Андреја Андра Божић (Бадњевац, 1899Крагујевац, 21. октобар 1941) је био свештеник Српске православне цркве, један од организатора четничког покрета у Шумадији и жртва масакра у Крагујевцу.

Андреја Андра Божић
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија шумадијска
Лични подаци
Датум рођења(1899-00-{{{day}}})1899.
Место рођењаБадњевац, Краљевина Србија
Датум смрти21. октобар 1941.(1941-10-21) (41/42 год.)
Место смртиКрагујевац, Подручје Војног заповедника у Србији
ПородицаРадмила Божић (кћерка)

Биографија

уреди

Предратни живот

уреди

Рођен је 1899. у баточинском селу Бадњевац, у познатој и угледној сеоској породици. Завршио је Богословију и добио парохију у цркви Светих Апостола Петра и Павла у родном селу. Оженио се и имао Радована, Благоја, Радмилу и Десанку. У селу је подигао Дом, обновио сеоске задруге и био члан Главног одбора Савеза српских земљорадничких задруга.

Заједно са својим братом Каменком Божићем, сенатором Краљевине Југославије, подигао је 1940. године спомен-чесму жртвама ратова за ослобођење и уједињење 1912-1918.

Други светски рат

уреди

Око 28. маја 1941. године, код Божића су дошли капетан Милутин Братковић и пешадијски поручник Драган Сотировић, повереник пуковника Драгољуба Михаиловића за Шумадију. Они су му објаснили да пуковник Михаиловић окупља снаге за подизање устанка против окупатора и позвали га да им се придружи, што је Божић са одушевљењем прихватио[1]:

Јави пуковнику Михаиловићу да је Андра Божић од данас њему одани борац и да на њега може рачунати!

Божић је 8. септембра у Бадњевцу одржао састанак групе југословенских краљевских официра и угледних домаћина, на којем је формирано пет четничких одреда. Састанку су присуствовали капетан Александар Милошевић, поручник Драган Сотировић, капетан Мића Обрадовић, Прокопије Гачић, Милутин Братковић, Тадија Вуловић и Аца Домановић. Радмила, ћерка проте Божића, била је једна од организаторки Црних шамија.

Делатност и опредељење проте Божића, било је познато и Марисаву Петровићу, команданту Другог пука Српског добровољачког корпуса, родом из оближњег села Градац.

Припадници Српског добровољачког корпуса су га ухапсили 19. октобра 1941. године и заточили у једној школи у Крагујевцу, у време прикупљања таоца пред крагујевачки масакр. Ту му је пришао Марисав Петровић

Видиш бре, попе Андро, да ти од мене зависи живот. Ако ме је воља, ти ћеш бити стрељан, а ако је мени воља, бићеш пуштен!

На ово му је прото Божић одговорио[2]:

Вала Марисаве, кад мој живот зависи од тебе, и не треба ми! Више волим да будем стрљан но да живим твојом милошћу.

Стрељан је у зору 21. октобра око 8 часова са првом групом таоца на старом српском војничком гробљу у Шумарицама. У Спомен-музеју „21. октобар“ чува се опроштајна порука проте Божића:

Збогом, драги моји! Невино страда, Ваш заувек, Андра.

Наслеђе

уреди

Протину кћерку Радмилу Божић су 1948. године убили агенти УДБЕ. Син Благоје Божић је успео да оде у емиграцију.

На Петровдан 2007. године, на парохијском дому у Бадњевцу је откривена спомен-плоча посвећена проти Андри Божићу.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Stanojević, Marko (21. 10. 2019). „Čuveni pop Andra Božić iz Badnjevca”. 
  2. ^ Greganović, Jelica (21. 10. 2020). „Šaka života”. Laguna.