Dragan Sotirović
Dragan Mihajlo Sotirović (fr. Dragan Michel Sotirovitch, pseudonimi Draža, X, Mihal; Vranje, 5. maj 1913 — Solun, 6. jun 1987) bio je kapetan Jugoslovenske vojske, pripadnik pokreta Dragoljuba Mihailovića, komandant poljskog odreda Armije Krajove, nosilac poljskog ordena Virtuti Militari V klase.
Dragan Sotirović | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 5. maj 1913. |
Mesto rođenja | Vranje, Kraljevina Srbija |
Datum smrti | 6. jun 1987.74 god.) ( |
Mesto smrti | Solun, Grčka |
Vojna karijera | |
Vojska | Jugoslovenska vojska i Četnički odredi Jugoslovenske vojske i Armija Krajova |
Čin | kapetan |
Učešće u ratovima | Drugi svetski rat |
Biografija
urediRođen je u porodici Sotirci 1913. godine u Vranju. Završio je Vojnu akademiju u Beogradu i posle Aprilskog rata odbija da se preda.[1] Dragan Sotirović došao je na Ravnu Goru oko 20. maja 1941. godine i stavio se na raspoloženje generalštabnom pukovniku Dragoljubu Mihailoviću. Poručnik Sotirović je 27. maja 1941. godine postavljen za organizacionog oficira Šumadije. Sa „punomoćjem i instrukcijama za rad“, istog dana je preko Beograda, ilegalno, stigao u Kragujevac. Tu je stupio u vezu s sveštenikom Jovanom Kneževićem (bratom Radoja i majora Živana Kneževića, istaknutih učesnika puča od 27. marta 1941), a sutradan i sa kapetanom Milutinom Bratkovićem. Sa Bratkovićem je otišao u njegov rodni Badnjevac, gde se upoznao sa sveštenikom Androm Božićem. Bili su to prvi gerilci u ovom delu Šumadije. Oni su najpre odštampali jedan letak sa oštrom kritikom proslave 1. maja pod okupacijom, koju su lokalni komunisti organizovali. Posle sloma ustanka u Srbiji odveden je u zarobljeništvo, zajedno sa ostalim jugoslovenskim oficirima, u koncentracioni logor br. 325 u Ravi Ruskoj (ukr. Рава-Руська), u Poljskoj (današnja Ukrajina). Potom je prebačen u Strij (ukr. Стрий). Pošto je simulirao bolest, prebačen je u bolnicu odakle je pobegao 13. januara 1944. godine. Tada je kontaktirao poljski pokret otpora koji ga je prebacio u okolinu Lavova[2]
Kada je potvrđen njegov identitet, krajem marta, poslat je u tek nastale šumske odrede Okruga Lavov. Tu je postao zamenik komandanta 14 puka ulana (vrsta lake konjice).
Učestvovao je u pacifikaciji ukrajinskog sela Šolomija, kao i u likvidaciji štaba Ukrajinske ustaničke armije.[3] Komandovao je jedinicama 14. puka za vreme oslobađanja Lavova u akciji Bura (polj. Akcja Burza). Zbog zasluga u toku akcije poljski general Vladislav Filipkovski (Władysław Filipkowski) ga je 27. jula odlikovao ordenom Virtui Militari (Virtuti Militari).[3]
Već 31. jula 1944. godine uhapsio ga je NKVD, međutim uspeo je da pobegne. Jedinice koje je predvodio u avgustu 1944. su se povukle na levu obalu reke San i ušle u sastav Grupacije Varta (polj. Zgrupowanie Warta). Tada je Dragan postao komandant jedinice D-14 u bataljonu D. Godine 1945. je ponovo uhapšen od strane NKVD-a. Pri bekstvu je slomio stopalo, pošto je iskočio kroz prozor sa drugog sprata. Odveden je u bolnicu u Žešov gde ga je oslobodila organizacija NjE (polj. NIE) koja se borila za nezavisnost Poljske i posle dolaska Crvene armije. Između aprila i maja 1945 se ponovo priključio vojsci.
Posle rate je dobio čin majora u Armiji Krajovoj.[3]
Poslednja njegova akcija je bio napad na sovjetsku bazu 25. juna kod sela Domaradz (polj. Domaradz). Kada je grupacija Varta rasformirana prešao je u Francusku, potom se nastanio u Monaku, gde je živeo u emigraciji pod imenom Žak Roman (fr. Jacques Roman). U Jugoslaviju, gde su mu živeli žena i sin, nije mogao da se vrati jer su na vlasti bili komunisti.[3] Preminuo je naglo na hodočašću u Svetu goru, na koje je išao svake godine.[3]
Bibliografija
uredi- Dragan M. Sotirović - Evropa na licitaciji. Pariz 1945,
- Dragan Sotirović i Branko Jovanović, Srbija i Ravna Gora (istorijski razvoj, Ravnogorski pokret, Šumadija, 1941), Minhen 1991.
Reference
urediLiteratura
uredi- Jerzy Węgierski - "W lwowskiej Armii Krajowej", Varšava. 1989. ISBN 978-83-211-1044-8.
- Jerzy Węgierski - "Oddziały leśne Warta" Историјске свеске WiN-u бр. 9
- Andrzej Romaniak. "Por. Mieczysław Kocyłowski Czarny. Byłem zastępcą Żubryda", Sanok. 1999. ISBN 978-83-907352-8-3. str. 10.
Spoljašnje veze
uredi- Intervju Bronislava Šermete u novinama „Myśl Polska“ gde priča o svom poznanstvu sa Draganom Sotirovićem Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. avgust 2007) (jezik: poljski)