Трећа земаљска конференција КПЈ

Трећа земаљска конференција Комунистичке партије Југославије одржана је од 1. до 4. јануара 1924. у редакцији листа „Радник“ у Косовској улици, у Београду, коме је присуствовало око 60 делегата, од чега 35 са правом гласа и по један представник Коминтерне и Балканске комунистичке федерације. Конфернеција се бавила свим основним питањима стратегије КПЈ и њене организационе изградње. Ставови о тим питањима били су формулисани у посебним резолуцијама.

Трећа земаљска конференција КПЈ
Симбол комунизма
Датум(и)	1—4. јануар 1924.
Трајање	четири дана
Локација	Београд, Краљевина СХС
Претходно	Друга земаљска конференција
Следеће	Четврта земаљска конференција
Учесници	60 делегата
Организатор	Комунистичка партија Југославије

Рад Конференције

У резолуцији о националном питању полазило се од уверења да уједињење српског, хрватског и словеначког народа у заједничку државу лежи у правцу историјског прогреса и интереса класне борбе пролетаријата. У Резолуцији је оцењено да је уједињење југословенских народа значило — стварање објективних услова за процес формирања једне нације из трију сродних нација, али да је тај процес услед класног интереса целокупне буржоазије и наметања монархије заустављен већ на почетку. У Резолуцији је потврђено раније стајалиште КПЈ да основни узрок продубљивања националних супротности лежи на страни српске буржоазије, која проводи националну хегемонију против хрватског и словеначког народа и њихове економски јаче развијене буржоазије — уништава аутономију Црне Горе, асимилацијом србизује Македонију и потискује националне мањине. Поновно је истакнуто укидање хегемоније српске буржоазије у ослободилачкој борби и удруживање нација и класа ради стварања федеративне радничко-сељачке републике у Југославији, на Балкану и у Подунављу.

Била је усвојена и посебна резолуција о македонском и тракијском питању, у којој се полазило од става да је македонско становништво етнографски измешано, да су у Македонији заступљене све народности које постоје у суседним земљама, али у таквој сразмери да ниједна од њих нема апсолутну већину те да владавина било које балканске државе над Македонијом значи национално поробљивање македонског становништва. Због тога се решење македонског питања видело у стварању аутономне и јединствене македонске републике у оквиру балканске федерације.

У одлукама Конференције били су изражени захтеви партијске левице у погледу бољшевизације партије. Закључено је да се организација илегалне кадровске партије изграђује оснивањем ћелија по предузећима.

Резолуције Треће конференције усвојене су једногласно, а прихватила их је и велика већина партијског чланства на референдуму који је, према одлуци Конференције, непосредно по њеном свршетку био проведен. Та документа подржала је и Централна управа СКОЈ-а.

На Конференцији су у Централно партијско веће били изабрани већином припадници левице, Триша Кацлеровић, Филип Филиповић, Сима Миљуш, Коста Новаковић, Владимир Чопић, Лаза Стефановић и Јакоб Жорга.

Литература

• Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
• Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479