je verovao da će radnici sa platama morati da se pobune kako bi ostvarili ravnopravniju raspodelu bogatstva i političke moći.[54][55]

Besklasno društvo

uredi

Besklasno društvo odnosi se na društvo u kojem se niko nije rodio kao pripadnik neke socijalne klase. Razlike u bogatstvu, prihodu, obrazovanju, kulturi ili društvenoj mreži mogu se pojaviti i biće određene samo individualnim iskustvom i postignućima u takvom društvu.

Budući da se ove razlike teško mogu izbeći, zagovornici besklasnog društva (kao što su anarhisti i komunisti) predlažu različita sredstva za postizanje i održavanje i pripisuju joj različite stepene važnosti kao krajnji cilj u svojoj celokupnoj filozofiji.

Odnos između etničke pripadnosti i klase

uredi
 
Konjički portret ruske carice Elizabete sa slugom

Rasa i druge grupacije velikih razmera takođe mogu uticati na klasni položaj. Udruživanje pojedinih etničkih grupa sa klasnim statusima je uobičajeno u mnogim društvima. Kao rezultat osvajanja ili unutrašnje etničke diferencijacije, vladajuća klasa je često etnički homogena i određene rase ili etničke grupe u nekim društvima su zakonito ili uobičajeno ograničene na zauzimanje određenih položaja u klasi. Koje će etničke pripadnosti pripadati višoj ili nižoj klasi zavisi od društva do društva.

U savremenim društvima, stroge pravne veze su iscrtane između etničke pripadnosti i klase, kao sto su aparthejd, kastni sistem u Africi, položaj Burakumina u japanskom društvu i sistem kaste u Latinskoj Americi.

Reference

uredi
  1. ^ Grant 2001, str. 161
  2. ^ Princeton University. "Social class". WordNet Search 3.1. Retrieved on: 2012-01-25.
  3. ^ Rubin, M., Denson, N., Kilpatrick, S., Matthews, K. E., Stehlik, T., & Zyngier, D. (2014). „"I am working-class": Subjective self-definition as a missing measure of social class and socioeconomic status in higher education research”. Educational Researcher. 43: 196—200. S2CID 145576929. doi:10.3102/0013189X14528373. 
  4. ^ Weber, Max (1921/2015). "Classes, Stände, Parties" in Weber's Rationalism and Modern Society: New Translations on Politics, Bureaucracy and Social Stratification. Edited and Translated by Tony Waters and Dagmar Waters. pp. 37–58.
  5. ^ Brown 2009, str. 952 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFBrown2009 (help)
  6. ^ Penney 2003, str. 189.
  7. ^ Serravallo 2008, str. 131.
  8. ^ Gilbert 1998
  9. ^ Williams 2005
  10. ^ John Scott, Class: critical concepts (1996) Volume 2 P. 310
  11. ^ a b Karl Marx & Friedrich Engels. "Manifesto of the Communist Party", Selected Works, Volume 1; London,' (1943). pp. 231.
  12. ^ Karl Marx. Capital: An Analysis of Capitalist Production, Volume 1; Moscow; (1959). pp. 332.
  13. ^ „Manifesto of the Communist Party”. www.marxists.org. Pristupljeno 9. 12. 2015. 
  14. ^ Karl Marx & Friedrich Engels. "Manifesto of the Communist Party", Selected Works, Volume 1; London,' (1943). pp. 232-234.
  15. ^ Karl Marx Critique of the Gotha Program (1875)
  16. ^ Weber, Max (2015/1921). "Classes, Stände, Parties" in Weber's Rationalism and Modern Society, edited and translated by Tony Waters and Dagmar Waters. pp. 37–57.
  17. ^ „Britain's Real Class System: Great British Class Survey”. BBC Lab UK. Pristupljeno 4. 4. 2013. [mrtva veza]
  18. ^ Savage, Mike; Devine, Fiona; Cunningham, Niall; Taylor, Mark; Li, Yaojun; Johs. Hjellbrekke; Roux, Brigitte Le; Friedman, Sam; Andrew Miles (2. 4. 2013). „A New Model of Social Class: Findings from the BBC's Great British Class Survey Experiment”. Sociology. 47 (2): 219—250. S2CID 85546872. doi:10.1177/0038038513481128. Pristupljeno 4. 4. 2013. 
  19. ^ „The Great British class calculator: People in the UK now fit into seven social classes, a major survey conducted by the BBC suggests.”. BBC. 3. 4. 2013. Pristupljeno 4. 4. 2013. 
  20. ^ Savage, Mike; Fiona Devine (3. 4. 2013). „The Great British class calculator: Sociologists are interested in the idea that class is about your cultural tastes and activities as well as the type and number of people you know.”. BBC. Arhivirano iz originala 24. 12. 2017. g. Pristupljeno 4. 4. 2013. 
  21. ^ a b Savage, Mike; Fiona Devine (3. 4. 2013). „The Great British class calculator: Mike Savage from the London School of Economics and Fiona Devine from the University of Manchester describe their findings from The Great British Class Survey. Their results identify a new model of class with seven classes ranging from the Elite at the top to a 'Precariat' at the bottom.”. BBC. Arhivirano iz originala 10. 12. 2017. g. Pristupljeno 4. 4. 2013. 
  22. ^ Sarah Lyall (3. 4. 2013). „Multiplying the Old Divisions of Class in Britain”. The New York Times. Pristupljeno 4. 4. 2013. 
  23. ^ a b Brown 2009, str. 953 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFBrown2009 (help)
  24. ^ The Random House Dictionary of the English Language, "nouveau riche French Usually Disparaging. a person who is newly rich", 1969, Random House
  25. ^ Akhbar-Williams, Tahira (2010). „Class Structure”. Ur.: Smith, Jessie C. Encyclopedia of African American Popular Culture, Volume 1. ABC-CLIO. str. 322. ISBN 978-0-313-35796-1. 
  26. ^ Stearns, Peter N., ur. (1994). „Middle class”. Encyclopedia of social history. Taylor & Francis. str. 621. ISBN 978-0-8153-0342-8. 
  27. ^ Dahrendorf, Ralf. (1959) Class and Class Conflict in Industrial Society. Stanford: Stanford University Press.
  28. ^ Bornschier V. (1996), 'Western society in transition' New Brunswick, N.J.: Transaction Publishers.
  29. ^ Escarce, José J. (oktobar 2003). „Socioeconomic Status and the Fates of Adolescents”. Health Services Research. 38 (5): 1229—1234. ISSN 0017-9124. PMC 1360943  . PMID 14596387. doi:10.1111/1475-6773.00173. 
  30. ^ Wilbur, Tabitha G.; Roscigno, Vincent J. (31. 8. 2016). „First-generation Disadvantage and College Enrollment/Completion”. Socius (na jeziku: engleski). 2: 2378023116664351. ISSN 2378-0231. S2CID 157412841. doi:10.1177/2378023116664351. 
  31. ^ Buchmann, Claudia; DiPrete, Thomas A. (23. 6. 2016). „The Growing Female Advantage in College Completion: The Role of Family Background and Academic Achievement”. American Sociological Review (na jeziku: engleski). 71 (4): 515—541. S2CID 53390724. doi:10.1177/000312240607100401. 
  32. ^ DiMaggio, Paul (1982). „Cultural Capital and School Success: The Impact of Status Culture Participation on the Grades of U.S. High School Students”. American Sociological Review. 47 (2): 189—201. JSTOR 2094962. doi:10.2307/2094962. 
  33. ^ Laureau 2011.
  34. ^ Hurst, Allison L. (2009). „The Path to College: Stories of Students from the Working Class”. Race, Gender & Class. 16 (1/2): 257—281. JSTOR 41658872. 
  35. ^ Grodsky, Eric; Riegle-Crumb, Catherine (1. 1. 2010). „Those Who Choose and Those Who Don't: Social Background and College Orientation”. The Annals of the American Academy of Political and Social Science (na jeziku: engleski). 627 (1): 14—35. ISSN 0002-7162. S2CID 145193811. doi:10.1177/0002716209348732. 
  36. ^ Harris, Alexes (2016). A Pound of Flesh: Monetary Sanctions as Punishment for the Poor. Russell Sage Foundation. ISBN 9780871544612. JSTOR 10.7758/9781610448550. 
  37. ^ Kolata, Gina (2. 11. 2015). „Death Rates Rising for Middle-Aged White Americans, Study Finds”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 9. 12. 2015. 
  38. ^ Wilson, Thomas C. (2002). „The Paradox of Social Class and Sports Involvement”. International Review for the Sociology of Sport. 37: 5—16. S2CID 144129391. doi:10.1177/1012690202037001001. 
  39. ^ Jonathan Kozol, Savage Inequalities, Crown, 1991
  40. ^ McDonough 1997, str. 1–2
  41. ^ Shin, Kwang-Yeong & Lee, Byoung-Hoon (2010). „Social class and educational opportunity in South Korea”. Ur.: Attewell, Paul & Newman, Katherine S. Growing gaps: educational inequality around the world. Oxford University Press. str. 105. ISBN 978-0-19-973218-0. 
  42. ^ McNamee, Stephen J. & Miller, Robert K. (2009). The meritocracy myth. Rowman & Littlefield. str. 199. ISBN 978-0-7425-6168-7. 
  43. ^ Thomas, Scott L. & Bell, Angela (2007). „Social class and higher education: a reorganization of opportunities”. Ur.: Weis, Lois. The Way Class Works: Readings on School, Family, and the Economy. Taylor & Francis. str. 273. ISBN 978-0-415-95707-6. 
  44. ^ Sacks, Peter (2007). Tearing down the gates: confronting the class divide in American education. University of California Press. str. 112—114. ISBN 978-0-520-24588-4. 
  45. ^ Paul Willis, Learning to Labor, Columbia University Press, 1981
  46. ^ Barr, Donald A. (2008). Health disparities in the United States: social class, race, ethnicity, and health. JHU Press. str. 1—2. ISBN 978-0-8018-8821-2. 
  47. ^ Gulliford, Martin (2003). „Equity and access to health care”. Ur.: Gulliford, Martin & Morgan, Myfanwy. Access to health care. Psychology Press. str. 39. ISBN 978-0-415-27546-0. 
  48. ^ Budrys, Grace (2009). Unequal Health: How Inequality Contributes to Health Or Illness. Rowman & Littlefield. str. 183—184. ISBN 978-0-7425-6507-4. 
  49. ^ Simandan, Dragos (2018). „Rethinking the health consequences of social class and social mobility”. Social Science & Medicine. 200: 258—261. PMID 29301638. doi:10.1016/j.socscimed.2017.11.037. 
  50. ^ Liu, William Ming (2010). Social Class and Classism in the Helping Professions: Research, Theory, and Practice. SAGE. str. 29. ISBN 978-1-4129-7251-2. 
  51. ^ Maclean, Mairi; Harvey, Charles; Kling, Gerhard (1. 6. 2014). „Pathways to Power: Class, Hyper-Agency and the French Corporate Elite”. Organization Studies (na jeziku: engleski). 35 (6): 825—855. ISSN 0170-8406. S2CID 145716192. doi:10.1177/0170840613509919. 
  52. ^ Kerbo, Herald (1996). Social Stratification and Inequality. New York: The McGraw-Hill Companies Inc. str. 231-233. ISBN 978-0-07-034258-3. 
  53. ^ Social Mobility and Child Poverty Commission. „New research exposes the 'glass floor' in British society”. www.gov.uk. Pristupljeno 22. 9. 2015. 
  54. ^ Streeter, Calvin L. (2008). „Community”. Ur.: Mizrahi, Terry. Encyclopedia of social work, Volume 1. Oxford University Press. str. 352. ISBN 978-0-19-530661-3. 
  55. ^ Hunt, Stephen (2011). „class conflict”. Ur.: Ritzer, George & Ryan, J. Michael. The Concise Encyclopedia of Sociology. John Wiley & Sons. str. 66. ISBN 978-1-4051-8353-6. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Друштвена_класа&oldid=28877730”