Georg Fridrih Hendl

Georg Fridrih Hendl (nem. Georg Friedrich Händel, engl. George Frideric Handel; Hale, 23. februar 1685 — London, 14. april 1759) bio je nemački, kasnije britanski, barokni kompozitor, poznat po končerti grosima, operama i oratorijumima. Rođen je u Nemačkoj, u gradu Hale, a živeo i radio u Hamburgu, Italiji, Hanoveru, a od 1712. stalno se nastanjuje u Londonu. Njegovo najčuvenije delo je Mesija, oratorijum zasnovan na biblijskim motivima. Uticao je na mnoge sledbenike u periodu prelaza iz baroka u klasicizam, među kojima su Jozef Hajdn, Mocart i Betoven.

Georg Fridrih Hendl
Georg Fridrih Hendl (portret iz 1733)
Lični podaci
Datum rođenja	(1685-02-23)23. februar 1685.
Mesto rođenja	Hale, Vojvodstvo Magdeburg
Datum smrti	14. april 1759.(1759-04-14) (74 god.)
Mesto smrti	London, Kraljevstvo Velika Britanija
Kompozitorski rad
Period	Barok
Uticaji od	Jozef Hajdn Volfgang Amadeus Mocart Ludvig van Betoven
Najvažnija dela	Muzika na vodi, Muzika za kraljevski vatromet, oratorijum Mesija, opera Rinaldo

Biografija

Georg Fridrih Hendl u mlađim danima

Georg Fridrih Hendl je rođen 23. februara 1685. u gradu Hale kao sin Georga i Doroti Hendl (ranije Taust). Iste te godine rođeni su i Johan Sebastijan Bah i Domeniko Skarlati. Hendl je talent za muziku pokazao vrlo rano, te je već sa sedam godina svirao na čembalu i orguljama, a s devet godina je počeo i da komponuje. Njegov otac, ugledni lekar u Haleu koji je služio na dvorovima po Saksoniji i Brandenburgu, nije želio da mu se sin bavi muzikom, već je želio da studira pravo. Za razliku od oca, Hendlova majka Doroti podsticala je njegov muzički talent.

Uprkos svemu, mladi Hendl je imao dozvolu za učenje sviranja i kompozicije kod Fridriha Vilhelma Cahova, orguljaša u crkvi Libfrauen u Haleu. Njegova tetka, Ana, poslala mu je klavir za sedmi rođendan.

Godine 1702, Hendl je ispunio očevu želju i upisao je pravo na univerzitetu u Haleu, ali je nakon smrti svog oca 1703, Hendl je napustio studije i počeo da se bavi muzikom postavši orguljaš u jednoj protestantskoj crkvi. Tokom njegovog boravka u Haleu, njegov savremenik Johan Sebastijan Bah je jednom prilikom prepešačio 25 mi (40 km) kako bi se susreo s Hendlom, a kada je stigao saznao je da je Hendl napustio Hale kočijom nekoliko sati pre Bahovog dolaska. Sledeće godine seli se u Hamburg gde postaje violinista i čembalista u jednoj operskoj kući. Tu se upoznao s Johanom Matesonom, Kristofom Graupnerom i Rejnhardom Kejzerom. Postoji jedna zanimljiva anegdota vezana uz Hendla i Matesona. Tokom Hendlove posete Hamburgu izvodila se Matesonova opera Kleopatra, a Mateson, koji je pevao u operi, zamolio je Hendla da svira čembalo u orkestru. Kada se Mateson vratio s pozornice i završio svoj pevački deo želio je da sam svira čembalo, ali mu Hendl nije dozvolio. Dva kompozitora su se prvo sukobila u prostoru za orkestar, a zatim su prekinuli i izašli na ulicu. Tu su se odlučili na dvoboj koji su gledali znatiželjni prolaznici. Dvoboj bi možda završio kobno da nije bilo Hendlove odeće. Kada je Mateson krenuo mačem na Hendla ubo ga je u metalno dugme na odelu, te je dvoboj završio bez posledica. Njih dvojica su se nakon tog događaja pomirili. Tu je napisao i svoje prve dve opere, Almira i Neron, koje su izvedene 1705. godine. Ubrzo je napisao još dve opere, Dafne i Florindo, koje su izvedene 1708. godine.

Italija

Georg Fridrih Hendl

U periodu od 1706. do 1709. Hendl je boravio u Italiji gde ga je pozvao Đan Gaston Mediči. Tu je Hendl upoznao Gastonovog brata Ferdinanda, takođe kompozitora. Kako je tadašnji papa zabranio operu, Hendl je posao našao u komponovanju sakralne muzike. Njegovo najpoznatije delo iz ovog perioda je Dixit Dominus (1707). Napisao je i mnogo kantata u operskom stilu koje su se izvodile na dvoru karidnala Pjetra Otobonija. Njegova opera Rodrigo praizvedena je 1707. u Firenci, a njegova opera Agripina praizvedena je 1709. u Veneciji. Agripina, koja je izvedena čak 27 puta, pokazala je njegovu kompozitorsku zrelost i postavila je temelje za njegovu reputaciju vrsnog opernog kompozitora. Njegova dva oratorijuma, La Resurrezione i Trijumf vremena su praizvedena u Rimu. Prvi je proizveden 1709, a drugi 1710.

Vrhunac - Ujedinjeno Kraljevstvo

Hendl 1710. postaje dirigent Georga Ludviga, kneza izbornika Hanovera, koji će kasnije postati Džordž I. Godine 1710, tokom svog puta u London, posetio je Anu Mariju Luizu Mediči. U Londonu se skrasio 1712. godine te je dobivao godišnju platu od £ 200 od kraljice Ane. Tokom svog boravka u Londonu, jedan od najvažnijih patrona bio mu je mladi Ričard Bojl, 3. grof Berlingtona, koji je vrlo rano razvio ljubav za njegovu muziku.

Godine 1723, Hendl se seli u novoizgrađenu kući na adresu Brook Street 25. Taj stan je iznajmljivao sve do svoje smrti 1759. Ta kuća danas je muzej otvoren za javnost u kojem se često mogu čuti koncerti barokne muzike. Hendl je baš u ovom stanu komponovao neka od svojih najpoznatijih dela: Mesija, Prorok Zadok i Muzika za kraljevski vatromet.

Godine 1726, praizvedena je njegova opera Scipione, a marš iz te opere postao je tradicionalni spori marš jedne britanske zaštitne jedinice. Sledeće godine Hendl je dobio i britansko državljanstvo te je postao naturalizovani Britanac, a u skladu s tim promenio je svoje ime u Džordž Friderik Hendl.

Hendlov portret iz 1741.

Te iste godine Hendl je dobio narudžbinu za četiri himne koje bi se izvele tokom krunidbe kralja Džordža II. Jedna od te četiri, Prorok Zadok, izvodi se na svakoj krunidbi nekog engleskog vladara od tada. Hendl je od 1720. do 1728. bio predsednik Kraljevske muzičke akademije, a od 1729. do 1734. bio je saradnik Dž. Dž. Hajdegera na mestu predsednika Kraljevskog teatra. Hendl je bio povezan i s Kraljevskom opernom kućom u Kovent Gardenu, gde su praizvedene mnoge njegove italijanske opere.

U aprilu 1737. u svojoj 52. godini života, Hendl je doživeo moždani udar koji je njegovu desnu ruku privremeno paralisao, što je uzrokovalo da prestane da nastupa tokom jednog perioda. Tokom tog perioda se žalio i na svoj vid. Tada je otputovao u mesto Ahen, gde se kupao u toplim kupkama i svirao orgulje za publiku. Hendl se 1740. u potpunosti odrekao vođenja opera. To je uradio jer je na tom poslu izgubio veću količinu novca.

Oporavak od moždanog udara i smrt

Nakon oporavka Hendl se fokusirao na komponovanje oratorijuma. Njegovo delo Mesija praizvedeno je 13. aprila 1742. u Dublinu, a hor koji je pevao sačinjavalo je 26 dečaka i 5 muškaraca iz dva crkvena hora u Dublinu. Godine 1749, komponovao je Muziku za kraljevski vatromet, a na premijernom izvođenju je bilo 12.000 ljudi.

Hendl je 1750. organizovao izvođenje Mesije u bolnici Foundling. Predstava je bila veliki uspeh, a to je uzrokovalo da se svake godine u toj bolnici održavaju priredbe Hendlovih dela. Ta je tradicija trajala sve do Hendlove smrti. Kao znak zahvale, Hendl je postavljen za upravnika bolnice samo dan nakon prvog izvođenja. Hendl je nakon svoje smrti toj instituciji ostavio kopiju Mesije.

Iste te godine, tokom povratka u London (iz Nemačke), Hendl je bio ozbiljno povređen u saobraćajnoj nesreći između Haga i Harlema u Holandiji. Već 1751. počeo je da gubi vid u jednom oku. Uzrok tome bio je nepoznat. Ubrzo nakon prvog, slepoća se proširila na drugo oko. Umro je osam godina kasnije, 14. aprila 1759. u Londonu, a poslednje izvođenje kome je prisustvovao bilo je izvođenje njegovog dela Mesija. Na njegovu sahranu došlo je više od 3.000 ljudi, a sahranjen je uz sve društvene počasti. Grobnica mu se danas nalazi u Pesničkom kutku Vestminsterske opatije.

Hendl se nikad nije ženio, a svoj privatni život držao je u tajnosti. Za razliku od mnogih kompozitora Hendl je za sobom ostavio veliko imanje, u vrednosti od £20,000 (što je tada bila enormna svota), od kojeg je veći deo otišao njegovoj nećakinji u Nemačkoj, a ostatak je podeljen među ostalom rodbinom, slugama i prijateljima.

Dela

Glavni članak: Spisak opera Georga Fridriha Hendla

Program koncerta posvećen delima Georga Fridriha Hendla, koji se održao u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 1953. godine.

Hendl je stvorio veoma obimna muzička dela. Pisao je opere, duhovnu, orkestarsku i kamernu muziku i za života postigao veliki uspeh i priznanje. Među Hendlovim delima su 42 opere, 29 oratorijuma, preko 120 kantata, trija i dueta, mnogobrojne arije, komorna muzika, veliki broj ekumenskih dela, ode i serenade, te 16 koncerata za orgulje. Njegovo najpoznatije delo, oratorijum Mesija, zajedno sa zborom Aleluja, danas predstavlja jedno od najpopularnijih vokalno-instrumentalnih dela i jedno od najizvođenijih dela tokom Božića. Još neka popularna dela su mu concerti grossi opus 3 i opus 6, kompozicija "Kukavica i slavuj", te 16 kompozicija za instrumente s dirkama od kojih je najpopularnija "Harmonični kovač".

Hendl je u svoja dela počeo uvoditi instrumente koji tada nisu bili česti: ljubavna viola i violetta marina („Орландо“), лаута („Ода дану свете Цецилије“), тромбон („Šaul“), кларинет и корнет („Tamerlan“), тиорба, француски рог (Музика на води), kontrafagot, viola da gamba, zvona, orgulje i harfa („Julije Cezar“, „Aleksandrova gozba“).

Hendlova dela su kategorisana i mogu se zapisati i skraćenicama. Recimo, Mesija je poznat i kao HWV 56. Katalog Hendlovih dela (HWV oznaka za Händel-Werke-Verzeichnis) ima više od 600 odrednica, a najznačajnija su:

• Muzika na vodi (HWV 348–350)
• Muzika za kraljevski vatromet (HWV 351)
• sonate za različite instrumente (violina, flauta, klarinet) opus 1
• 13 sonata za trio, opus 2 i opus 5
• 18 končerti grosi opus 3 (HWV 312–317) i opus 6 (HWV 319–330)
• 12 koncerata za orgulje, opus 4 (HWV 289–294) i opus 7 (HWV 306–311)
• 42 opere
• 28 oratorijuma i muzičkih drama
• 8 „velikih“ svita za klavsen (1720)
• Dixit Dominus

Ostavština

Georg Fridrih Hendl i britanski kralj Džordž I na brodu tokom Džordžove vožnje Temzom. Džordž I je tražio od Hendla da mu napiše kompoziciju koju bi slušao dok se vozi Temzom. Tako je nastala Muzika na vodi, a orkestar koji ju izvodi može se vidjeti u pozadini, na drugom brodu.

Nakon njegove smrti, Hendlove italijanske opere pale su u zaborav, ali je jedan malo broj odlomaka iz tih opera ostao je popularan, kao arija „Ombra mai fu“ iz Kserksa. Njegova reputacija tokom XIX. i početka 20. veka izgrađena je primarno na njegovim engleskim oratorijumima koji su najčešće izvođeni od strane velikih orkestara. Među te oratorijume spadaju Ester (1718), Atalija (1733), Šaul (1739), Izrael u Egiptu (1739), Mesija (1742), Samson (1743), Juda Makbejac (1747), Solomon (1748) i Jefta (1752). Njegovi najbolji oratorijumi nastali su prema libretu koji je napisao Čarls Dženings.

Tokom 1960-ih, kada se ponovo razvio interes za baroknu glazbu, došlo je do oživljavanja zanimanja za Hendlove italijanske opere, a neke od njih su čak i izvedene. Od 50 što ih je napisao u periodu od 1705. do 1738, Agripina (1709), Rinaldo (1711, 1731), Orlando (1733), Alcina (1735), Ariodanta (1735) i Kserks (1738) se ističu i danas se izvode širom operskih kuća i koncertnih dvorana. Po nekima su najbolje Julije Cezar (1724) i Rodelinda (1725), koje su zbog svoje orkestracije i vokalnih delova uvrštene u redovne operske repertoare.

Kraljevski vatromet 1749.

Među ostalim oživljenim delima spadaju i neke sekularne kantate koje su znane i kao sekularni oratorijumi i koncertne opere. Najznačajnije od ovih su Oda danu svete Cecilije (1739; prema tekstu koji je napisao Džon Drajden) i Oda za rođendan kraljice Ane (1713). Za neke kantate je koristio mitološke motive. Prema tim motivima su nastale kantate Akid i Galateja (1719), Herkules (1745) i Semele (1744).

Hendl je bio jako cenjen među svojim muzičkim kolegama, i tokom života i posmrtno. Prema nekima, slavni Johan Sebastijan Bah je rekao:

Hendl je jedina osoba koju bih želio videti pre nego što umrem i jedina osoba koja bih želio biti, da nisam Bah.

Volfgang Amadeus Mocart je o Hendlu rekao:

Hendl razume uticaj bolje nego iko od nas. Kad odabira, udara kao munja.

Ludvig van Betoven ga je smatrao „majstorom svih kompozitora“. Betoven je dodao i sledeće:

Idite kod njega i naučite od njega kako postići enormne efekte, na tako jednostavan način.

Program drugog javnog časa Univerzitetskog kamerno-muzičkog udruženja „Collegium Musicum”, koji je posvećen delima Hendla, održan je u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 24. februar 1936. godine.

Dana 28. jula je Hendl zajedno s Johanom Sebastijanom Bahom i Hajnrihom Šucom, komemoriran kao muzičar u luteranskom kalendaru svetaca.

Hendl je nakon dobivanja britanskog državljanstva anglikanizovao ime i postao Džordž Friderik Hendel. Ta anglikanizirana forma koristi se ponajviše u engleskom govornom području, dok se germanska forma Georg Fridrih Hendl koristi u Nemačkoj i u većini drugih zemalja. U Francuskoj se njegovo prezime piše Haendel što uzrokuje male probleme pri katalogizaciji. Postojao je i još jedan kompozitor sa sličnim prezimenom, Handl, Slovenac, mada je on ipak poznatiji kao Jakob Petelin Galus.

Muzički fragmenti

•  Fragment iz oratorijuma „Mesija“  (informacije o muzičkom fragmentu)
•  Fragment iz oratorijuma „Mesija“  (informacije o muzičkom fragmentu)
•  Fragment iz oratorijuma „Mesija“  (informacije o muzičkom fragmentu)
•  Fragment iz oratorijuma „Mesija“  (informacije o muzičkom fragmentu)
•  „Gigu” — HWV 433  (informacije o muzičkom fragmentu)

Zanimljivost

Godine 1685, rođeni su barokni kompozitori Georg Fridrih Hendl, Johan Sebastijan Bah i Domeniko Skarlati.

Литература

• Dean, Winton (1969). Handel and the Opera Seria. University of California Press. стр. 19. ISBN 978-0520014381. 
• Dent, Edward Joseph (2004). Handel. R A Kessinger Publishing. стр. 63. ISBN 978-1-4191-2275-0. 
• Best, Terence (1985). „Handel's Chamber Music: Sources, Chronologyand Authenticity”. Early Music. 13 (4): 476—99. JSTOR 3127226. Приступљено 16. 2. 2017 — преко JSTOR. 
• Bone, Philip J. (1914). The Guitar and Mandolin: Biographies of Celebrated Players and Composers for these Instruments. London: Schott & Co. 
• Buelow, George J. (2004). A History of Baroque Music. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34365-9. 
• Bukofzer, Manfred F. (1947). 'Music in the Baroque Era – From Monteverdi To Bach. New York: W.W. Norton. ISBN 978-0-393-09745-0. 
• Burrows, Donald (1994). Handel. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816470-8. 
• Burrows, Donald (1997). The Cambridge Companion to Handel. Cambridge Companions to Music. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-45613-5. 
• Chrissochoidis, Ilias. "Early Reception of Handel's Oratorios, 1732–1784: Narrative – Studies – Documents" (PhD dissertation, Stanford University, 2004), available through UMI Архивирано на сајту Wayback Machine (6. mart 2010).
• Chrissochoidis, Ilias (2009). „"True Merit Always Envy Rais"d': The 'Advice to Mr. Handel' (1739) and 'Israel in Egypt's' early reception”. The Musical Times. 150 (1906): 69—86. JSTOR 25597603 — preko JSTOR. 
• Chrissochoidis, Ilias (2009). „Handel at a Crossroads: His 1737–1738 and 1738–1739 Seasons Re-Examined”. Music & Letters. 90 (4): 599—635. JSTOR 40539063. Pristupljeno 15. 1. 2017 — preko JSTOR. 
• Chrissochoidis, Ilias (2009). „Handel, Hogarth, Goupy: Artistic intersections in Handelian biography”. Early Music. 37 (4): 577—96. JSTOR 40390821 — preko JSTOR. 
• Chrissochoidis, Ilias. "'hee-haw ... llelujah': Handel among the Vauxhall Asses (1732)", Eighteenth-Century Music 7/2 (September 2010), 221–262.
• Chrissochoidis, Ilias (2011). „Reforming Handel: John Brown and "The Cure of Saul" (1763)”. Journal of the Royal Musical Association. 136 (2): 207—245. JSTOR 41300176 — preko JSTOR. 
• Chrysander, Friedrich (1858). G.F. Händel. 1. Leipzig: Breitkopf & Härtel.  Consisting of three volumes (separately hosted online by zeno.org): Buch 1: Jugendzeit und Lehrjahre in Deutschland (1685–1706); Buch 2: Die große Wanderung (1707–1720).
• Chrysander, Friedrich (1860). G.F. Händel. 2. Leipzig: Breitkopf & Härtel.  Buch 3: Zwanzig Jahre bei der italienischen Oper in London.
• Chrysander, Friedrich (1867). G.F. Händel. 3. Leipzig: Breitkopf & Härtel.  Buch 4:Uebergang zum Oratorium.
• Dean, Winton (1982). The New Grove Handel. New York: W.W. Norton & Co. ISBN 978-0-393-30086-4. 
• Dean, Winton; Knapp, John Merrill (1987). Handel's Operas, 1704–1726. 1. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-816441-8. 
• Dean, Winton (2006). Handel's Operas, 1726–1741. The Boydell Press. 
• Deutsch, Otto Erich (1955). Handel: A Documentary Biography. London: Adam and Charles Black. 
• Dreyhaupt, Johann Christoph von (1755). Pagus neletici et nudzici oder ausführliche diplomatisch-historische Beschreibun des … Saal-Creises. 2. Halle: Verlag des Waysenhauses. 
• Frosch, William A. (14. 9. 1989). „The Case of George Frideric Handel”. New England Journal of Medicine. 321: 765—69. doi:10.1056/NEJM198909143211120. 
• Frosch, William A. (1990). „Moods, Madness, and Music. II. Was Handel Insane?”. The Musical Quarterly. 74 (1): 31—56. JSTOR 741903. Pristupljeno 2. 1. 2017 — preko JSTOR. 
• Harris, Ellen T. (1980). „The Italian in Handel”. Journal of the American Musicological Society. 33 (3): 468—500. JSTOR 831303 — preko JSTOR. 
• Harris, Ellen T., ur. (1989). The Librettos of Handel's Operas: A Collection of Seventy Librettos Documenting Handel's Operatic Career. New York: Garland. ISBN 978-0-8240-3862-5. 
• Harris, Ellen T. (1990). „Integrity and Improvisation in the Music of Handel”. The Journal of Musicology. 8 (3): 301—15. JSTOR 763784. doi:10.2307/763784 — preko JSTOR. 
• Harris, Ellen T. (2001). Handel as Orpheus. Voice and Desire in the Chamber Cantatas. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00617-1. 
• Harris, Ellen T. (2004). „Handel the Investor”. Music & Letters. 85 (4): 521—75. JSTOR 3526342 — preko JSTOR. 
• Harris, Ellen T. (2010). „Courting Gentility: Handel at the Bank of England”. Music & Letters. 91 (3): 357—75. JSTOR 40871606. Pristupljeno 2. 1. 2017 — preko JSTOR. 
• Hicks, Anthony (1976). „Handel's Early Musical Development”. Proceedings of the Royal Musical Association. 103: 80—89. JSTOR 765887 — preko JSTOR. 
• Hicks, Anthony (2013), „Handel, George Frideric”, Grove Music Online, Oxford University Press 
• Hicks, Anthony (1998). „Handel, George Frederick”. Ur.: Sadie, Stanley. The New Grove Dictionary of Opera. 2. London: MacMillan Publishers, Inc. str. 614—26. ISBN 978-1-56159-228-9. 
• Hogg, Katharine (2008). „Handel and the Fundling Hospital: The Gerald Coke Handel Collection at the Foundling Museum”. Fontes Artis Musicae. 55 (3): 435—47. JSTOR 23512496 — preko JSTOR. 
• Hogwood, Christopher (1984). Handel. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-01355-7. 
• Hume, Robert D. (1986). „Handel and Opera Management in London in the 1730s”. Music & Letters. 67 (4): 347—62. JSTOR 735134 — preko JSTOR. 
• Hunter, David (2001). „Handel among the Jacobites”. Music & Letters. 82 (4): 543—56. JSTOR 3526275. Pristupljeno 2. 1. 2017 — preko JSTOR. 
• Joncus, Berta (2006). Handel at Drury Lane: Ballad Opera and the Production of Kitty Clive. Journal of the Royal Musical Association. 131. str. 179—226. JSTOR 30161399 — preko JSTOR. 
• Keates, Jonathan (1985). Handel: The Man and His Music. New York: St Martin's Press. ISBN 978-0-312-35846-4. 
• Keynes, Milo (1982). „Handel and His Illnesses”. The Musical Times. 123 (1675): 613—614. JSTOR 963285 — preko JSTOR. 
• King, Richard G. (1991). „Handel's Travels in the Netherlands in 1750”. Music & Letters. 72 (3): 372—86. JSTOR 736214. Pristupljeno 2. 1. 2017 — preko JSTOR. 
• Landon, H.C. Robbins (1984). Handel and his World. London: Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-78498-2. 
• Lang, Paul Henry (1966). George Frideric Handel. New York: W.W. Norton & Co. LCCN 66011793/MN/r842. 
• Larsen, J.P. (1972). Handel's Messiah. London: Adams and Charles Black Limited. 
• {{Cite book| ref=harv|author = Leopold, Silke| title = Händel die Opern| location = | publisher = [[Bärenreiter]|year=2009|isbn=978-3-7618-1991-3|pages=}}
• MacArdle, Donald (1960). „Beethoven and Handel”. Music & Letters. 41 (1): 33——37. JSTOR 729686. Pristupljeno 2. 1. 2017 — preko JSTOR. 
• McGeary, Thomas (2011). „Handel and Homosexuality: Burlington House and Cannons Revisited”. Journal of the Royal Musical Association. 136 (1): 33—71. JSTOR 41300166 — preko JSTOR. 
• McGeary, Thomas (2013). The Politics of Opera in Handel's Britain. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 9781107009882. 
• Mainwaring, John (1760). Memoirs of the Life of the Late George Frederic Handel. London: Printed for R. and J. Dodsley. 
• Maitland, J.A. Fuller; Squire, W. Barclay (1890). „Handel, George Friederick”. Ur.: Stephen, Leslie; Lee, Sidney. Dictionary of National Biography. XXIV Haile–Harriott. New York: Macmillan and Co. str. 277—91. 
• Marx, Hans Joachim (1998). Händels Oratorien, Oden und Serenaten: Ein Kompendium. Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht. ISBN 978-3-525-27815-4. 
• Mattheson, Johann (1740). Grundlage einer Ehren-pforte, woran der tüchtigsten Capellmeister, Componisten, Musikgelehrten, Tonkünstler &c. Leben, Wercke, Verdienste &c. erscheinen sollen. Hamburg: For the author. 
• Meynell, Hugo (1986). The Art of Handel's Operas. The Edwin Mellen Press. ISBN 978-0-88946-425-4. 
• National Portrait Gallery. Handel. A Celebration of his Life and Times 1685–1759. 
• Rolland, Romain (1916) [1910]. Handel. Prevod: Hull, A. Eaglefield. London: Kegan Paul, Trench, Trubner & Co. 
• Schoelcher, Victor (1857). The Life of Handel. Prevod: Lowe, James. London: Robert Cocks & Co. 
• Shedlock, J.S. (1. 7. 1901). „Handel's Borrowings”. The Musical Times and Singing Class Circular. 42 (701): 450—52. JSTOR 3367660 — preko JSTOR. 
• Shedlock, J.S. (1. 8. 1901). „Handel's Borrowings (continued)”. The Musical Times and Singing Class Circular. 42 (702): 526—28. JSTOR 3366187 — preko JSTOR. 
• Shedlock, J.S. (1. 9. 1901). „Handel's Borrowings (concluded)”. The Musical Times and Singing Class Circular. 42 (703): 596—60. JSTOR 3366025 — preko JSTOR. 
• Streatfeild, R.A. (1910). Handel (Second izd.). London: Methuen & Co. 
• Winemiller, John T. (1997). „Recontextualizing Handel's Borrowing”. The Journal of Musicology. 15 (4): 444—470. JSTOR 764003. doi:10.2307/764003. Pristupljeno 2. 1. 2017 — preko JSTOR. 
• Young, Percy Marshall (1966). Handel. New York: David White Company. 
• White, Harry (1987). „Handel in Dublin: A Note”. Eighteenth-Century Ireland / Iris an dá chultúr. 2: 182—86. JSTOR 30070846 — preko JSTOR. 

Spoljašnje veze

• Hendlov festival u Haleu
• Hendlova kuća i muzej
• Hendlova kuća u Londonu
• Classic Cat — Händel — Katalog sa snimcima muzike
• Tabelarni pregled biografije i dela G. F. Hendla
• Te Deum A-Dur (note)
• Howell, Ian. „How to Handle Spelling Händel”. The Countertenor Voice (February 2011). 
• Howell, Ian. „Guiding Handel's Legacy: An Interview with Handel House Museum Director Sarah Bardwell”. The Countertenor Voice (May 2011). 
• George Frideric Handel na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Georg Fridrih Hendl na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Georg Fridrih Hendl na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Edward Dent's Handel biography at Project Gutenberg
• Friedrich Chrysander's Handel biography (in German)
• Handel Reference Database
• Digitized images of Old English Songs

Partiture i snimci

• Free scores by George Frideric Handel in the Open Music Library
• The Mutopia Project Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2009) provides free downloading of sheet music and MIDI files for some of Handel's works.
• Free typeset sheet music of Handel's works from Cantorion.org
• Handel cylinder recordings, from the Cylinder Preservation and Digitization Project
• Handel's Sheet Music by free-scores.com
• Kunst der Fuge: George Frideric Handel – MIDI files