Vujica Rešin Tucić
Vujica Rešin Tucić (Melenci, 17. jul 1941 — Novi Sad, 28. novembar 2009) bio je srpski književnik, vizuelni umetnik, urednik, esejista, jedan od najznačajnijih članova neoavangardnog pokreta u Jugoslaviji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka (Nova umetnička praksa).[1][2]
Vujica Rešin Tucić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 17. jul 1941. |
| Mesto rođenja | Melenci, Srbija |
| Datum smrti | 28. novembar 2009. (68 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad, Srbija |
Biografija
urediUređivao je časopise "Ulaznica" (Zrenjanin)[2], "Dalje" (Sarajevo)[2] i "Tisa" (Novi Bečej)[2]. 1977. pokrenuo je časopis „Adresa“, jedan od najznačajnijih neoavangardnih časopisa na ovim prostorima.[3] Radio je najpre u biblioteci Radija Novog Sada, a potom i kao dramaturg u dramskom programu iste medijske kuće. Zbog svoje umetničke aktivnosti i nekonformizma bio je marginalizovan i proganjan u vreme komunističke vlasti, koja ga je držala za anarhistu. Tokom 1972. i 1973. protiv njega su bila pokrenuta dva krivična procesa: „zbog prekršajnog dela vređanja socijalističko-patriotskih osećanja građana“ u Opštinskom sudu u Zrenjaninu i „za krivično delo neprijateljske propagande“ u Okružnom sudu u Novom Sadu. Po ovom drugom osnovu pretila mu je kazna do 12 godina strogog zatvora, ali je proces obustavljen na intervenciju Oskara Daviča. Marginalizacija u kulturnim institucijama se nastavlja i kasnije, tokom devedesetih, prećutkivanjem i ignorisanjem, kao i kod svih umetnika čija se praksa nije uklapala u vladajuću nacionalističku paradigmu.[1]
Početkom devedesetih osnovao je i vodio književnu školu Tradicija avangarde (Beograd, 1993—95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet.[1][2]
Njegovi radovi izlaze izvan okvira tradicionalne podele umetnosti, pa tako u izvođenje svojih pesama unosi elemente filma, glume i performansa, što je u ono vreme kod nas bila eksperimentalna i pionirska aktivnost.
Otac je pesnika mlađe generacije Siniše Tucića.
Nagrade
uredi- Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, za pesmu „Dojilje smrti”, 1969.[1][2]
- Nagrada „Pavle Marković Adamov”, za pesnički opus. 1989.[1][2]
- Nagrada „Vasko Popa”, za zbirku pesama Gnezdo paranoje, 2007.[1][2]
Dela
urediObjavio je 12 pesničkih knjiga.[2]
- Jaje u čeličnoj ljusci, pesme, 1970.
- San i kritika, pesme, 1977.
- Slovo je puklo, eseji, 1978.
- Prostak u noći, pesme, 1979.
- Reform grotesk, pesme, 1983.
- Hladno čelo, eseji, 1983.
- Sneg veje, ljubav je večna, pesme, 1990.
- Strahote podzemlja, roman, 1991.
- Struganje mašte, sabrana dela, 1991.
- Igrač u svim pravcima, izbor iz poezije, 2001.
- Vreme fantoma, kritike, 2005.
- Gnezdo paranoje, pesme, 2007.
Reference
urediLiteratura
uredi- Ostoja Kisić: „Vujica Rešin Tucić – Lirski pesnik iz vremena procvata samoupravljanja“, u: Vujica Rešin Tucić: „Struganje mašte“, izbor iz poezije, Dnevnik, Novi Sad, 1991.
- Nebojša Milenković: „Vujica Rešin Tucić: tradicija avangarde“, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2011.
Spoljašnje veze
uredi- Miroslav Nune Popović: „Umro je Vujica Rešin Tucić: Da li postoji život?"
- „Preminuli pesnici Vujica Rešin Tucić i Dragomir Brajković“
- G. Nonin: „Vujica Rešin Tucić“[mrtva veza]
- „Preminuo pesnik Vujica Rešin Tucić“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016)
- „Preminuo Vujica Rešin Tucić“
- Deo iz filma „Igrač u svim pravcima“. Vujica govori pesmu „O kako lepo bicikl teram ja“.
- Tonski zapisi živog izvođenja pesama Vujice Rešin Tucića i Branka Andrića, snimljeni 1976. ili 1977.
- Osvrt emisije "Vavilon" o novom izdanju romana Vujice Rešin Tucića "Strahote podzemlja" u izdanju izdavačke kuće "Levo krilo"
