Барокна музика

Барокна музика означава епоху у историји класичне музике, која траје од позне ренесансе почетком 17, до средине 18. века.

Еваристо Башенис, Музички инструменти, слика из средине 17. века

Почетак барокне музике означава стваралаштво Клаудија Монтевердија. Једна од уобичајених потподела ове епохе је:

• Рани барок (од око 1600, до око 1650), под италијанском доминацијом;
• Врхунац барока (од око 1650, до око 1710), када су доминирали француски утицаји;
• Касни барок (од око 1710, до 1750), са тенденцијом развоја регионалних стилова.

У општој култури, за бароком је следила епоха рококоа; у музици од 1730-их почиње да доминира такозвани осећајни стил. Често се за крај епохе барокне музике узима година смрти Јохана Себастијана Баха, то јест 1750. Од 1780-их почиње музичко-историјски период бечких класичара.

Карактеристике

Почетком 18. века јављају се у музици феномени које обележавају ново доба. То су појава монодије (соло мелодије са пратњом), континуа и нови жанрови опере и ораторијума.

Музичке форме

Одраз естетике овог доба био је у значају који је даван музичкој форми, а који је био бар равноправан садржини. У периоду барока развила се инструментална музика која је раније била искључиво везана за песме. Ово је видљиво у концертима у којима се звукови музичких инструмената преплићу попут људских гласова у ранијој музици. Тако су настали кончерти гроси, соло концерти (кончертино), и хорски концерти. Друге значајне музичке форме барока биле су: пасакаља, чаконе, сарабанда, гигу, менует, увертира, фуга, соната, кантата и пасија.

Опера

Опере су биле популарне у доба барока. Барокне опере су представљале скуп увертира, свита, менуета и других форми. По садржају се деле на шаљиве опере (opera buffa) и доминантнији жанр: озбиљне опере (opera seria). Озбиљне опере су приповедале стилизоване приче о херојима у низовима соло рецитатива и арија. Улогу хероја обично је имао певач кастрато гласа, који је имао пуно прилике да искаже своју виртуозност. Чувени певачи 18. века били су: Фаринели, Сенесино и сопран Фаустина Бордони. Италијанска опера и њени либрети су се наметнули у целој Европи.

Инструменти

Многи музички инструменти који су данас у употреби настали су у доба барока. Барокне форме ових инструмената се по звуку разликују од својих наследника. У то доба је идеал био да инструменти подсећају на људски глас. Гудачки инструменти (рецимо барокна виолина), али и дрвени дувачки инструменти су звучали тише и мање звонко, али са мекшом бојом тона.

У доба барока је нестала велика разноврсност музичких инструмената која је постојала у ренесанси. Блок флаута се користи као соло инструмент и истискује попречну флауту. Тршчани ренесансни инструменти су потпуно нестали. Од шалмаја се развио тиши инструмент, данашња обоа. Дулцијан и ранкет, који су још коришћени у доба раног барока, заменио је фагот. Међу лименим дувачким инструментима, појавили су се тромбон и рог. Рог је касније потиснула барокна труба и виолина. Код гудача, нестале су лире, ребеци и инструменти „да гамба“, а заменила их је породица виолинских инструмената. Харфа и лаута су задржане, али су унапређене. У Италији се од мандоре развила мандолина. Од удараљки из доба ренесансе задржали су се једино тимпани. Цимбала су се појавила у Саксонији и Италији (под именом Салтерио), и делом проширили по Европи. За француску барокну музику је карактеристична употреба неких старих инструмената, попут оргуљица или гајди.

У бароку се стандардизују оркестри, засновани на гудачким инструментима појачаним дувачима, и тиме истискују произвољне музичке саставе карактеристичне за ренесансу. Први значајни барокни оркестри формирали су се у Дрездену и Варшави.

Инструменти са клавијатурама, попут чембала и оргуља, доживели су експанзију, јер су механичка унапређења значајно увећала њихов регистар.

Види још

• Стилови у музици
• Списак музичких облика по епохама

Литература

• Bukofzer, Manfred F. (1947). Music in the Baroque Era: From Monteverdi to Bach. New York: E. W. Norton & Company, Inc. ISBN 978-0-393-09745-0. 
• Burrows, Donald (1991). Handel: Messiah. Cambridge, New York, and Melbourne: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-37620-4. 
• Carter, Tim; Chew, Geoffrey (2013). Monteverdi, Claudio. Grove Music Online. Oxford University Press. 
• Carver, Anthony F. (2013). „Concertato”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Clarke, Hugh Archibald (1898). A System of Harmony. Philadelphia: T. Presser. ISBN 978-1-248-37946-2. 
• Chua, Daniel K. L. (2001). „Vincenzo Galilei, Modernity, and the Division of Nature”. Ур.: Clark, Suzannah. Music Theory and Natural Order from the Renaissance to the Early Twentieth Century. ISBN 9780521771917. 
• Donington, Robert (1974). A Performer's Guide to Baroque Music. New York: C. Scribner's Sons. ISBN 978-0-571-09797-5. 
• Dorak, Mehmet Tevfik (2008). „Baroque Music”. Dorak.info. 
• Estrella, Espie (2012). „The Suite: Baroque Dance Suite”. About.com. Архивирано из оригинала 07. 12. 2016. г. Приступљено 08. 06. 2019. 
• Grout, Donald J.; Palisca, Claude V. (1996). A History of Western Music. New York: W. W. Norton. 
• Haagmans, Dirk (1916). Scales, Intervals, Harmony. University of Michigan: J. Fischer & Bro. ISBN 978-1-4370-6202-1. 
• Hyer, Brian (2013). „Homophony”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Kenyon, Stephen (1997). „The Baroque Suite”. Jacaranda Music. Архивирано из оригинала 06. 06. 2019. г. Приступљено 08. 06. 2019. 
• La Gorce, Jérôme de (2001). „Jean-Baptiste Lully”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Little, Meredith Ellis (2001). Passepied. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. 
• Little, Meredith Ellis (2001). Rigaudon. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. 
• Mackay, Alison; Romanec, Craig (2007). „Baroque Guide” (PDF). Tafelmusik. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 12. 2016. г. Приступљено 8. 6. 2019. 
• Norton, Richard (1984). Tonality in Western Culture: A Critical and Historical Perspective. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-00359-7. 
• Nuti, Giulia (2007). The Performance of Italian Basso Continuo: Style in Keyboard Accompaniment in the Seventeenth and Eighteenth Centuries. Aldershot, England: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-0567-6. 
• Palisca, Claude V. (1989). „'Baroque' as a Music-Critical Term”. Ур.: Cowart, Georgia. French Musical Thought, 1600–1800. Ann Arbor: UMI Research Press. стр. 7-22. ISBN 9780835718820. 
• Palisca, Claude V. (2001). Baroque. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. 
• Price, Curtis (2013). „Purcell, Henry”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Roseman, Ronald (1975). „Baroque Ornamentation”. Journal of The International Double Reed Society 3. Архивирано из оригинала 20. 4. 2008. г.  Reprinted in Muse Baroque: La magazine de la musique baroque Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2014), n.d.
• Sachs, Curt (1919). „Barockmusik”. Jahrbuch der Musikbibliothek Peters. 26. 
• Sadie, Stanley (2002). „Baroque Era, the”. The Oxford Companion to Music. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Sadie, Julie Anne (2013). „Louis XIV, King of France”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Shotwell, Clay (2002). „MUSI 4350/4360: Music of the Baroque Era: General Characteristics of the Baroque”. Augusta, GA: Augusta State University. Архивирано из оригинала 30. 4. 2012. г. Приступљено 25. 8. 2012. 
• Snyder, Kerala J. (2001). „Buxtehude, Dieterich”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Talbot, Michael (2001). „Corelli, Arcangelo”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019.  (потребна претплата)
• Talbot, Michael (2001). „Ritornello”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019.  (потребна претплата)
• Wainwright, Jonathan; Holman, Peter (2005). From Renaissance to Baroque: Change in Instruments and Instrumental Music in the Seventeenth Century. Aldershot, England: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-0403-7. 
• Wallechinsky, David (2007). The Knowledge Book: Everything You Need to Know to Get by in the 21st century. Washington, DC: National Geographic Books. ISBN 978-1-4262-0124-0. 
• Watkins, Glenn (1991). Gesualdo: The Man and His Music. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816197-4. 
• White, Harry; Hochradner, Thomas (2013). „Fux, Johann Joseph”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. 
• York, Francis L. (1909). Harmony Simplified: A Practical Introduction to Composition. Boston: Oliver Ditson and Company. ISBN 978-1-176-33956-9. 
• Christensen, Thomas Street; Dejans, Peter (2007). Towards Tonality Aspects of Baroque Music Theory. Leuven: Leuven University Press. ISBN 978-90-5867-587-3. 
• Cyr, Mary. Essays on the Performance of Baroque Music Opera and Chamber Music in France and England. Variorum collected studies series, 899. Aldershot, Hants. . England: Ashgate. 2008. ISBN 978-0-7546-5926-6. 
• Foreman, Edward. A Bel Canto Method, or, How to Sing Italian Baroque Music Correctly Based on the Primary Sources. Twentieth century masterworks on singing, v. 12. . Minneapolis, Minn: Pro Musica Press. 2006. ISBN 978-1-887117-18-0. 
• Hebson, Audrey (2012). "Dance and Its Importance in Bach's Suites for Solo Cello", Musical Offerings: Vol. 1: No. 2, Article 2. Available at http://digitalcommons.cedarville.edu/musicalofferings/vol1/iss2/2.
• Hoffer, Brandi (2012). "Sacred German Music in the Thirty Years' War", Musical Offerings: Vol. 3: No. 1, Article 1. Available at http://digitalcommons.cedarville.edu/musicalofferings/vol3/iss1/1.
• Schubert, Peter; Christoph Neidhöfer (2006). Baroque Counterpoint. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-183442-2. 
• Schulenberg, David (2001). Music of the Baroque. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-512232-9. 
• Stauffer, George B. (2006). The World of Baroque Music New Perspectives. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34798-5. 
• Strunk, Oliver. Source Readings in Music History. From Classical Antiquity to the Romantic Era. London: Faber & Faber, 1952.

Спољашње везе

• Barock Music (webradio) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2012)
• Pandora Radio: Baroque Period (not available outside the U.S.)
• Handel's Harpsichord Room – free recordings of harpsichord music of the Baroque era
• Renaissance & Baroque Music Chronology: Composers
• Orpheon Foundation in Vienna, Austria
• various baroque composers (бесплатне песме за субјекат) на сајту IMSLP (језик: енглески)
• Music, Affect and Fire: Thesis on Affect Theory with Fire as the special topic
• Répertoire International des Sources Musicales (RISM), a free, searchable database of worldwide locations for music manuscripts up to c. 1800