Dragan Papazoglu

Dragan Papazoglu (Popović) (Studeno Bučje, oko 1778 — Krnja Jela, 1808) bio je bimbaša Crnorečke nahije i jedan od najvećih junaka Prvog srpskog ustanka. Njegovo junaštvo je opevao u svom istorijskom spevu Serbijanka Sima Milutinović Sarajlija.

Dragan Papazoglu
Datum rođenja	1778.
Mesto rođenja	Studeno Bučje, Osmansko carstvo
Datum smrti	1808.
Mesto smrti	Krnja Jela,  Karađorđeva Srbija

Biografija

Rodom je bio iz zagorskog sela Studeno Bučje u Berkovačkoj nahiji. Otac mu je bio sveštenik. Kada je čuo za dobrovoljce koji su se skupljali oko Pazvanoglua, napustio je svoje roditelje i prešao u njegov tabor. Tu je služio sve do trenutka kada je Pazvanoglu raspustio svoju hajtu i krdžalije posle izmirenja sa sultanom. Zatim se pridružio Aliji Gušincu, krdžalijskom vođi, i kada se digla buna na dahije u Šumadiji došao je u Beograd.

Za vreme Bećir-pašine misije u Beogradu prelazi na stranu ustanika krajem 1804. godine. Posle osvajanja Beograda dolazi u Crnorečku nahiju krajem 1806. godine. Prvo je bio u četi popa Radoslava iz Planinice, u Crnoj Reci, kao jedan od njegovih najboljih boraca gde se odmah istakao u osvajanju kule čitlučkog gospodara sela Podgorac Osman-bega. Glas velikog i neustrašivog junaka dobio je prilikom boja kod sela Vrbovac, kada je zajedno sa Hajduk Veljkom razbio u jurišu Ćor-Solimana, ajana zaječarskog. Učestvovao je u velikoj bici na Malajnici 1807. godine, kada je verovatno dobio čin bimbaše. Kao hrabrog ratnika Karađorđe je tada odredio Papazoglua za jednog od trojice bimbaša u Crnorečkoj nahiji. Kada je bio oslobođen Gurgusovac, Papazoglu je zajedno sa pirotskim bimbašama Mitom i Marinkom, prešao u Gurgusovačku nahiju, da brani ovaj kraj od turskih napada iz pravca Pirota i Berkovice. Posle kraćeg vremena se vraća u Crnu Reku. Godine 1807. on je duboko upadao na tursku teritoriju, sa odredom od nekoliko stotina ljudi, pešaka i konjanika, sve do Berkovice, Sofijskog polja i planine Vitoše. U Sofijskom polju odred Papazogluovih boraca se susreo sa Turcima, koji su bili dočekani plotunima i odmah bili suzbijeni uz velike gubitke. U ovom boju, Papazoglu je podelio megdan sa Turčinom Deli-Doluom, koga je posle upotreba kubura i sabalja, smrskao ratnom sekirom. Posle pobede nad Turcima, vraća se sa svojim ljudima i bogatim plenom preko Stare planine u Crnu Reku. Njegovo junaštvo i bogati plen su izazvali veliku zavist kod Petra Džode, vojvode Crnorečke nahije. U svojoj zavisti i zlobi jedne noći je potajno ubio Papazoglua, kod Krnje Jele, na putu od Crne Reke u Resavu. Sumnja se da su ubistvu kumovali Hajduk Veljko i Petar Dobrnjac. Smrt Dragana Papazoglua, koji nije imao više od 30 godina, je izazvala veliku žalost Karađorđa, koji je zaplakao videvši njegovu odsečenu glavu.

Literatura

• Milićević Đ., Milan (1888). Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijeg doba. Beograd. 
• Perović, Radoslav (1954). Prilozi za istoriju prvog srpskog ustanka: neobjavljena građa. Beograd. 
• Lilić, Borislava (1999). Iz prošlosti srpsko-bugarskih odnosa. Beograd.