Википедија:Uvod u transkripciju imena
 | Ova strana je jedna od pomoćnih stranica na Vikipediji. Ona prikazuje pravila transkripcije imena iz nekog stranog jezika u srpski. Napisana je sa ciljem da opiše, približi i samim tim olakša prenos stranih imena kako urednicima Vikipedije na srpskom jeziku, tako i njenim čitaocima. |
Adaptacija imena iz stranih jezika detaljno je opisana u Izmenjenom i dopunjenom izdanju Pravopisa srpskoga jezika (2010), kao i u njegovom prvom izdanju (1993). S izuzetkom dorađenih pravila za engleski jezik i novih za skandinavske jezike, između ovih izdanja nije došlo do većih izmena. Međutim, u Pravopisu srpskohrvatskoga književnog jezika iz 1960, transkripciona pravila bila su obrađena samo u najkraćim crtama, tako da je decenijama vladala šarolika praksa, od konsultovanja izvora poput enciklopedija, atlasa ili udžbenika do raznih vrsta improvizacije. Budući da su mnogi urednici Vikipedije navikli na određene adaptacije konkretnih imena, pogotovu onih geografskih, čak i nedvosmislene preporuke u merodavnim priručnicima često uzrokuju duže rasprave. Ovim člankom obaveštavamo nove urednike o savremenim nazorima na prilagođavanje imena.
Ukorenjena imena
urediPravopis srpskoga jezika (2010)
urediU prilagođenom pisanju imena najvažniji je cilj postojanost oblika svih važnijih imena, da bi se pouzdano znalo kako kod nas glase i da se bez dvoumica i domišljanja mogu tražiti i nalaziti u azbučno obrađenim priručnicima. Zato u ovoj materiji nema mesta uspostavljanju novih dvojstava, niti se može autorima školskih i opštih priručnika priznavati pravo da tuđa imena uobličuju prema svojim transkripcionim shvatanjima. Posebno je važno da svi udžbenici i priručnici koji obrađuju geografsku građu i sve geografske karte transkribuju imena saglasno pravopisnim pravilima. To treba da bude obaveza i drugih delatnosti koje često uobličavaju tuđa imena — u novinarstvu, u prevođenju filmova i knjiga i dr. U primeni transkripcionih pravila Odbor za standardizaciju srpskog jezika (pri Institutu za srpski jezik SANU, Beograd) pružaće stručnu pomoć onima koji se za nju obrate.
— tačka 197a
Pravila koja se utvrđuju ne treba shvatati kao retroaktivnu obavezu i menjati likove imena koja su već ušla u postojani izražajni običaj, a onda i u stručnu i drugu literaturu. To npr. znači da ne treba menjati imena iz kineskog jezika tipa Peking, Sun Jat Sen, Čang Kaj Šek, Kuomintang ili pak iz portugalskog jezika Rio de Žaneiro, Vasko da Gama, Magelan i sl. — bez obzira na nova pravila.
— tačka 197b
Ovde izloženim pravilima podležu imena koja će tek pristizati u srpski jezik i ona koja se u naše vreme javljaju u više nasumičnih varijacija. Od izmena bi bili izuzeti samo odranije ukorenjeni i u praksi odavno prihvaćeni pojedinačni oblici, nastali primenom drukčijih postupaka (uglavnom pod uticajem izvornog pisanja ili izgovora, ili posredstvom nemačkog i francuskog jezika, preko kojih smo nekad primali engleske reči), kao što su London, Glazgov, Halej, Njutn, Šekspir, Vašington. No, ukoliko se uz ukorenjeni oblik pojavi i neka novija varijacija, poput Džems i Džejms (od JAMES) ili Klerk i Klark (od CLARK), prednost treba davati oblicima koji su saobraženi pravilima, a ovde su to oni drugonavedeni. Noviji i pravilima saobraženi oblici često se vezuju za konkretne ličnosti, odskora na javnoj sceni, pa bi tako glumac DENZEL WASHINGTON i svi ostali s tim prezimenom trebalo da budu Vošington, dok GEORGE WASHINGTON, kao i glavni grad SAD koji je po njemu dobio ime, ostaju s ukorenjenim oblikom Vašington. Međutim, ukorenjenima se ne mogu smatrati pogrešno transkribovani oblici novijeg datuma i otuda još nedovoljno ustaljeni, poput Torturo (od TURTURRO), Kejz (od KEYS) ili Houk (od HAWKE). Ovakve oblike, koji su očigledno posledica pukog neznanja i nemara, svakako treba podvrgnuti pravilima i ispraviti.
— tačka 208, koja počiva na tekstu prof. dr Tvrtka Prćića, kao što vidimo u njegovom članku Predlozi za novi Pravopis (1): transkripcija vlastitih imena iz engleskog jezika
Podbeleška 1 uz naslov iznad tačke 208 dodaje sledeće: „Ovaj model transkripcije vlastitih imena iz engleskog jezika primenjen je u priručnicima Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena (T. Prćić: Prometej, Novi Sad, 1998) i Englesko-srpski rečnik geografskih imena (T. Prćić: Zmaj, Novi Sad, 2004).” Uzvičnikom su označena ukorenjena imena u obama rečnicima. Zmaj je 2008. objavio i novije izdanje prvog rečnika, sa neznatnim izmenama.
Tvrtko Prćić
urediPri tom ovde treba posebno ukazati na mogućnost da pojedina rešenja, naročito ona koja menjaju odranije ustaljene oblike, kod nekoga izazovu otpor, pa čak i odbojnost, prvenstveno zbog narušavanja stečenih navika. Međutim, ne treba zaboraviti ni to da je oblik Spenser Trasi bezbolno ustupio mesto valjanom obliku Spenser Trejsi, da je posle jedne intervencije Isidore Sekulić Stokholm počeo da istiskuje Štokholm, a da su kineska imena uvođenjem pinyin transliteracije, pre nekoliko decenija, u celom svetu poprilično izmenila svoj dotadašnji lik. U svakom slučaju, težnja ka sistematičnosti svakako bi morala da dobije prednost nad improvizacijom, ma koliko da su njeni efekti postali navika. Najkrupniju ulogu u ne baš lakom i kratkotrajnom procesu ustaljivanja i ove normativne preporuke imala bi, treba li posebno naglašavati, sredstva masovne komunikacije — posebno njihova lektorska služba.
Doslednom primenom ponuđenih oblika učinila bi se najmanje tri koraka napred: prvo, značajno bi se doprinelo ujednačavanju naše transkripcijske prakse (bar jednog njenog dela); drugo, jednoobraznost bi zahvatila i trajniji jezik knjiga, udžbenika i enciklopedija, pa se ne bi nailazilo na dva skorašnja izdanja, jedno autorke Erike Džong a drugo Erike Jong; i treće, pomoglo bi se onima koji uče engleski jezik, jer više ne bi bili u prilici da, pod uticajem oblika naučenih u maternjem jeziku, engleska imena izgovaraju, pa čak i pišu, na pogrešan način (recimo, umesto Norman Mejler ne bi se čulo Norman Majler, što može biti i drugo ime). Tako bi se uticaj „pipularne analegije u transkrupciji” umnogome smanjio, a vremenom valjda i otklonio.
Ivan Klajn
urediIpak, i dugogodišnje greške daju se ispraviti, kao što nam pokazuje oblik Los Anđeles, danas opšteprihvaćen u medijima, posle najmanje pola veka pogrešnog pisanja „Los Anđelos”. Osnovno u svemu tome jeste pitanje da li će biti volje da se u javnom ophođenju primenjuju pravopisne odredbe, ili će transkripcija i dalje biti „haotična i proizvoljna”, ostavljena na milost i nemilost pojedincima.
Imena iz jezika za koje nemamo pravila
urediUrednicima Vikipedije često je potrebna transkripcija imena iz jezika za koje Pravopis ne daje nikakva pravila. Uglavnom se tada koriste transkripcije koje se nađu u postojećim izvorima, kao što su novine, udžbenici, enciklopedije ili atlasi, mada se ponekad nastoji transkribovati i na osnovu IPA transkripcije, kakvu često nalazimo na početku odgovarajućeg članka na engleskoj verziji Vikipedije. U vezi s takvim jezicima Pravopis sadrži sledeće:
Za jezike koji su ostali neobrađeni glavno je pravilo: držati se oblika koji su ušli u naš izražajni običaj. Nikakvu izmenu uobičajenih oblika, iz bilo kojeg jezika, ne treba uvoditi u javne tekstove dok se ne verifikuje u lingvističkim ustanovama i saglasno sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika.
— tačka 291
Dakle, da ne bismo slučajno odstupili od ustaljenih oblika, treba pretražiti velik broj tekstova koji nisu privatni, što se danas lako čini Guglom. Rezultati se mogu probrati podešavanjem jezika pretrage, konkretnih sajtova, ograničiti samo na knjige i slično. Međutim, čim se objave zvanična pravila transkripcije, prestaje da važi ovo pravilo, i tada bi trebalo prepraviti što više imena u skladu s novim pravilima. Budući da „Vikipedija nije papirna enciklopedija”, ostaju preusmerenja koja će čitaoce voditi ka pravilnim naslovima članaka.
Vodiči za transkripciju
uredi|| Pravopisna transkripcija || Preslovljavanje || Međunarodna fonetska abeceda ||
Pravopisni trg || Vikipedija:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika