Dekanska visoravan

Dekanska visoravan, ili jednostavno Dekan, je prostrana visoravan u Indiji, koja obuhvata veći deo centralne i južnu Indiju.[2]

Visoravan Dekan
Lokacija visoravni Dekan u Indiji
Geografske karakteristike
Najviša tačkaAnamudi, nacionalni park Eravikulam
Ndm. visina2695[1] m
Koordinate10° 10′ 00″ S; 77° 04′ 00″ I / 10.166667° S; 77.066667° I / 10.166667; 77.066667 10° 10′ 00″ S; 77° 04′ 00″ I / 10.166667° S; 77.066667° I / 10.166667; 77.066667
Geografija
DržaveIndija
Visoravan Dekan

Dekan obuhvata celo poluostrvo Indije južno od planina Vinđa, a visina mu je 450-750 m. Sa zapada je ograničen planinama Zapadni Gati dok su na istoku Istočni Gati. Ove dve planine, zajedno sa Vinđom, formiraju tri stranice trugla koji obuhvata ovu visoravan.[2][3]

Reč Dekan je nastala od sanskritske reči Dakschina, što znači desno, odnosno po indijskom shvatanju „južni deo sveta“. Pretpostavlja se da su ovo ime dali Arijevci, koji su migrirali sa zapada ka istoku, tako da im je Dekan bio na desnoj strani.[2]

Na tamilskom Dekan se naziva takana, a na kanada jeziku dakana.[4][5] Jezici kanada i tamilski su jezici većine žitelja visoravni (Dravidi).[2]

Glavna poljoprivredna kultura na visoravni je pamuk, a gaje se i šećerna trska, pirinač. Reka Godavari i njene pritoke, kao reka Indravati, odvode vodu sa severnog dela visoravni ka Bengalskom zalivu. Reka Kaveri i reka Krišna vrše tu funkciju na jugu visoravni.[2]

Geologija

uredi

Visoravan je pretežno izgrađena od bazalta, ekstruzivne (izlivne) magmatske stene, koja se proteže do Bhor Gata, nedaleko od Karjata. Određeni sektori visoravni izgrađeni su od granita, intruzivne (dubinske) magmatske stene.

Bazaltne naslage Dekana formirane su masivnom erucpijom koja se dogodila krajem Krede, pre 67-66 miliona godina. Neki paleontolozi smatraju da je ova erupcija bila jedan od faktora masovnog izumiranja živog sveta na prelazu Kreda-Paleogen.[6]

Dekan je bogat mineralima i rudama. U regionu Čota-Nagpur pronađeni su liskun i gvozdena ruda. U regionu Golkonda ima dijamanata, zlata i drugih metala.

Geografija

uredi

Dekanska visoravan je topografski raznolika regija koja se nalazi južno od Gangške ravnice – prostora koji leži između Arabijskog mora i Bengalskog zaliva – i obuhvata znatnu oblast severno od lanca Satpura, koji se popularno smatra razgraničenjem između severne Indije i Dekan. Visoravan je sa istoka i zapada omeđena Gatima, dok je njen severni kraj lanac Vindja. Prosečna nadmorska visina Dekana je oko 600 m (2.000 ft), uglavnom nagnuta ka istoku; njegove glavne reke, Godavari, Krišna i Kaveri, teku od Zapadnih Gata na istok do Bengalskog zaliva. Tiruvanamalaj u Tamil Nadu se često smatra južnom kapijom visoravni Dekan.

Planinski lanac Zapadnih Gata je veoma masivan i blokira vlagu iz jugozapadnog monsuna da stigne do visoravni Dekan, tako da region prima veoma malo padavina.[7][8] Istočna visoravan Dekan je na nižoj nadmorskoj visini koja obuhvata jugoistočnu obalu Indije. Njegove šume su takođe relativno suve, ali služe za zadržavanje kiše i formiranje potoka koji se ulivaju u reke koje teku u basene, a zatim u Bengalski zaliv.[9][10]

Većina reka Dekanske visoravni teče na jug. Veći deo severnog dela platoa drenira reka Godavari i njene pritoke, uključujući reku Indravati, počevši od Zapadnih Gata i teče na istok ka Bengalskom zalivu. Većinu centralne visoravni dreniraju reka Tungabadra, reka Krišna i njene pritoke, uključujući reku Bima, koja takođe teče na istok. Najjužniji deo visoravni odvodi reka Kaveri, koja izvire u zapadnim Gatima Karnatake i savija na jug da bi se probila kroz brda Nilgiri u ostrvskom gradu Šivanasamudra, a zatim upada u Tamil Nadu kod vodopada Hogenakal pre nego što se uliva u Stenlijev rezervoar, sa branom Metur koja je stvorila rezervoar i konačno se ulila u Bengalski zaliv.[11]

Ekonomija

uredi

Dekanska visoravan je veoma bogata mineralima i dragim kamenjem.[12] Rudno bogatstvo visoravni navelo je mnoge nizijske vladare, uključujući one iz dinastija Maurijan (4–2 vek pre nove ere) i Gupta (4–6 vek), da se bore za kontrolu nad njom.[13] Glavni minerali koji se ovde nalaze uključuju ugalj, rudu gvožđa, azbest, hromit, liskun i kijanit. Od marta 2011, otkrivena su velika ležišta uranijuma u pojasu Tumalapale i u basenu Bima u Gogi u Karnataki. Rezerva uranijuma u pojasu Tumalapale obećava da će biti jedno od 20 najboljih otkrića rezervi uranijuma u svetu.[14][15][16]

Niske padavine otežavale su poljoprivredu sve do uvođenja navodnjavanja. Trenutno, površina pod kultivacijom je prilično niska, u rasponu od 60% u Maharaštri do oko 10% u Zapadnim Gatima.[17] Osim u razvijenim predelima pojedinih rečnih dolina, dupli usevi su retki. Pirinač je dominantna kultura u oblastima sa velikim padavinama, a sirak u oblastima sa malo padavina. Drugi značajni usevi uključuju pamuk, duvan, uljarice i šećernu trsku. Kafa, čaj, kokosovi orasi, areka, crni biber, kaučuk, indijski orasi, manioka i kardamom se široko uzgajaju na plantažama u brdima Nilgiri i na zapadnim padinama Zapadnih Gata. Uzgoj jatrofe je nedavno dobio više pažnje zbog podsticaja za jatrofu u Indiji.

Reference

uredi
  1. ^ „The Deccan”. Pristupljeno 2021-10-04. 
  2. ^ a b v g d „Prostrana visoravan u Indiji”. indija.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-22. 
  3. ^ Editors of Encyclopedia Britannica (2014), Deccan plateau India, Encyclopaedia Britannica
  4. ^ Henry Yule, A. C. Burnell (13. 6. 2013). Hobson-Jobson: The Definitive Glossary of British India. Oxford. ISBN 9780191645839. 
  5. ^ Monier-Williams Sanskrit-English Dictionary, p. 498 (scanned image at SriPedia Initiative): Sanskrit dakṣiṇa meaning 'southern'.
  6. ^ „Deccan | plateau, India”. Encyclopedia Britannica. 
  7. ^ World Wildlife Fund, ur. (2001). „South Deccan Plateau dry deciduous forests”. WildWorld Ecoregion Profile. National Geographic Society. Arhivirano iz originala 2010-03-08. g. Pristupljeno 2007-01-05. 
  8. ^ „South Deccan Plateau dry deciduous forests”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund. 
  9. ^ „The Deccan Peninsula”. sanctuaryasia. Arhivirano iz originala 17. 10. 2006. g. Pristupljeno 2007-01-05. 
  10. ^ „Eastern Deccan Plateau Moist Forests”. World Wildlife Fund. Pristupljeno 2007-01-05. 
  11. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „India”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 14 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 375—421. 
  12. ^ Ottens, Berthold (1. 1. 2003). „Minerals of the Deccan Traps, India”. HighBeam Research. Arhivirano iz originala 11. 9. 2016. g. Pristupljeno 8. 8. 2016. 
  13. ^ Deccan Plateau, India. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 8. 8. 2016. 
  14. ^ Subramanian, T. S. (20. 3. 2011). „Massive uranium deposits found in Andhra Pradesh”. news. Chennai, India: The Hindu. Arhivirano iz originala 24. 10. 2012. g. Pristupljeno 8. 8. 2016. 
  15. ^ Thakur, Monami (19. 7. 2011). „Massive uranium deposits found in Andhra Pradesh”. International Business Times. USA. 
  16. ^ Bedi, Rahul (19. 7. 2011). „Largest uranium reserves found in India” . The Telegraph. New Delhi, India. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. 
  17. ^ „Peninsular India”. ita. septembar 1995. Pristupljeno 8. 8. 2016. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi