Druga zemaljska konferencija KPJ
Druga zemaljska konferencija Komunističke partije Jugoslavije održana je od 9. do 12. maja 1923. u Beču.[1]
| Druga zemaljska konferencija KPJ | |
|---|---|
 Simbol komunizma | |
| Datum(i) | 9—12. maj 1923. |
| Trajanje | četiri dana |
| Lokacija | Beč, Austrija |
| Prethodno | Prva zemaljska konferencija |
| Sledeće | Treća zemaljska konferencija |
| Učesnici | 41 delegat |
| Organizator | Komunistička partija Jugoslavije |
Rad Konferencije
urediKonferencija je protekla u duhu oštre rasprave o uzrocima sukobljavanja između većine u partijskom rukovodstvu na čelu sa Simom Markovićem i partijske manjine, koja je glavnu smetnju za organizaciono jačanje KPJ videla u oportunizmu rukovodstva. U analizi dotadašnjeg razvoja jugoslovenskog komunističkog pokreta polazilo se od ocena Četvrtog kongresa Kominterne i na toj osnovi pokrenuti su idejni problemi i bitna pitanja sadržaja i strategije KPJ.
Bio je potvrđen stav o potrebi izgradnje ilegalne partije, zaključeno je da u unutrašnjoj organizaciji KPJ, a i svih drugih radničkih organizacija, mora da bude primenjen princip demokratskog centralizma, da se formira sposoban partijski aparat sa školovanim kadrovima, te uvođenje novih metoda rada. Odlučeno je i da se rukovodstvo KPJ mora nalaziti u Kraljevini SHS, a ne u inostranstvu.
Na Konferenciji je prevladalo ubeđenje da su uzroci nacionalnih sukoba u Kraljevini SHS državni centralizam i hegemonija srpske buržoazije, konkurentska borba nacionalnih buržoazija u ekonomskoj sferi, te nezadovoljstvo svih društvenih klasa svojim ekonomskim i socijalnim položajem. Kao i na Prvoj zemaljskoj konferenciji, u osnovui partijske politike postavljena je borba protiv hegemonije srpske buržoazije i državnog centralizma. Odbacujući mogućnost rešavanja nacionalnog pitanja u okviru buržoaskog poretka, Konferencija se nije bavila pitanjima akcionog programa u toj oblasti, osim što je, u duhu stavova Trećeg i Četvrtog kongresa Kominterne o spajanju oslobodilačke borbe nacionalno ugnjetenih i klasno eksploatisanih, istaknut zahtev da Komunistička partija preuzme rukovodeću ulogu u toj oslobodilačkoj borbi.
Na Konferenciji je ocenjeno da je zanemaren rad na selu i zaključeno da se pripremi agrarni program KPJ i upute za rad komunista na selu polazeći od zahteva za radikalno rešenje agrarnog pitanja u korist seljaka bezemljaša. Zaključeno je da se provede odluka Prve zemaljske konferencije KPJ o stvaranju komunističkih frakcija (aktiva) u sindikatima, da se osnuju klasna radnička kulturna i sportska društva, proširuje uticaj u svim radničkim organizacijama i ostalo.
Na Konferenciji su u Centralno partijsko veće bili izabrani Triša Kaclerović, Vasilije Srzentić, Đuro Đaković, Đuro Cvijić, Jakob Žorga, Sima Miljuš i Jožef Hermal.
Posledice
urediPosle Druge zemaljske konferencije KPJ, još su se jasnije ispoljili različiti pogledi na ključna pitanja politike KPJ, organizaciono, seljačko i sindikalno. Razmimoilaženja su se produbila do tog stepena da se jasno ocrtala granica između leve i desne frakcije u KPJ.
Reference
uredi- ^ Hronologija 1 1980, str. 127.
Literatura
uredi- Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739342
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
