Glen T. Siborg
Glen Teodor Siborg (engl. Glenn Theodore Seaborg, IPA: ɡlɛn ˈθiː.ə.dɔɹ ˈsiː.bɔrg; šved. Glenn Teodor Sjöberg, IPA: ɡlɛn ˈtɛː.ɔ.dɔr ˈɧøː.bɛrj; Išpeming, 19. april 1912. — Lafajet, 25. februar 1999) bio je američki hemičar švedskog porekla kojem je 1951. godine doprinos u sintetisanju, otkriću i istraživanju deset transuranijumskih elemenata doneo Nobelovu nagradu za hemiju.[2] Njegov rad u ovoj oblasti takođe je doveo i do nastanka koncepta aktinoida te određivanja rasporeda serija aktinoida u periodnom sistemu elemenata.
| Glen T. Siborg | |
|---|---|
 Siborg (1964) | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Glen Teodor Siborg |
| Datum rođenja | 19. april 1912. |
| Mesto rođenja | Išpeming (Mičigen), SAD |
| Datum smrti | 25. februar 1999. (86 god.) |
| Mesto smrti | Lafajet (Kalifornija), SAD |
| Državljanstvo |  američko |
| Univerzitet | |
| Porodica | |
| Supružnik | Helen L. Siborg rođ. Grigs |
| Deca | 7 |
| Roditelji | Herman Teodor „Ted” Sjeberj Selma Olivija Erikson Sjeberj |
| Porodica | Džanet Siborg (sestra) |
| Naučni rad | |
| Polje | nuklearna hemija |
| Institucija | |
| Učenici | |
| Mentori | |
| Poznat po | velikom doprinosu nauci, najviše hemiji i fizici; npr. bio je deo tima koji je sintetisao, otkrio i istražio deset transuranijumskih elemenata |
| Nagrade | 9 značajnih
|
| Potpis |  |
Siborg je veći deo svoje karijere proveo kao edukator i naučnik-istraživač na Univerzitetu Kalifornije (Berkli), gde je bio profesor i — od 1958. do 1961. godine — drugi kancelar univerziteta.[3] Savetovao je o nuklearnoj politici deset predsednika SAD — od Harija S. Trumana do Bila Klintona; bio je predsedavajući Američke komisije za atomsku energiju — 1961. do 1971. godine — gde je zagovarao komercijalnu nuklearnu energiju i mirnu aplikaciju nuklearne nauke. Tokom svoje karijere, Siborg se zalagao za povećanje kontrole nad naoružanjem. Potpisnik je Frankovog izveštaja i učestvovao je u formulisanju Dogovora o delimičnoj zabrani nuklearnog testiranja, Dogovora o ne-proliferaciji nuklearnih oružja i Dogovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnog testiranja. Veoma je poznat pristalica naučnog obrazovanja i federalnog finansiranja za neindirektno istraživanje. Pred kraj Ajzenhauerove administracije, bio je primarni autor Siborgovog izveštaja o akademskoj nauci, te — kao član Nacionalne komisije za nadmoćnost u obrazovanju predsednika Ronalda Regana — ključni saradnik pri pisanju njegovog izveštaja „Nacija u opasnosti” (1983).
Bio je glavni ili kopronalazač deset elemenata: plutonijuma, americijuma, kirijuma, berklijuma, kalifornijuma, ajnštajnijuma, fermijuma, mendeljevijuma i nobelijuma, te elementa 106 (koji je za vreme Siborgovog života postao njegov eponim). Takođe, otkrio je više od 100 atomskih izotopa; pripisuju mu se važni doprinosi hemiji plutonijuma, još od kada je sudelovao u projektu Menhetn u kojem je pomogao u ekstrakcijskom procesu korišćenom za izolovanje plutonijumskog goriva za drugu upotrebljenu atomsku bombu. Na početku karijere, bio je pionir u nuklearnoj medicini; otkrio je izotope elemenata sa važnom primenom u dijagnozi i lečenju bolesti, a najznačajniji je jod-131 koji se koristi za lečenje tireoidne bolesti. Pored teorijskog rada na razvoju koncepta aktinoida, čiji je rezultat bilo smeštanje aktinoidske serije ispod serije lantanoida u periodnom sistemu, postulirao je postojanje superteških elemenata u serijama transaktinoida i superaktinoida.
Nakon što je 1951. godine podelio Nobelovu nagradu sa sunarodnikom, fizičarem Edvinom Makmilanom (1907—1991), dobio je oko 50 počasnih doktorata i brojne druge nagrade i priznanja. Spisak stvari nazvanih po Siborgu osim njegovog atomskog elementa i asteroida sadrži još 30-ak stavki. Bio je relativno plodan pisac, potpisavši oko 50 knjiga i 500 članaka u časopisima, uglavnom u saradnji sa drugima. Jednom se našao u Ginisovoj knjizi rekorda, kao osoba sa najdužom odrednicom u knjizi Ko je ko u Americi.
Odabrana bibliografija
uredi- Seaborg, G. T.; James, R.A.; Morgan, L.O. (januar 1948). The New Element Americium (Atomic Number 95). US Atomic Energy Commission. OSTI 4435330.
- Seaborg, G. T.; James, R.A.; Ghiorso, A. (januar 1948). The New Element Curium (Atomic Number 96). US Atomic Energy Commission. OSTI 4421946.
- Seaborg, G. T.; Thompson, S.G.; Ghiorso, A. (april 1950). The New Element Berkelium (Atomic Number 97). UC Berkeley, Radiation Laboratory. OSTI 4421999.
- Seaborg, G. T.; Thompson, S.G.; Street, K. Jr.; Ghiroso, A. (jun 1950). The New Element Californium (Atomic Number 98). UC Berkeley, Radiation Laboratory. OSTI 4424011.
- Seaborg, G. T. (decembar 1951). The Transuranium Elements – Present Status: Nobel Lecture. UC Berkeley, Radiation Laboratory. OSTI 4406579.
- Seaborg, G. T.; Thompson, S.G.; Harvey, B.G.; Choppin, G.R. (jul 1954). Chemical Properties of Elements 99 and 100 (Einsteinium and Fermium). UC Berkeley, Radiation Laboratory. OSTI 4405197.
- Seaborg, G. T. (septembar 1967). The First Weighing of Plutonium. US Atomic Energy Commission. OSTI 814965.
- Seaborg, G. T. (jul 1970). Peaceful Uses of Nuclear Energy: A Collection of Speeches. US Atomic Energy Commission. OSTI 4042849.
- Seaborg, G. T., ur. (januar 1980). Symposium Commemorating the 25th Anniversary of the Discovery of Mendelevium. Lawrence Berkeley National Laboratory. OSTI 6468225.
- Seaborg, G. T. (avgust 1990). Transuranium Elements: a Half Century. Lawrence Berkeley National Laboratory. OSTI 6604648.
- Seaborg, G. T. (mart 1995). My career as a radioisotope hunter. Journal of the American Medical Association. 273. str. 961—964. PMID 7884957. doi:10.1001/jama.273.12.961.
Reference
uredi- ^ Hoffman, D. C. (2007). „Glenn Theodore Seaborg. 19 April 1912 — 25 February 1999”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 53: 327. JSTOR 20461382. doi:10.1098/rsbm.2007.0021.
- ^ „The Nobel Prize in Chemistry 1951”. Nobel Foundation. Pristupljeno 31. 10. 2016.
- ^ „Past Chancellors | Office of the Chancellor”. Chancellor.berkeley.edu. Pristupljeno 31. 10. 2016.
- Opšte reference
- Hoffman, D. C. (2007). „Glenn Theodore Seaborg 19 April 1912 — 25 February 1999”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 53: 328—338. JSTOR 20461382. doi:10.1098/rsbm.2007.0021.
- Rhodes, Richard (1986). The Making of the Atomic Bomb. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-44133-3. OCLC 13793436.
- Seaborg, G. T.; Seaborg, E. (2001). Adventures in the Atomic Age: From Watts to Washington. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-29991-0.
Literatura
uredi- Coffey, Patrick (2008). Cathedrals of Science: The Personalities and Rivalries That Made Modern Chemistry. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-532134-0..
Spoljašnje veze
uredi
- Glen T. Siborg na sajtu WorldCat (jezik: engleski)
- Biografija na sajtu Nacionalne akademije nauka
- Biografija i bibliografski resursi iz Ureda za naučne i tehničke informacije
- Anotirana bibliografija na sajtu Digitalne biblioteke Alsos
- Zvanična biografija na sajtu Nobelovog instituta
- Biografija kancelara Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. decembar 2017) na sajtu Univerziteta Kalifornije u Berkliju
- Hronika monumentalnog života na sajtu Laboratorije Lorens Berkli
- Spisak predsednika Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jul 2011) na sajtu Američke asocijacije za unapređivanje nauke
- Staza na sajtu Odeljenja za energiju
- Centar Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2017) na sajtu Univerziteta u Severnom Mičigenu
- Medalja i simpozijum Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. oktobar 2015) na sajtu Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu
- Audio-intervju sa transkriptom (Stefan Gruev; Glasovi projekta Menhetn, 1965)
- Video-intervju sa transkriptom (?; Karterov novi svet, 1986)
