Подгорац (Бољевац)
Подгорац је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 1.555 становника[1] (према попису из 2011. било је 1.913 становника).
Подгорац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Зајечарски |
Општина | Бољевац |
Становништво | |
— 2022. | 1.555 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 56′ 23″ С; 21° 56′ 25″ И / 43.939833° С; 21.940333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 312 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 19233 |
Позивни број | 030 |
Регистарска ознака | ZA |
Историја
уредиНемци су у септембру 1941. године потпуно спалили села Подгорац и Злот, што је била освета за партизанско уништење рудника Ртањ и ометање саобраћаја уништавањем мостова и железничких пруга. Прво су села бомбардовали из ваздуха, срушивши у Подгорцу једну кућу и убивши нешто стоке и живине. 9. септембра до 15 часова читави Подгорац је био спаљен. За ову операцију је немачка команда ангажовала око 30 камиона и борних кола, те 700 војника из Ниша, Зајечара и Бора наоружаних аутоматима. Главно наоружање је било 7 топова и преко 30 тешких митраљеза. На свим раскрсницама путева који су водили у планину и поља, на Тилва налти, Самару, Тројином и Мачковом брду Немци су поставили и закамуфлирали тешке митраљезе. 26 таквих митраљеских гнезда сасвим је блокирало село. После митраљеске пуцњаве у куће и стаје упадали су немачки војници са нарамцима сламе којом су пунили све просторије. Затим би убацивали запаљиве бомбе, а укућане гурали у куће захваћене ватром и затварали врата за њима. Сексуално су злостављали девојке и мајке и бацали их у згаришта. У оба села, Подгорцу и Злоту, изгореле су 853 куће и друге грађевине, те велике количине људске и сточне хране. По паљевини села Немци су отерали у Бор и затворили 150 Злоћана и Подгорчана. После два дана од њих су издвојили 22, по 11 из сваког села, и стрељали их на пијаци у Бољевцу.[2]
У центру села налази се Османбегова чесма, сазидана крајем 18. века. У селу је рођен народни херој Ђорђе Симеоновић.
Овде се налаѕи Црква Сошествија Светог Духа у Подгорцу.
Према попису из 1953. у Подгорцу је било 664 домаћинстава и 2.961 становник. По деловима насеља распоред становништва био је следећи:[3]
Део насеља | Бр. домаћинстава | Бр. становника |
---|---|---|
Ваља Рнж | 78 | 210 |
Марар | 38 | 201 |
Подгорац | 312 | 1.352 |
Сарака | 43 | 241 |
Стрмљана | 41 | 221 |
Тимок | 76 | 386 |
Тријангла | 39 | 201 |
Фундоњ | 37 | 149 |
Подгорац | 664 | 2.961 |
Демографија
уредиПрема попису из 2022. у Подгорцу живи 1.555 становника што је за 358 мање (-18,71%) у односу на попис из 2011. када је било 1.913 становника. У насељу има 1.324 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,12 година (45,95 код мушкараца и 48,29 код жена).[1]
Према попису из 2002. у насељу има 606 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,66.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Прва школа је отворена 1840. године. У њој је радио познати песник и сликар Ђура Јакшић. На путу за Подгорац приликом ноћења у манастиру Горњак настала је његова песма -Ноћ у Горњаку.
|
м | ж |
|||
? | 3 | 3 | ||
80+ | 29 | 38 | ||
75—79 | 27 | 55 | ||
70—74 | 73 | 80 | ||
65—69 | 98 | 92 | ||
60—64 | 70 | 62 | ||
55—59 | 64 | 71 | ||
50—54 | 72 | 86 | ||
45—49 | 90 | 87 | ||
40—44 | 66 | 74 | ||
35—39 | 60 | 60 | ||
30—34 | 69 | 52 | ||
25—29 | 66 | 68 | ||
20—24 | 68 | 51 | ||
15—19 | 60 | 70 | ||
10—14 | 62 | 69 | ||
5—9 | 63 | 53 | ||
0—4 | 43 | 64 | ||
Просек : | 42,2 | 43,2 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 915 | 190 | 626 | 67 | 32 | 0 |
Женски | 949 | 105 | 620 | 188 | 34 | 2 |
УКУПНО | 1.864 | 295 | 1.246 | 255 | 66 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 454 | 111 | 0 | 183 | 62 |
Женски | 231 | 136 | 0 | 13 | 10 |
УКУПНО | 685 | 247 | 0 | 196 | 72 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 10 | 6 | 13 | 3 | 32 |
Женски | 0 | 1 | 28 | 6 | 0 |
УКУПНО | 10 | 7 | 41 | 9 | 32 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 8 | 11 | 5 | 3 |
Женски | 1 | 0 | 5 | 12 | 14 |
УКУПНО | 1 | 8 | 16 | 17 | 17 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 4 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 5 | |
УКУПНО | 4 | 0 | 0 | 8 |
Спортски клубови
уреди- ФК Малиник, основан 1955. године
Галерија
уреди-
Подгорац, панорама
-
Подгорац, црква Сошествија Светог Духа
-
Подгорац, црква Сошествија Светог Духа
-
Османбегова чесма
-
Споменик на месту Ваља Рнж
-
Подгорац, панорама насеља
Референце
уреди- ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Устанак народа Југославије 1941, зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962, страна 598.-612.
- ^ Попис становништва 1953, том 13, Савезни завод за статистику, 1959.
- ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.