Вујица Решин Туцић

Вујица Решин Туцић (Меленци, 17. јул 1941 — Нови Сад, 28. новембар 2009) био је српски књижевник, визуелни уметник, уредник, есејиста, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века (Нова уметничка пракса).

Вујица Решин Туцић
Датум рођења	(1941-07-17)17. јул 1941.
Место рођења	Меленци, Србија
Датум смрти	28. новембар 2009.(2009-11-28) (68 год.)
Место смрти	Нови Сад, Србија

Биографија

Уређивао је часописе "Улазница" (Зрењанин), "Даље" (Сарајево) и "Тиса" (Нови Бечеј). 1977. покренуо је часопис „Адреса“, један од најзначајнијих неоавангардних часописа на овим просторима. Радио је најпре у библиотеци Радија Новог Сада, а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. Због своје уметничке активности и неконформизма био је маргинализован и прогањан у време комунистичке власти, која га је држала за анархисту. Током 1972. и 1973. против њега су била покренута два кривична процеса: „због прекршајног дела вређања социјалистичко-патриотских осећања грађана“ у Општинском суду у Зрењанину и „за кривично дело непријатељске пропаганде“ у Окружном суду у Новом Саду. По овом другом основу претила му је казна до 12 година строгог затвора, али је процес обустављен на интервенцију Оскара Давича. Маргинализација у културним институцијама се наставља и касније, током деведесетих, прећуткивањем и игнорисањем, као и код свих уметника чија се пракса није уклапала у владајућу националистичку парадигму.

Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу Традиција авангарде (Београд, 1993—95), из које је настала уметничка група Магнет.

Његови радови излазе изван оквира традиционалне поделе уметности, па тако у извођење својих песама уноси елементе филма, глуме и перформанса, што је у оно време код нас била експериментална и пионирска активност.

Отац је песника млађе генерације Синише Туцића.

Награде

• Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за песму „Дојиље смрти”, 1969.
• Награда „Павле Марковић Адамов”, за песнички опус. 1989.
• Награда „Васко Попа”, за збирку песама Гнездо параноје, 2007.

Дела

Објавио је 12 песничких књига.

1. Јаје у челичној љусци, песме, 1970.
2. Сан и критика, песме, 1977.
3. Слово је пукло, есеји, 1978.
4. Простак у ноћи, песме, 1979.
5. Реформ гротеск, песме, 1983.
6. Хладно чело, есеји, 1983.
7. Снег веје, љубав је вечна, песме, 1990.
8. Страхоте подземља, роман, 1991.
9. Стругање маште, сабрана дела, 1991.
10. Играч у свим правцима, избор из поезије, 2001.
11. Време фантома, критике, 2005.
12. Гнездо параноје, песме, 2007.

Литература

• Остоја Кисић: „Вујица Решин Туцић – Лирски песник из времена процвата самоуправљања“, у: Вујица Решин Туцић: „Стругање маште“, избор из поезије, Дневник, Нови Сад, 1991.
• Небојша Миленковић: „Вујица Решин Туцић: традиција авангарде“, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, 2011.

Спољашње везе

• Мирослав Нуне Поповић: „Умро је Вујица Решин Туцић: Да ли постоји живот?"
• „Преминули песници Вујица Решин Туцић и Драгомир Брајковић“
• Г. Нонин: „Вујица Решин Туцић“
• „Преминуо песник Вујица Решин Туцић“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
• „Преминуо Вујица Решин Туцић“
• Део из филма „Играч у свим правцима“. Вујица говори песму „О како лепо бицикл терам ја“.
• Тонски записи живог извођења песама Вујице Решин Туцића и Бранка Андрића, снимљени 1976. или 1977.
• Осврт емисије "Вавилон" о новом издању романа Вујице Решин Туцића "Страхоте подземља" у издању издавачке куће "Лево крило"