Dragan Sotirović

Dragan Mihajlo Sotirović (fr. Dragan Michel Sotirovitch, pseudonimi Draža, X, Mihal; Vranje, 5. maj 1913 — Solun, 6. jun 1987) bio je kapetan Jugoslovenske vojske, pripadnik pokreta Dragoljuba Mihailovića, komandant poljskog odreda Armije Krajove, nosilac poljskog ordena Virtuti Militari V klase.

Dragan Sotirović
Dragan Sotirović
Lični podaci
Datum rođenja	(1913-05-05)5. maj 1913.
Mesto rođenja	Vranje, Kraljevina Srbija
Datum smrti	6. jun 1987.(1987-06-06) (74 god.)
Mesto smrti	Solun, Grčka
Vojna karijera
Vojska	Jugoslovenska vojska i Četnički odredi Jugoslovenske vojske i Armija Krajova
Čin	kapetan
Učešće u ratovima	Drugi svetski rat

Biografija

Rođen je u porodici Sotirci 1913. godine u Vranju. Završio je Vojnu akademiju u Beogradu i posle Aprilskog rata odbija da se preda. Dragan Sotirović došao je na Ravnu Goru oko 20. maja 1941. godine i stavio se na raspoloženje generalštabnom pukovniku Dragoljubu Mihailoviću. Poručnik Sotirović je 27. maja 1941. godine postavljen za organizacionog oficira Šumadije. Sa „punomoćjem i instrukcijama za rad“, istog dana je preko Beograda, ilegalno, stigao u Kragujevac. Tu je stupio u vezu s sveštenikom Jovanom Kneževićem (bratom Radoja i majora Živana Kneževića, istaknutih učesnika puča od 27. marta 1941), a sutradan i sa kapetanom Milutinom Bratkovićem. Sa Bratkovićem je otišao u njegov rodni Badnjevac, gde se upoznao sa sveštenikom Androm Božićem. Bili su to prvi gerilci u ovom delu Šumadije. Oni su najpre odštampali jedan letak sa oštrom kritikom proslave 1. maja pod okupacijom, koju su lokalni komunisti organizovali. Posle sloma ustanka u Srbiji odveden je u zarobljeništvo, zajedno sa ostalim jugoslovenskim oficirima, u koncentracioni logor br. 325 u Ravi Ruskoj (ukr. Рава-Руська), u Poljskoj (današnja Ukrajina). Potom je prebačen u Strij (ukr. Стрий). Pošto je simulirao bolest, prebačen je u bolnicu odakle je pobegao 13. januara 1944. godine. Tada je kontaktirao poljski pokret otpora koji ga je prebacio u okolinu Lavova

Kada je potvrđen njegov identitet, krajem marta, poslat je u tek nastale šumske odrede Okruga Lavov. Tu je postao zamenik komandanta 14 puka ulana (vrsta lake konjice).

Učestvovao je u pacifikaciji ukrajinskog sela Šolomija, kao i u likvidaciji štaba Ukrajinske ustaničke armije. Komandovao je jedinicama 14. puka za vreme oslobađanja Lavova u akciji Bura (polj. Akcja Burza). Zbog zasluga u toku akcije poljski general Vladislav Filipkovski (Władysław Filipkowski) ga je 27. jula odlikovao ordenom Virtui Militari (Virtuti Militari).

Već 31. jula 1944. godine uhapsio ga je NKVD, međutim uspeo je da pobegne. Jedinice koje je predvodio u avgustu 1944. su se povukle na levu obalu reke San i ušle u sastav Grupacije Varta (polj. Zgrupowanie Warta). Tada je Dragan postao komandant jedinice D-14 u bataljonu D. Godine 1945. je ponovo uhapšen od strane NKVD-a. Pri bekstvu je slomio stopalo, pošto je iskočio kroz prozor sa drugog sprata. Odveden je u bolnicu u Žešov gde ga je oslobodila organizacija NjE (polj. NIE) koja se borila za nezavisnost Poljske i posle dolaska Crvene armije. Između aprila i maja 1945 se ponovo priključio vojsci.

Posle rate je dobio čin majora u Armiji Krajovoj.

Poslednja njegova akcija je bio napad na sovjetsku bazu 25. juna kod sela Domaradz (polj. Domaradz). Kada je grupacija Varta rasformirana prešao je u Francusku, potom se nastanio u Monaku, gde je živeo u emigraciji pod imenom Žak Roman (fr. Jacques Roman). U Jugoslaviju, gde su mu živeli žena i sin, nije mogao da se vrati jer su na vlasti bili komunisti. Preminuo je naglo na hodočašću u Svetu goru, na koje je išao svake godine.

Bibliografija

• Dragan M. Sotirović - Evropa na licitaciji. Pariz 1945,
• Dragan Sotirović i Branko Jovanović, Srbija i Ravna Gora (istorijski razvoj, Ravnogorski pokret, Šumadija, 1941), Minhen 1991.

Literatura

• Jerzy Węgierski - "W lwowskiej Armii Krajowej", Varšava. 1989. ISBN 978-83-211-1044-8.
• Jerzy Węgierski - "Oddziały leśne Warta" Историјске свеске WiN-u бр. 9
• Andrzej Romaniak. "Por. Mieczysław Kocyłowski Czarny. Byłem zastępcą Żubryda", Sanok. 1999. ISBN 978-83-907352-8-3. str. 10.

Spoljašnje veze

• Intervju Bronislava Šermete u novinama „Myśl Polska“ gde priča o svom poznanstvu sa Draganom Sotirovićem Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. avgust 2007) (jezik: poljski)